Разговор:Босна у средњем веку/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Чланак не садржи ни један извор, а пола чланка садржи доказивање да су становници били Срби по националној припадности. Шта рећи? --Дамјан /разговарајмо/ 02:43, 3. јул 2009. (CEST)

Не бих да браним чланак пошто ме историја не занима, али литература је наведена. Наравно, инлајн референце су боље, али не можеш рећи да чланак не садржи изворе. --Dzordzm (разговор) 03:17, 3. јул 2009. (CEST)

"Пола" чланка садржи доказивање да су становници Срби,зато што у данашње време има паметница с` оне стране Дрине којима то није јасно.Сем тога,није реч о доказивању,већ о изношењу неоспорних историјских чињеница (Ако коза лаже...),а ако ће неко да тврди да је Твртка овенчао за краља дјед цркве босанске и то у фрањевачком самостану (треба ли уопште да указујем на то да је за католике та екипица била посве јеретичка и да су баш због њих ти исти фрањевци и дошли у Босну), то је онда тема за неки виц или какав хумористички скеч.

Још једном да поновим да се у чланцима у којима је наведена литература у сам текст убацују шаблони {{чињеница}} где је неком нешто спорно или сујмиво,а не да се меће на вр` шаблон {{извори}}. Црни Бомбардер!!! (†) 17:04, 21. јул 2009. (CEST)

Ја не претпостављам ни да је средњевековна Босна била српска, нити да није била. Не знам довољно о тој материји. Међутим, када погледам чланке на другим језицима и видим да садрже чињенице које овде нису наведене, или не садрже неке „чињенице“ које су овде наведене у првој реченици, очигледно је да нешто није у реду. Стога, потребно је у чланку јасно навести и друкчија тумачења од про-српског, остављајући читаоцу да сам просуди о аргументима једне и друге стране. Такође, постоји и схватање да сваки говор о савременим нацијама у средњевековном контексту представља пројекцију у прошлост. Стога, овај чланак још увек не представља општељудске погледе.--Дамјан /разговарајмо/ 06:38, 18. септембар 2009. (CEST)

Gospodo

Posto sam ja iz Bosne i slucajno studiram Historiju na Filizofskom Fakultetu u Tuzli, ovaj clanak je toliko ideoloski nastrojen, da ne moze se uzeti objektivno. Preporucujem svima kojiniste upuceni da ne trosite vrijeme na ovakve clanke, nego da zbilja sjednete i procitate nesto. Postoje ako niste znali izvori prvog i drugog reda, uostalom da bi se nesto napisalo najmanje morate procitati i korisiti se sa knjiga koje ce te navesti kao literaturu. U dubrovackom arhivu imaju izvori prvog reda koji jasno dokazuju da Bogumili nisu Pravoslavci. Ako vas bas zanima Bogumili su bili izmedju Zapada (Rima) i Istoka (Bizanta ili Vizanta). Price da su bosanski Bogumili bili srbi, su provokacije, te teznja srba da se dokazu kao najstariji. Problem balkanske historiografije je sto je puna legendi. Uzmimo za primjer bitku na kosovu polju, obicna bitka koja nista u historiji nije promijenila apsolutno, a "neki" je prikazuju kako pobjedu. Ta bitka je objektivno gledajuci i koristeci se izvorima prvog reda jasno se vidi da je bitka bila nerijesena, nije bilo pobijedjenih niti porazenih. Da zakljucim Bosanska drzava nije imala prividnu nezavisnot, ako niste znali u bosanskoj zastavi i grbovima nalazi se Ljiljan, a to je znak samostalnosti i suverenosti, nezavisnosti! Takve primjere imate po cijeloj evropi najblize u Francuskoj. Tvrtko se krunio u milama kod visokog za kralja Bosne,Huma, ali se krunio i u Milesevu kao Kralj Bosne,Srbije,Huma,Dalmacije. Zato postovani gospodine prije nego li napisete sledeci clanak vezan za historiju, zamolio bih vas da provedete par dana u arhivu i da malo prelistate gradju a ne samo knjige nekih ideoloskih pisaca sa pocetka devedesetih..

Bogumili

Patareni-Bogumili su jedan te isti naziv za pripadnike Crkve Bosanske. Sami sebe su nazivali Krstjanima. Tako da vasa teza Patareni- katolici i bogumili-pravoslavci je dokaz ispranih mozgova i zavedenosti ideologijom velike srbije. Preporucujem vam SVETSKU HISTORIJU da uzmete i malo iscitate date pojmove i tek onda nesto pisete! Ovo je toliko pogresno da bi se svaki ozbiljni historicar koji je pragmatican i dosljedan citalac i istrazitelj historijskih izvora zgrazio.

Не само српска

Нећу да зановетам, али Босна пре осамостаљења није била само у саставу „српских кнежевина“, већ је била и у саставу хрватских држава нпр. Краљевина Хрватска. --109.93.128.176 (разговор) 13:53, 17. јануар 2010. (CET)

На почетку стоји да је по свом етницитету,уколико о томе у то доба уопће може говорит`,била српска,а не о томе ко ју је све држао,јер су је држали сви живи у мањој или већој мери. Црни Бомбардер!!! (†) 20:33, 17. јануар 2010. (CET)

sad je meni jasno zasto je sitni mali pacov crni bombarder tolko iskompleksiran Hrvatskom. pa on je Srbin iz Hrvatske! ...uopće... citamo se

regnum Servillie quod est Bosna

Prvo, mislim da nema potrebe za napomenom br. 1, jer predstavlja originalno istraživanje.

Drugo, Sima Ćirković u Istoriji srednjovekovne bosanske države kaže na jednom mestu: »Dok se u krilu istočne crkve nije sačuvala tradicija jedne episkopije Srba ili Srbije, u rimskoj crkvi se znalo za jurisdikciju nad regnum Servillie ... quod est Bosna« (str. 50).

S njim se oćevidno (sic) ne slaže fra Vjeko Jarak, koji kaže:

Govoreći o pokrštenju naših naroda prof. Ćirković priznaje da su Srbi, isto kao i Hrvati, kršteni od sveštenika iz Rima... O latinskom poreklu slavenskog pokrštavanja govori i osnovna crkvena terminologija koja je sva romanska: oltar (altare), križ (crux), raka (arca), meša (missa) i td. (str. 36). Međutim samo nekoliko stranica iza toga piše: »Pošto je pokrštavanje uzelo zamašnije razmjere, u vreme kad je Bosna još bila neodvojena od države prvih srpskih vladara, verovatno je zajednička bila i najranija hrišćanska crkvena organizacija ... Bosanska biskupija, i po svome sveštenstvu i po obredu, razlikovala se od svoje metropole« (misli na Dubrovnik). »Sveštenici su, kao uostalom i episkopi, nosili narodna imena; za jednog od biskupa koji je dolazio na posvećenje u Dubrovnik kaže se izričito da nije znao latinski. To je bilo moguće otuda, što je jezik bogosluženja ove dijeceze bio slavenski. Veoma je verovatno da se crkvena organizacija u Bosni držala istočnog obreda. U skladu sa svim tim je i karakter bosanskog monaštva, koje je, danas se to može smatrati kao sigurno, pripadalo redu svetog Vasilija, raširenom i izvan vizantijske crkvene sfere« (str. 50-51). Ova tvrdnja prof. Ćirkovića može se teško braniti, jer je biskup iz Bara tražio zaštitu iz Rima da i dalje u nekim mjestima »in regno Serviae« u crkvama se može rimski obred obsluživati usprkos protivljenja biskupa (Theiner, Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia I, str. 408)

Pa i sam prof. Ćirković povezuje Srbiju s Rimom: »Dok se u krilu istočne crkve nije sačuvala tradicija jedne episkopije Srba ili Srbije, u rimskoj crkvi se znalo za jurisdikciju nad regnum Servillie . . . quod est Bosna« (str. 50). Ni njegovo tumačenje ovog teksta ne može zadovoljiti, a još manje zaključak: »Otuda ono može biti posredno svedočanstvo o negdašnjem političkom i crkvenom jedinstvu Srbije i Bosne« (str. 50). U »Povijesti hrvatskih zemalja Bosne i Hercegovine« (str. 730 — 732) iznose se različita tumačenja teksta: »regnum Servillie ... quod est Bosna«, odakle se vidi da je prof. Ćirković jednostavno usvojio mišljenje prof. Glušca.

Fra Vjeko Jarak se ovde poziva na Povijest hrvatskih zemalja Bosne i Hercegovine (str. 730 i dalje), gde, između ostalog, stoji:

Već je Ćorović u svom razlaganju opazio, da one neobične riječi dolaze samo u dubrovačkim dokumentima. Mi bismo stvar još točnije rekli: u bulama izdanim na zahtjev i u korist dubrovačkog metropolite između god. 1187. i 1238. Ranije bule, pa i ona iz g. 1153. šute o Bosni, dok među područnim biskupijama spominju i srbsku. Vrlo je značajno, da bule istog vremena, a jednako tako one ranijeg i kasnijeg, izdane u korist splitskog ili barskog metropolite, spominju samo Bosnu, ili i Bosnu i Srbiju, ali ih nipošto ne vežu i ne poistovjetuju. Razlika između Bosne i Srbije toliko je očita, da se ona svagdje ostavlja netaknuta čak i u brojnim krivotvorenim bulama i barskim i dubrovačkim, koje su nastale, kako vidjesmo, negdje koncem XII. stoljeća, svakako prije 1187.

Još nam je upozoriti na jednu vrlo značajnu okolnost u našem problemu: dok spomenute dubrovačke bule jednostavno izbrajaju biskupije, zovući ih sad po zemljama sad po gradovima (biskupije Zahumlje, Travuniju, grad Kotor, Budvu, Bar i t. d.), dotle se kod Bosne ne daje naprosto ime nego čitavo tumačenje (država Srbija, što je Bosna); k tomu nemoguće tumačenje, koje bi bilo krivo i 200 godina ranije.

Jasno je, da se iza svega toga krije neki diplomatski potez dubrovačkog nadbiskupa. Ako mislimo na sve gore navedene okolnosti, ako k tomu dodamo, da je vlast dubrovačkog metropolite nad srbskom biskupijom postala iluzornom od Nemanjinih vremena, koje je već plovio proturimskim vodama, a i nad bosanskom dijecezom da je od strane splitskih metropolita bila u velikoj mjeri ugrožena, onda nam tumačenje one čudne formule o Bosni leži kao na dlanu. Predstavnici Dubrovnika trebali su uvjeriti Svetu Stolicu, da je Bosna odvajkada bila pod dubrovačkim metropolitom, samo se tobože krila pod imenom Srbije. Zato se Bosna nema vratiti Splitu nego ostati pod Dubrovnikom, komu je ona uvijek spadala. Tako u bulu Anastazija IV. od 1153., koja je samo 30 godina kasnije u Rimu bila dobro poznata kao autentična, ulazi mjesto reči Srbija (biskupija) formula „Srbija, koja je Bosna“. Papinska kancelarija, koja je znala nasjesti i drugim očitijim povjesnim zabludama glde njoj slabo poznatog i uvijek nemirnog Balkana, nasjela je i ovom „nedužnom“ tumačenju spretnih Dubrovčana i dala ga uvrstiti na tako neobičan način i u samu papinsku bulu od g. 1187. Kad je jednom formula prodrla u papinsku povelju, ona će se neko vrijeme zadržati u bulama još dvojice Dubrovniku sklonih papa, uprkos toga, da je u opreci i s povjesnim činjenicama i s faktičnim stanjem u tadašnjoj Bosni.

Zanima me mišljenje zajednice.

--Нимча (разговор) 02:46, 13. мај 2013. (CEST)