Разговор:Александар Велики/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Рођендан

Управо сам на Хистори каналу видео да славе 20. јул, рођендан Алекандра Македонског. Има ли неко идеју одакле им то? На ен вики пише само јул! --  JustUser   JustTalk 21:31, 15. септембар 2006. (CEST)

Хехе, ако они у сред септембра славе рођендан који је 20. јула... :) (шалим се мало). -- Обрадовић Горан (разговор) 21:41, 15. септембар 2006. (CEST)

Зна ли неко како се додаје слика?Нашла сам једну баш лепу слику и хтела бих да је убацим

O Tiru, postoje informacije na Siege of Tyre [[1]] --213.240.12.54 11:51, 20. јун 2007. (CEST)

Сад се поставља питање оћете ли да бришете све нереференциране преписивачине са енглеске википедије. О томе на енглеској постоји чланак. Па сад гледајте. --213.240.12.54 12:01, 20. јун 2007. (CEST)

Bez Filipa II ne bi bilo Aleksandra Velikog

Moj profesor antike Ivan Jordović navodi u svom radu (Стари Грци. Портрет једног народа, Завод за уџбенике & Балканолошки институт САНУ, Београд 2011, 437) sledeće u vezi sa Aleksandrom Makedonskim:

Без Филипа II не би било Александра Великог. Ова реченица се на први поглед може учинити сувише упрошћеном или претераном, али она на сасвим примеран начин указује на место које у историји античког света завређује Филип II.

To potvrđuje, doduše posredno, kako veli Jordović, beseda koju je, navodno, po istoričaru Flaviju Arijanu, održao Aleksandar Veliki u leto 324. godine prilikom pobune u Opidu na reci Tigar (Arr. An. 7.9, 1-5).--Βλ.Νίμчεβић★Рαζгоβоρ 18:02, 4. април 2012. (CEST)

Наравно да се слажем. А и Михааил Ростовцев у својој књизи Историја старог света каже:

Филип је у своју восјку унео последње новине у грчкој тактици коју је упознао за време свог дугог боравка у Теби код Епаминонде; сем тога он је преузео и сву грчку ратну технику.

Уз сво поштовање које имам према Александру, не знам колико би успео покорити читав исток да није имао војску коју му је оставио Филип.

такође има још један занимљив цитат:

...Али за време ове светковине Филип је погинуо од руке неког убице. Било му је тада свега четрдесет година. Овај несрећни догађај имао веома крупне политичке последице. Ко би могао рећи шта би се догодило са Македонијом и Хеладом да је Персија постала жртва Филипа, вештог дипломате и зрелог, искусног човека, уместо што је подлегла нападу младог романтичног Александра?

--Марко Станојевић (разговор) 01:29, 5. април 2012. (CEST)

Први поднаслов

Bombarder, ovo ti je vec druga greska. Mozda bi mogao malo da oladis. Golija

Grčki vladar

Može li neko da objsani ovu tvtdnju da je Aleksandar bio grčki vladar, pošto se pouzdano zna da on niti je bio Grk niti je Grčka postojala u to doba, niti su ga tadašnji Elini smatrali Elinom. Tadašnju Eladu, to jest njihove gradove državice treba svrstati u listi Aleksandrovih osvajanja prije nego nešto što je bilo njegova domovina. Atinjani tog doba za njega kažu da nije bio Elin niti je govorio njihovim jezikom, već da je govorio istim jezikom kojim je govorio Darije. Alliance (разговор)

Александар Велики

Aлександар Велики није био Македонац, ни Грк, био је српски цар и тачка !— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.122.87.77 (разговор • доприноси)

Како да не. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:37, 3. април 2015. (CEST) с. р.

Питам се да ли би Хрвати негирали своју историју да имају псеудоисторичаре како их Ви називате ?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.122.87.77 (разговор • доприноси)

Произвољно питање, произвољан би био и одговор. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:35, 5. април 2015. (CEST) с. р.

Античка Македонија није грчка, Грци су поштовали Македонце као стоку, Ацин ћаћа није ни причао грчки, Ацина титула је била Каран а то је антички српски чин, а презиме Карановић. До краља Милана Краљево се звало Карановац па му је промењено име због истог. Па, и име му је српско. У свом епу Осман Иван Гундулић пева о Лесндру Србљанину, а руски цар Петар Велики у својој грамати где тражи помоћ од Срба, назива их потомцима Александра Великог ! 109.122.92.180 (разговор) 11:28, 22. април 2015. (CEST)

Предлог

Предлажем да овај текст убацу у чланак: Када је Александар јурио за Даријем и његовим командантима, нашао се пред моћном реком Окс, данашња Аму Дарја. Прелазак преко велике и моћне азијске реке био је не мали изазов. Река је пређена је тако што је Александрова војска надувала козије коже и закачила их за сплавове. Преласком Окса Александар се нашао у Согдији, богатој и моћној земљи. Согдијанци су представљали тврд орах, па је Александар писао својој мајци: Ови људи се боре као лавови, ти си родила једног Александра, а овде су сви Александри ! Када је некако успео да порази њиховог владара, Александар је узео једну Согдијанку за жену - Роксану, да би склопио мир са непокорним и храбрим Согдијанцима. Согдијанци су развили култ поштовања реке коју су они звали Вакш, на грком Окс. Верује се да је Роксана, како су је Грци звали, добила име по овој реци и да јој је право име Вакшана. Чак је и њен отац имао име у славу велике реке - Оксијантер (Вакшијантер). Овде, у Согдији, Александар је основао једну од својих Александрија, заправо вероватније је да је раскошан град богате Согдије прекрстио пре него да га је саградио, просто јер се ту није пуно задржавао. 109.122.81.7 (разговор) 12:20, 28. април 2015. (CEST)

Да би се тај текст убацио у чланак мора да буде потркепљен изворима.--Марко Станојевић (разговор) 12:28, 28. април 2015. (CEST)

Извор је кабловски канал Хистори и емисија Трагом Александра Великог и филм Александар Оливера Стоуна 109.122.81.7 (разговор) 12:33, 28. април 2015. (CEST)