Разговор:Људевит Гај/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Ћирилизација

Не сматрам да је нужно чирилизовати цитате иѕ хрватских књига, јер у оригиналу су на латиници.

--

Aко су то цитати из хрватских књига зашто је онда повезано стољеће као линк? Хтео сам само да поправим линкове да воде на тај век тј. стољеће --Саша Стефановић разговор 15:38, 21 Мар 2005 (CET)

Сашо, зашто преводи на српски? Јел ово одговор на нешто са хрватске стране? --ВКокијелов 18:37, 21 октобар 2005 (CEST)

Сређивање

Мало поднаслова и општег сређивања овом чланку не би шкодило. --Бране Јовановић <~> 21:20, 27. септембар 2006. (CEST)

Hrvatski

Sjecam se da sam ja bio taj koji je napravio ovaj clanak, i pritom sam, cini mi se, mada je to bilo davno, citate na hrvatskom bio ostavio u latinici. Kasnije sam, kako mi se cini, u zagradama dodao "prevode" tih citata na srpski. Sad, ne znam sta ostali misle, ali meni se bar cini da je jako, jako glupo tako nesto raditi. Citate ne bi trebalo prevoditi, trebalo bi ih ostaviti u izvornom obliku, ali na cirilici u kojoj je i citav clanak, jer, jednostavno, srpski i hrvatski jezik se mogu, po potrebi, biljeziti obijema pismima. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:45, 29. септембар 2006. (CEST)

Slobodno menjaj :> --Јован Вуковић (р) 14:31, 29. септембар 2006. (CEST)

Оспорена неутралност

Као прво, поезија:

Године 1830. у Будиму штампа књижицу [...] која му је пронијела име цијелом отаџбином

Био је Гај човјек одлучан и окретан, неуморан, полетан и рјечит; његова појава очаравала је не само мноштво него и биране појединце.

Као друго, и важније: Дучићева студија, из које је била преузета једна ранија верзија чланка, а и не само она, тврди да је Гај направио хрватску латиницу по узору на Вукову ћирилицу, као и да је Вук на њега извршио утицај још током школовљања у Грацу. Даље да је штокавски говор тада био сматран српским, као и дубровачка књижевност. Такође, у чланку није наведено стање хрватског језика пре његовог рада. Прећуткују се отпори штокавштини међу Хрватима. И тако даље и тако ближе... Никола 22:14, 14. новембар 2006. (CET)

Хм, Гај никако није могао правити латиницу по узору на ћирилицу, чак и да је хтио. :) Оно што си можда хтио да истакнеш јесте да је Гај реформисао хрватски алфабет по узору на Вуков фонетски принцип (који је Вук начуо од Аделунга), а то није исто. Јер, кад кажеш да је Гај стварао латиницу по узору на Вукову ћирилицу, онда то значи да је он нека слова из ћирилице позајмљивао или прилагођавао хрватском језику, што је апсурдно. :) Штокавски је код Хрвата прије Гаја, истина, био много рјеђи у употреби од чакавског и кајкавског. Шафарик и Вук чак сматрају да је штокавско нарјечје српски језик, чакавско "прави" хрватски, а кајкавско дијалекат словеначког. Дубровачка штокавска књижевност, с друге стране, не може се - или бар нема довољно података и доказа за то - назвати ни српском ни хрватском. Они су увијек били на првом мјесту Дубровчани и "Словини" (код православних Срба звали су се и Латинима), иако је већину становништва ипак чинило покатоличено православно (дакле, српско) становништво из околине града и из Херцеговине и Боке. Али они су ипак били и остали само Дубровчани - Рагузани, увијек посебни. Ако сматраш да нешто није у реду, мијењај. Ја сам био просто копи-пејстовао чланак са хрватске Википедије. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:45, 15. новембар 2006. (CET)

Ммм, мислим да је ова Дучићева студија ипак мало превише ПОВ, зар не? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:59, 17. новембар 2006. (CET)

Koji je to "hrvatski" jezik?

Ljudevit Gaj, nemac po poreklu, ali Nemac koji je stvorio hrvatsku naciju u savremenom smislu, za Srbe je po mnogo cemu znacajan, ali i opasan, jer je on bio jedan od prvih kulturnih kleptomana koga su kasnije hrvatski intelektualci sledili. Ovde se vidi kako je on odavao cast spskom narodu, a vidi se i da on sam priznaje da su Hrvati uzeli srpski jezik kao svoj knjizevni, cinjenicu koju danas u Hrvatskoj svi osporavaju.

"Kako da se prepiremo sto je kod Srbljah narodno, sto li nije, kod Srbljah, u kojih od oltara do cobana nista biti ne moze sto ne bi narodno bilo: kod Srbljah, od kojih mi jezik u svojoj mudrosti i u svom bogatstvu, i obicaje u svojoj izvrsnosti i svojoj cistoci uciti moramo ako hocemo da ilirski zivot obnovimo: kod Srbljah koji su u svetinji svoga srpstva onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdrzali, koji smo i mi u novije doba, radi sloge, pod prostranim imenom ilirstva novim zivotom uskrsnuli: kod Srbljah, koji su nama od starine sve sacuvali, a kojim mi malo ali sasvim nista glede samoga narodnoga dati nemozemo?"

Treba li Vuka uopste pominjati?

Ovo nije provokacija, ali moze li mi neko objasniti (cinjenicama a ne emocijama) koji je to tacno vas "hrvatski jezik".

--Branko1408 02:16, 22. фебруар 2007. (CET)

Naš hrvatski jezik? Kojih nas? :) Na svijetu postoji veliki broj raznoraznih jezika i dijalekata koji su gotovo istovjetni, jako su slični međusobno. Međutim, jedna grana jezikoslovlja koja se zove sociolingvistika upravo se bavi time dokle važi jedan, a odakle počinje drugi jezik. Jer, da li hrvatski narod govori jezikom koji je različit i odjelit od srpskoga i koji nosi svoje zasebno, hrvatsko nacionalno ime, ili to pak nije slučaj, ne odlučujemo mi, niti to zaista odlučuju ni uporedne značajke jezika Hrvata i srpskog jezika. O tome, kako kažu sociolingvisti, odlučuje svijest i volja samih govornika. Zaseban američki jezik ne postoji jer Amerikanci svoj jezik smatraju engleskim i zovu ga tim imenom, mada bi i on mogao postojati da je svijest govornika malčice drugojačija. Zaseban hrvatski jezik postoji jer sami njegovi govornici ga takvim smatraju. A budući da su srpski i hrvatski jezici iz iste grupe i čak imaju isti dijalekat narodnog jezika za svoju književnu osnovu, sasvim je razumljiva njihova tolika bliskost u nekim dijelovima gramatike. Nije ni na kome da kaže kako će neko drugi zvati svoj maternji jezik do tih samih ljudi. Isto to važi i za bošnjački/bosanski i crnogorski i bunjevački, pa i makedonski i druge jezike. Svako je kovač svoje sreće, kaže jedna mudrost. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:56, 24. фебруар 2007. (CET)

Чланак и неутралност

Изложио сам и супротна гледишта о Људевиту Гају.

Мислим још да прекријем први пасус задњег дела о Илирству, јер је неистинит. Илирима су називани сви јужни словени а не само Хрвати и то је неоспорно, посотје хиљаде докумената о томе.

Мислим да сада може да се скине одлука о кршењу неутралности.

--Branko1408 13:30, 16. април 2007. (CEST)

Надам се да је сада чланак добар!

Обрисао сам први пасус о Илирству и хрватству.

--Branko1408 14:11, 16. април 2007. (CEST)

Постоје хиљаде докумената да су Руси Словени али то не значи да су то Срби, побогу ко ту кога лаже!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.15.178.22 (разговор • доприноси) | 16:03, 3. април 2010

Српски шовинизам

Српски шовинизам нема краја, ви нисте нормални, Људевит Гај је рођени Хрват какавац !

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.15.178.22 (разговор • доприноси) | 15:58, 3. април 2010

Слажем се, кајкавци и чакавци су Хрвати, а штокавци су...зна се шта - покатоличени Срби...ма колико то звучало као српски шовинизам, то је чињеница !!! --Zrno (разговор) 16:14, 3. април 2010. (CEST)Зрно

Србин и тачка

Сви велики светски људи из Хрватске су Срби, то нас уће наши вође. Па и Тесла је нешта писао у сопственом дневнику и неким писмима из Америке да је он хрватског прекла, али кога то брига, наши су га прогласили Србином и он је Србин и тачка. Кога бре брига за то ко је ваистину.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.15.178.22 (разговор • доприноси) | 16:11, 3. април 2010 Срби сви и свуда! Без тога ми неби имали научника, ко је из Србије, па нико?!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.15.178.22 (разговор • доприноси) | 16:13, 3. април 2010

Наравно да није било познатих научника из Србије, кад је била заостала и под Турцима. Ај сад иди на хрватску википедију и изнеси ове своје ставове...даће ти медаљу.--Zrno (разговор) 16:22, 3. април 2010. (CEST)Зрно

А Тесла је иначе био чистокрвни Хрват од оца православног свештеника.--Zrno (разговор) 16:24, 3. април 2010. (CEST)Зрно

Pišeš pod brojem jer se može otkriti da si i ti Srbin. Opsednut si Srbima, jer niko nije rekao da je Gaj Srbin, nego da nije Hrvat. Napisaću ti latnicom da svatiš. Imaš referencu da je francusko nemačkog porekla www.hrt.hr u Arhivu Hrvatske pa im se možeš žaliti. Nemoj žuriti, danas, sutra i prekosutra, ne rade. Žalbu možeš poneti tek u utorak. --Drazetad (разговор) 16:27, 3. април 2010. (CEST)

Први поднаслов

Наравно има ту још много да се дода, па додајте...--Паун 00:22, 21 Мар 2005 (CET)

Људевит Гај

Људевит Гај је чистокрвни Србин, доказ је то шта нам је урадио латиничко писмо.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.15.178.22 (разговор • доприноси) | 16:05, 3. април 2010