Разговор:Јован Дучић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Година рођења

Пронашао сам тачну годину Дучићевог рођења, у Годишњаку САНУ (Дучић је био њихов редовни члан), то је 1871. Будући да је податке Дучић сам њима оставио и да су се они преписивали из једног броја Годишњака у други можемо их узети као релевантне и званичне. --Ђорђе Стакић (р) 11:00, 20. јануар 2006. (CET)

molim vas za pomoc , da se sto vise ljudi ukljuci na englesku wikipediju ... na clanku bosniacs jovana ducica i davorina popovica trpaju u takozvane poznate bosnjake ... moderatori vracaju reviziju i traze da se dokaze , iako je poznata cinjenica da nisu bili tzv. bosnjaci ... molim vas da se ukljucite kako bi se sprijecila propaganda i manipulacije na clanku o tzv. bosnjacima ... --Tekstovi (разговор) 06:54, 6. октобар 2010. (CEST)

Амбасада у Будимпешти

Прича се да је захваљујући баш Јовану Дучићу Србија добила једну од најбољих локација у Будимпешти за амбасаду. Наиме, он се нешто мувао са неком мађарском бароницом, па му је она оставила ту зграду, коју је он оставио Србији. Прича се да му је као ту зграду оставила за "четири стиха његове песме", мада се не зна тачно шта се све издешавало међу њима.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 188.246.48.55 (разговор • доприноси)

ИЗ БУКУРЕШТАНСКИХ ДАНА ЈОВАНА ДУЧИЋА

Јован Дучић био је југословенски посланик и амбасадор у Румунији од 20. маја 1937. до 31. маја 1941. године. Дучићев боравак у Румунији занимљив је поред осталог и по томе што је у новембру 1937. дошао у својству министра и изванредног посланика Краљевине Југославије у Букурешт, а већ у фебруару следеће године било је посланство подигнуто на ранг амбасаде, тако да је Дучић и други пут предавао акредитиве. Румуни су томе чину придавали велики значај, па је предаји акредитива (13. фебруара 1938.) поред министра иностраних послова и одбране - Арманда Калинескуа, присуствовао лично и председник владе патријарх Мирон Кристеа.

Амбасадор Јован Дучић је том приликом између осталог рекао:"Односи савршеног суседства и већ хиљадугодишњег пријатељства, који постоје између наших двеју земаља и који нису били ни поремећени, ни доведени у искушење, већ преношени с покољења на покољење, понос су наше заједничке прошлости и драгоцено јемство за будућност. То наслеђе и мирољубивост, одувек толико драги племенитом румунском и југословенском народу, представљају темељ међусобне политике пријатељства и савеза коју време може само да ојача".

Погледати: Каменко М. Марковић, Јован Дучић између два света, Ниш,1995. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.64.108 (разговор • доприноси) | 6. новембар 2015. у 18:33

То су детаљи које је изнео Вирђил Карианопол, румунски писац и дипломата у разговору са аутором књиге "Јован Дучић између два света". — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 24.135.29.143 (разговор • доприноси)

Погледати: Каменко М. Марковић, Јован Дучић, у: "Градина", Издавачка радна организација "Градина"- Ниш, бр.11/1989, стр. 153- 160. У раду је, између осталог презентиран део разговора Каменка М. Марковића и Вирђила Карианопола, а тицао се Јована Дучића док је овај био дипломата у Букурешту. ЈОВ. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.82.111 (разговор • доприноси)

Додајте чланку ЈОван Дучић и сегмент " Из букурештанских дана Јована Дучића", то ће само обогатити биографију дипломате и песника Ј. Дучића. Јоле — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.81.70 (разговор • доприноси)

Skrivena historija Jovana Ducica

"Neka se, mizerija, smiri. Neću ga ovaj čas maknuti, ali će morati biti skoro opozvan, pa neka piše pjesme o nečemu drugome, a ne o Mussoliniju" http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?f=6&t=25874&start=180

Јован Дучић

О ЈОВАНУ ДУЧИЋУ ТРЕБА ГОВОРИТИ БЕЗ МРЖЊЕ

Из разговора са Миленком Поповићем сазнао сам да Јован Дучић није био фасциниран Мусолинијем, нити се слагао са његовим идејама.Јован Дучић је пун заноса говорио о споменицима српске културе на Косову и Метохији што је одушевило Мусолинија, а он затражио од својих војника да током ратних операција воде рачуна о тим храмовима. Каменко М. Марковић— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.66.217 (разговор • доприноси)