Разговор:Библија/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

хебрејска библија 24 књиге, канонизована 90. године н.е. у Јавнеу

хришћанска библија 27 књига

--Ford Prefekt 6. јул 2005 10:47 (CEST)

Зна ли неко зашто се Библија не чита Вивлија, као остале грчке речи са словом б? --Дамјан разговарајмо 22:33, 20. март 2008. (CET)[одговори]

Чланак би требао да носи назив Свето Писмо а не Библија, јер је тако правилније, а и на српском језику се каже Свето писмо а не Библија...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.141.40 (разговордоприноси)

Већ је тако ”редиректирано”. Тако да постоју два страница: једна ”Свето Писмо” а друга ”Библија”, те имају исти наслов. Božidar 19:28, 1. март 2013. (CET)[одговори]

Enciklopedijski ton

Pitam se koliko je poslednja rečenica enciklopedijska: "Осим тога, на тај начин читаоци овог превода добијају могућност коју читаоци Библије на другим језицима већ вековима имају, да упознају Божје лично име и да га користе, што и јесте Створитељева жеља." — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ostalocutanje (разговордоприноси) 06:31, 11. новембар 2014. (CET)[одговори]

Uklonjeno. -- Bojan  Razgovor  06:31, 11. новембар 2014. (CET)[одговори]

Свето писмо

Предлажем да се чланак назове Свето писмо. Код Срба је тај назив учесталији, а и по мом скромном мишљењу правилнији. Шта значи Библија? Ништа. Књига. У рукама држим Свето писмо старог завета и Свето писмо новог завета која су превели Ђура Даничић и Вук Караџић.--Aryanprince (разговор) 13:07, 2. октобар 2015. (CEST)[одговори]

Баговање

@Aca: Ова страница је разваљена, прво не може да ми премести у Свето писмо, друго неће да ми уређује текст, нешто багује јер желим у фусноту да ставим ово објашење за Библију, а неће да ми избрише текст. Тотално разваљена... Ничим неизазван (разговор) 03:35, 9. септембар 2020. (CEST)[одговори]
@Aca: Дакле, Свето писмо, а придев је библијски, а не светописмени или слично. Нема ту много философије. Свето писмо је српска конструкција, а не туђица. Увек прво Свето писмо, па после Библија. Тако је рекао Вук, а тако потврђује СПЦ. Ничим неизазван (разговор) 11:24, 9. септембар 2020. (CEST)[одговори]
@Ничим неизазван: Ако познајеш Вуков рад, вероватно би знао да Вук никада није био против туђица. Штавише, у Речник српскога језика укључио је знатан број турцизама. Нема потребе бити пуристички настројен, бар не у српском језику. Написао сам ти на СзР где се „Библија” се јавља и да се чешће користи. — Аца💬❤️️ 11:36, 9. септембар 2020. (CEST)[одговори]

Свето писмо Старога и Новога завјета

@Жељко Тодоровић:, ако си некада читао Свето писмо знаш да су актуелни преводи и даље они из 19. века. По православноме катихизису и по правлима СПЦ сви цитати и сва имена се преносе како су оригинално превели Ђуро Даничић и Вук С. Караџић. Они су писали ијекавицом, и зато треба у њихову част оставити оригиналан назив. О имену Свето писмо нећу ни да разговарам, да губим време кад овди одлучују неки људи који су само на папиру православци, а Свето писмо нису држали у шакама. Дакле, треба се држати старих термина, оригиналних, какве су нам подарили очеви модернога српства. Исто тако, Јеванђеље по Луци, а не по Луки, јер је Вук тако писао, а најновији Правопис одобрио. Ничим неизазван (разговор) 12:20, 10. септембар 2020. (CEST)[одговори]
@Жељко Тодоровић:, мораш ми показати шта тебе квалификује да ти одређујеш шта је устаљено, а шта није. Факултет, магистратура, докторат? Прелако се играш са науком, то није добро. Ниси квалификован да судиш шта јесте, а шта није, а поготово не о религијским стварима које су утемељили ствараоци савременога српског идентитета. Ничим неизазван (разговор) 22:25, 9. децембар 2020. (CET)[одговори]
Рјечник српског језика наводи Ева, не Јева. — Жељко Тодоровић (разговор) 22:31, 9. децембар 2020. (CET) с. р.[одговори]