Разговор:Јован Бранковић

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди извор]

Посебно су бројне везе по Европи које су успостављене браковима пет кћери Јована, последњег деспота из куће Бранковића, и његове жене Јелене из куће Јакшића. Јован је носио титулу деспота заједно са братом Ђорђем који се замонашио као монах Максим и постао митрополит Београда. Јован се храбро борио против Турака више пута продирући са војском преко Саве и Дунава, у Србију и Босну. Јованове кћери поудавале су се по целој средњој и источној Европи, од Пољске и Украјине, преко Молдавије до Влашке и Угарске. Ближе нашем простору, деспоти Бранковићи могу тако да се рачунају и међу претке познатих угарско-хрватских великашких породица Зринских (Зрињи) и Франкопана (Франгипани). Наиме, једна од кћери деспота Јована, која се звала Марија, удала се за грофа Фердинанда Франкопана. Њихова кћи Катарина Франкопан удала се за чувеног хрватског бана и угарског јунака Николу Зрињског (Миклош, гроф Зрињи), који је херојски погинуо у одбрани Сигета од Турака 1561. године. Из овог брака потиче и последњи Зрински - бан Петар IV, коме је 1621. године одрубљена глава због побуне против Хабзбурга. Јелена (још једна од бројних Јелена из српске историје), друга кћи деспота Јована, била је удата за Петра IV Рареша, господара Молдавије (1527-1547). Из овог брака потекао је низ молдавско-влашких господара из породица Лапушњеану, Чобан Басараба, Мохила као и пољских великаша и кнежева Потоцки, Јаблоновски, Сапиеха... Трећа кћи деспота Јована звала се Хана (умрла 1578) и била је удата два пута у тадашњој Пољској. Први муж био јој је Федор, волински маршал из чувене породице Сангуско, с којим је имала и сина Романа Сангуско - он је био и војвода вроцлавски и литвански ратни атаман. Роман је у петом колену био предак Станислава I Лешчинског, краља Пољске, чија се прелепа кћи Марија Лешчинска удала за Луја XV од Бурбона, краља Француске. По овој линији, и последњи француски краљеви из куће Бурбона били су потомци Бранковића, односно, Немањића. Четврта кћерка деспота Јована, по имену Марија Магдалена, такође је била удата за пољско-литванске великаше. Њен први муж био је кнез Александар Чарторијски, волински војвода и потомак литванско-пољских и украјинских владара из куће Јагеловића. Као њени потомци могу да се наведу кнежеви Вишњовјецки, Чарторијски, Сапиеха, Шимковић и други. Најзад, пета кћи деспота Јована, по имену Деспина Милица, била је удата за влашког војводу Нагоја V Басарабу са којим је имала петоро деце и потомство у Влашкој и Трасилванији. Пренето са стране Разговор:Јован Јакшић--Ђорђе Стакић (р) 07:56, 17. фебруар 2010. (CET)[одговори]