Разговор:Авогадров закон/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Daltonov zakon iz koga proizilazi predpostavka o atomskoj prirodi materije, nije mogla da objasni zakon zapreminskih odnosa, t.j. da se gasovite supstance pri konstantnim uslovima (temperatura i pritisak) jedine u stalnim zapreminskim odnosima. Na primer, prilikom sjediwavawa vodonika i hlora uvek se ista zapremina vodonika jedini sa podjenakom zapreminom hlora, i pri tom nastaju dve zapremine hlorovodonika. Isto tako je Gej-Lisak utvrdio da se pri konstantnoj temperaturi i pritisku uvek jedine dupla vrednost vodonika u odnosu na kiseonik gde nastaje vodena para u istoj zapremini kao polazni vodonik. Da bi objasnio zakon zaprminskih odnosa, Antonio Avogardo postavqa hipotezu koja je kasnije dokazana i nazvana Avogardov zakon a glasi:
Razni gasovi u jednakim zapreminama, pri istoj temperaturi i pritisku, imaju jednak broj molekula.
1 mol bilo kog gasa uvek ima konstantnu zapreminu, pri konstantim uslovima i iznosi 22,414 kubnih decimetra. Ova zapremina se naziva i molarna zapremina.