Разговор:Брод (Република Српска)

С Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди извор]

Овај град се зове Босански брод. Неки га зову Српски Брод. Некада се под називом Брод подразумевао Славонски Брод заједно са Босанским Бродом. Сигуран сам да овај назив чланка није исправан. --Покрајац|разговор 23:21, 10. август 2005 (CEST)

На шаблону је писало Брод и, с обзиром да се не разумем у те ствари, само сам ставио суфикс (град). Исправи како мислиш да треба, али исправи и у чланку Брод (вишезначна одредница) и у Шаблон:Административна подела Босне и Херцеговине. --Дунго (р) 23:32, 10. август 2005 (CEST)
Колико сам ја упућен град се звао Босански Брод до 1992. године, Српски Брод до пре годину дана, а онда је одлуком Педија Ешдауна име града промењено у Брод. Вандал Б 08:10, 11. август 2005 (CEST)

Град се званично зове само Брод (није више ни Босански ни Српски)[уреди извор]

Видети списак назива општина/градова РС овде: [1]. --64.46.5.62 06:02, 13. октобар 2006. (CEST)

Sa drugog clanka[уреди извор]

Босански Брод је град и средиште истоимене опћине на крајњем сјеверу Босне и Херцеговине, на десној обали ријеке Саве. Град је 1981. бројао око 12.506, а опћина близу 32.200 становника. Према попису из 1991. године у самом Броду живјело је 14.098 становника

Ријека Сава се раније звала Савус, према грчком називу Саовиос. Након што је Панонско море пресахло, формирано је корито ријеке Саве. Све до Карловачког мира 1699. године Сава је била заједничка ријека становницима са обје њене обале. Након тога постала је границом између Хабсбуршког и Османског царства.

Хисторија насеља на подручју данашњег Босанског Брода датира из бронзаног доба претхисторије око 1600. године старе ере. На мјесту на којем се данас налази један дио постројења Рафинерије нафте „Босански Брод”, под земљом се могу наћи остаци релативно великог насеља из претхисторије. То мјесто је народ називао Пекаруша. Римљани су такођер оставили трагове свог присуства на том подручју. На мјесту данашњег Брода постојало је градско насеље које су Римљани звали Марсониа. Марсониа није била само цивилно и трговачко насеље него је имала и утврђење. Главнина старе Марсоније налазила се на мјесту данашњег славонскобродске тврђаве, а дио насеља је био и на десној страни.

Прво писано спомињање Брода датира из 365. године нове ере. По реду старости, у околини Босанског Брода на првом мјесту су Винска и Лијешће који се у извјештају Маријана Маравица спомињу 1648. године. Сам Босански Брод се први пут спомиње у писаном документу као Турски Брод 1691. године.

Те године је наиме Аустријска војска заузела Славонски Брод тако да је то био повод подизању тврђаве и насеља на десној обали. Након што је тврђава била саграђена била је убрзо потом разорена и није више никад послије тога обновљена. Послије рата вођеног на тим просторима, миром у Пожаревцу 1718. године успостављена је граница. Брод је припао Аустро-Угарској монархији.

Јединствени Брод је 1739. године подијељен у двије администрације (босанску и славонску). 1739. године ријека Сава постаје границом између Босанског пашалука и Аустрије. Око 1850. године у Босанском Броду било је већ 700 становника. Неке од старих бродских породица су Соколовићи, Милусићи, Костићи, Хаџизулфићи, Хаџисејдићи, Мујкановићи, Хоџићи, Хаџиагићи.

Босански Брод је доживио значајан напредак у првим годинама 19. стољећа. Босански Брод је био трговачки центар у то доба. Наполеоновим сломом, Брод се вратио својој реалној свакодневници и није више био тако важан. У рану јесен 1878. године насеље на десној обали Саве је службено прозвано Босански Брод.

На Берлинском конгресу 1878. године Аустрији је додијељен мандат да преузме управу у Босни. Тада постаје и Босански Брод дио Аустроугарске монархије. Са том годином су повезани и почеци школства у Босанском Броду. Прва јавна библиотека у Босанском Броду основана је 1889. године при Народној основној школи. Позната сарајевска трговачка породица Хаџи-Ристић оснива и прву новчану установу 1859. године. Након успостављања Аустроугарске монархије над подручјем Босне, Босански Брод постаје главни пункт за промет монархије са осталим покрајинама.

Жељезничка станица саграђена је 1896. године по нацрту архитекте Ханса Ниемезцека. Станица је отворена 1897. године. Узор за ову грађевину градитељ је потражио у далеком Афганистану у псеудомаурском стилу. Станица је до темеља разорена у великом нападу на Брод 19. јануара 1945. године. У Сарајеву су сачувани комплетни планови ове грађевине. Жељезничка станица у Босанском Броду је била све до краја Другог свјетског рата, највећи прометни чвор у БиХ. Дана 15. јула 1897. кренуо је први воз из Босанског Брода према Дервенти и Жепчу. Стара римокатоличка црква Свети Илија била је саграђена 1860. године, а након подизања нове цркве 1907. године била је преграђена као стамбени објект. Српска православна црква саграђена је 1894. године, а џамија је била саграђена 1909. године. О старој џамији нема података, али се свакако зна да је била саграђена у 18. стољећу.

Босански Брод је захваљујући трговцима у Славонском Броду добио 1860. године и прву петролејску лампу у цијелој БиХ. Друга интересантна чињеница је да је 1923. године Рафинерија нафте успјела набавити ауто Форд и то је уједно био први ауто у Босанском Броду. Први аеромитинг у Босанском Броду је био 1912. године. Аеромитинг у Броду је био приређен само девет година након што се први авион подигао изнад земље.

Географија [измијени] Босански Брод смјештен је на сјеверу Босне, у Босанској Посавини. Босански Брод се налази на широко отвореној и лако проходној Перипанонској низији. Сјеверну границу чини ријека Сава, која меандрира и често плави своју алувијалну раван.

Привреда [измијени] Рафинерија нафте „Босански Брод” [измијени] Рафинерија у Босанском Броду је основана 1892. Процес производње сирове нафте започео је 1927. Стандард оил преузима производњу све до Другог свјетског рата. Послије рата рафинерију је национализирала тадашња власт. Годишња производња је 5.000.000 тона сирове нафте у двије линије. Обје линије су радиле неовисно једна о другој. Рафинерија је имала могућност складиштења капацитета од 680.000 цуб. метара. Прикључена на јадрански нафтовод који се протеже обалом ријеке Саве (Сисак-Брод-Београд) и који има прикључак за Мађарску. Транспорт производа се врши цестом, пругом и ријеком Савом, те нафтоводом Брод-Опатовац (Хрватска). Мјешовита производња је садржала бензин, материјале за хемијску и петрохемијску индустрију, базе уљних дестилата, битумен и сродни продукти. Тржиште се састојало од СФРЈ и извоза. Од 1992. године, почетком ратних дјеловања, на подручју опћине, рафиренија доживљава озбиљна оштећења која се процјењују на 123.000.000$.

Политика [измијени] Начелник опћине је Вид Ивановић. На посљедњим изборима за опћинско вијеће постигнути су сљедећи резултати, према броју освојених мандата од укупних 45:

Српска Демократска Странка (СДС) 17 Хрватска Демократска заједница (ХДЗ) 13 Коалиција за цјеловиту и демократску БиХ 5 Социјалистичка партија Републике Српске (СПРС) 4 Хрватска сељачка странка (ХСС) 3 Српска радикална странка Републике Српске 3

Образовање [измијени] Занимљивости [измијени] Бродска химна [измијени] Некад у давно доба преко далеких гора/ прво је овамо дошла шарена птица рода/ Дуго је кружила сама изнад ове равнице/ између Вучијака и горе Мотајице....

Стизали са свих страна из свог старог/ краја, кроз многа времена бурна/ до новог завичаја./ Слушали бајке људи ношени летом птице/ између Вучијака и горе Мотајице.....

Џиновске расле шуме, бујала барска/ трава, причали бајке о свијету/ велика мутна Сава./ Слушали бајке људи ношени летом птице/ између Вучијка и горе Мотајице...

Познате личности

Душко Трифуновић (1993—2006)

Ko ima vremenena, nek dopunjuje.

Текст је започет на екавици, па би требало тако и наставити. --Drazetad (разговор) 12:48, 16. мај 2009. (CEST)

Ime[уреди извор]

Citam vesti iz 2005. po kojima je ovom mestu (privremeno) vraceno ime Bosanski Brod. Ovo privremeno je jos uvek na snazi, koliko ja vidim. -- Bojan  Razgovor  18:12, 20. јануар 2010. (CET)

Постоји нови закон од 7. априла 2009. године, према којем је утврђено да име општине гласи Брод. Ево овдје у члану пет. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:55, 21. јануар 2010. (CET) с.р.

Брод није град, него општина. Градови су само Бањалука и Источно Сарајево, тако да је стари назив Брод (Република Српска) правилнији назив, а може и Брод (насеље).--Drazetad (разговор) 00:03, 24. август 2010. (CEST)

Колико ја знам Бранко Радичевић је рођен у Славонском Броду.--Drazetad (разговор) 11:46, 26. август 2010. (CEST)

Никако не може да стоји садашњи наслов Брод (град) јер термин град је административни појам, а Брод нема тај статус. Преименовати, односно вратити на првобитну верзију Брод (Република Српска). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:22, 19. септембар 2013. (CEST)

Каква је то провала да је ријеч ГРАД законски термин (админ. појам, статусни), а не ријеч уобичајеног значења за градско насеље? Дакле, по теби је правилније рећи у српском језику да је нешто УРБАНО, него да је ГРАДСКО. То што су закони дефинисали да се неке општине претварају у градове не укида ријеч град у српском језику ван општинарења. Шта ћемо сутра ако закон каже за градове да се другачије зову? Дакле, та ријеч се укида из српског језика. Какви апсурди се овдје могу прочитати. Вратити чланак како му је и био назив јер говори о Броду као граду (градском насељу), а као админ. јединица такође има свој чланак, као и све друге општине у РС. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:57, 21. септембар 2013. (CEST) с. р.

Ето ја ти кажем и у складу са пристојним понашањем престани да омаловажаваш друге уреднике. То што је за тебе нешто „провала” је доказ твог степена писмености и очито жеље да си увек у центру пажњу. Термини ГРАД и ГРАДСКО НАСЕЉЕ су два различита појма. Ако ти је потребно појашњење изволи распали у прву библиотеку и тражи „Географску енциклопедију ансеља Србије” Србољуба Стаменковића или простије било какав уџбеник из предмета „Географија насеља” са ПМФ-овог одсека за географију па ће ти штошта бити јасније. То што сеоске цуре петком навече тврде „како излазе у град” не значи да је то и исправан термин који се користи у научној литератури. У противном и Доњи Жабар је град, баш као и остала слична насеља која су седишта општина. Дакле твој проблем је што се попут мирођије трпаш на сва могућа места. Како нам се оно зове завод.... хм ах да Урбанистички завод, гле чуда није градски. Термин град је у стручној литератури искључиво административни појам и ти ту нема шта да одређујеш. А говор свог села можеш да разрадиш у неком антрополошком чланку .

И уколико још једном било какав мој закључак назовеш „провалом” или сличним епитетима својственим искључиво теби жалит ћу се на админ табли. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:52, 21. септембар 2013. (CEST)

И кад већ узмеш неку од тих књига разради мало и појам „урбано и урбанизам” па ће ти се и додатно разјаснити неке ствари ;). Могу и ја није проблем: урбаним насељем се сматра свако оно насеље које задовољава одређени минимум критерија везаних за инфраструктуру и начин друштвено-политичке организације његовог становништва. Цмокић --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:57, 21. септембар 2013. (CEST)

Нема потребе да вријеђаш, ни мене ни сељаке. Ти не разликујеш географско насеље од политичке (само)управне јединице. Не мора град да буде сједиште општине, то може бити и село. Општина је оно што закон каже да је општина. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:00, 21. септембар 2013. (CEST) с. р.
А јел? Значи сада више нисам у стању да разликујем ни најосновније појмове... хм... занимљиво. Ко те пита за општину, него да ја тебе нешто питам, по ком критеријуму је Нова Топола село, а Лакташи град? Или зашто је Жабаљ који је седиште истоимене општине град, а рецимо Чуруг са више становника село (припада истој општини)? Мислим, по твојим критеријима. Ово чисто да знам за убудуће пошто се ти овде разумеш у све могуће тематике, од нуклеарне физике до будистичке теологије --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:05, 21. септембар 2013. (CEST)
Овдје не расправљамо о садржају чланка па да се надмудрујемо да ли је Брод град или село. Ако имаш доказе да је село, слободно унеси. Овдје је ријеч да ти не разликујеш ријеч град од законског значења. А нема потребе да било ко овдје буде љубоморан на било кога због знања. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:13, 21. септембар 2013. (CEST) с. р.

Нисмо ни расправљали о садржају чланка. Ја тебе питам за дефиницију речи „град” ван законског значења. Значи, лепо ми напиши шта је то град у народском говору. А ово је као што ти је можда познато као нека енциклопедија и не користе се народни изрази већ службени називи. А Брод је урбано насеље и седиште истоимене општине, што ће рећи да за само насеље у наслову може стајати садашњи назив (да се разликје од насеља истог имена). И уопште пракса је да се код свих насеља која деле исто име у заграду ставља регија, држава, покрајина у којој се налазе да би се лакше разликовала од осталих. У нашој администрацији на жалост није прецизирано статусно рангирање насеља, изузетак је једино админ-пол. статус града. Остатак се одређује на основу степена урбанизације, па је високо урбанизовано насеље без статуса града варошица, док село може бити и руралног али и урбаног карактера. И убудуће пре него што неког нападнеш без разлога (јер га лично не подносиш) прочитај мало о чему се ради, па онда крени са омаловажавањем --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:24, 21. септембар 2013. (CEST)

То за народске и сеоске називе и службене сам си измислио јер имаш проблема да комуницираш са мном на нормалан начин. Не пада ми на памет да као дијете наводим дефиницију града да би ти рекао да је то сеоски, а затим да администрација!? ипак није разграничила шта је то град. Као да она разграничава. Све то говори у прилог да не разликујеш насеља од (само)управних/административних јединица. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:34, 21. септембар 2013. (CEST) с. р.
Е брате почео си да се заплићеш у властито клупко које си одмотао. Шта увијаш сад и ту глумиш неко бунило. Нисам те питао за моју квалификацију и психолошки профил већ за објашњење зашто је назив Брод (град) исправан, односно зашто то град треба да стоји у наслову. И пошто је очито да немаш никакво објашњење паметније ти је да ћутиш. Ја разумем да ти гајиш одређене емоције према мени и то је лепо, и да пратиш све моје измене, али брате није ни место а ни време за тако нешто. А то како и колико ја разликујем неке од тих термина поодавно су одлучивали људи са поприличним бројем титула испред свог имена, тако да плиз. Кад већ ниси конструктиван (ако си икада и био) дај бар мало више маште укључи у дискусије --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:42, 21. септембар 2013. (CEST)
Ти ако мислиш да је то село оспоравај у чланку, рекао сам ти. Па ће онда наравно по аутоматизму то град отпасти. Али овамо на другој страни, ти не разумијеш шта је град од нечега што је законодавац у закону дефинисао као град. И ту је проблем због чега се не може на паритетној основи разговарати, постоји заблуда. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:47, 21. септембар 2013. (CEST) с. р.

Ма ко спомиње село? О чему ти човече уопште причаш? Јел ти уопште разумеш српски и шта горе све пише. Човече ти си као створен за политичара, ја сам просто фасциниран. Народски речено, гледа те у очи и мртав ладан изврће чињенице. Свашта. Беше ово бесмислена дискусија. За убудуће, пре него што кренеш да млатиш празну сламу и убијаш слободно време наведи прво конкретан разлог на шта се жалиш, па да причамо. Јер стварно ти неприличе овакви закључци, а брате и сам себе још више срозаваш у очима осталих (ако је могуће да паднеш ниже):

Каква је то провала да је ријеч ГРАД законски термин (админ. појам, статусни), а не ријеч уобичајеног значења за градско насеље? Дакле, по теби је правилније рећи у српском језику да је нешто УРБАНО, него да је ГРАДСКО. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:57, 21. септембар 2013. (CEST)

Умјесто неке нормалне дискусије ти на крају свог дијела разговора извучеш неку реченицу. Као што сам рекао, постоји заблуда у вези са различитим значењима једне ријечи, и ако смо усамљени при овом разговору, онда нема напретка. Нисмо ми Хрвати да измишљамо корјените називе за урбанизам и томе сл., али нисмо ни Енглези па да у нашем језику не постоје ријечи град, градско насеље и село него само урбано и рурално. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:23, 21. септембар 2013. (CEST) с. р.

Вратити стари наслов[уреди извор]

Није ме било неко вријеме и мислио сам да је већ неко исправио овдје ону ствар на коју сам указивао горе изнад. Без обзира што неко износи одважне теорије да је закон о локалној самоуправи унио у српски језик ријеч град, треба разумно вратити чланак на старо име, као и што су сви остали чланци. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:47, 27. октобар 2013. (CET) с. р.

Чланак се неће вратити на име Брод (град) из простог разлога што Брод није град. Ако ти се не свиђа имаш трг па тамо тражи шта те већ занима. Ја сам детаљно објаснио зашто иде овако, а ти или већ једном појасни свој став или престани да досађујеш. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:50, 27. октобар 2013. (CET)

Враћање наслова Брод (град)[уреди извор]

Несхватљиво је да већ годину дана стоји овај назив чланка који одудара од свих осталих на овом пројекту. Наслов једноставно не може бити овакав, не може стајати ово (Република Српска) већ треба да стоји (град). Послије годину дана, чим сам угледао, наслов ме моментално опржи по очима. И овакво стање је трајало цијелу једну годину само зато што један уредник не признаје ријеч град у српском језику!? Ако тај уредник послије године још није схватио неке ствари, молим да се укључи још неко како би се чланак вратио на исправан назив да нас двојица не паметујемо у шупље и да чланак не испашта. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:33, 7. септембар 2014. (CEST) с. р.

Зашто се чланак не би звао Брод (Брод)? --Слободни умјетник (разговор) 23:40, 7. септембар 2014. (CEST)

Ne može grad jer nije grad i tačka! U zagradu ide uglavnom administrativni status, a Brod niti je grad niti će to u skorije vreme postati. Ako ima više mesta sa istim imenom onda se stavlja status administrativne jedinice kojoj pripada u zagradu. I tako radimo sa svim člancima o naseljenim mestima. Ne kontam šta tebi sad ovo bode oči? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:06, 8. септембар 2014. (CEST)

Све је то нетачно, ништа не стоји. То је само појединачан став, ништа чињенично. Насеље Брод је град јер није село. То што неко сматра да је закон о локалној самоуправи унио у српски језик ријеч град је његова приватна ствар, нека то остави за себе ако га већ нико не може убиједити у другачије. Али као што рекох, због тих чудних мишљења не треба чланак да испашта. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:15, 8. септембар 2014. (CEST) с. р.
Stvar je u tome da ti kao po običaju želiš da uneseš neku svoju viziju u sam termin. Čuj naselje je grad ako nije selo.... dozvoli da umrem od smeha. Onda je teritorija mesna zajednica ako nije opština. Otkad se na osnovu urbanističkih planova kreiraju naslovi članaka? Ti nikako da razdvojiš urbanističko od administrativnog --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:24, 8. септембар 2014. (CEST)

Село и град нису административни појмови већ врсте насеља. И они су у хоризонтали. Мјесне заједнице и општине (и градови у админ. смислу) у вертикали су. Тако да не знам гдје си нашао то поређење, нигдје везе не видим. Наслови чланака и иду са навођењем (врсте, назива) насеља у загради, не нека админ. територија. Је ли Пушкин (град) треба преименовати у Пушкин (унутарградска територија града федералног значаја Пушкинског рејона Града федералног значаја Санкт Петербурга)?--Жељко Тодоровић (разговор) 00:45, 8. септембар 2014. (CEST) с. р.

А значи град не мора да има исто значење у сваком случају. Бањалука је град јер је град, док је Брод град пошто није село. Занимљиво. Пушкино које си навео као поприлично несретан пример је заиста град, односно насељено место са административним статусом града још од 1808. године и део је агломерације Санкт Петербург (те би твојом логиком Пушкино било месна заједница, у најбољем случају градска општина). То што су сеоске цуре кад би викендом излазиле у провод говориле да иду у град, а по правилу су ишле у варош (да не употребим турцизам касаба) и не значи да су стварно ишле у град. ;) Ова твоја примедба је у најмању руку неозбиљна. Просто дај референцу где пише да је Брод град и проблем решен --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:20, 8. септембар 2014. (CEST)

Успут, да ли су и Језеро, Доњи Жабар и Ново Село (Купрес) једнако тако градови? Мислим реално имају комад асфалта, 300 метара канализације, интернет и кабловску, а нису села? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:25, 8. септембар 2014. (CEST)
Бања Лука је исто град јер није село, ако ћемо тако просто, као и Брод. Нетачно за Пушкина, у Русији не постоји у админ. смислу нешто што се зове град. Постоје сеоска насеља, градска насеља, општински рејони, градски окрузи, унутарградске територије градова федералног значаја и новији градски окрузи са унутарградском подјелом и унутарградски рејони. Ријеч град у наслову Пушкина означава само врсту насеља (не админ. статус), оно што ја причам и у вези Брода, како се чланци и насловљавају. Јер идући твојом логиком остварило би се ово Пушкин (унутарградска територија града федералног значаја Пушкинског рејона Града федералног значаја Санкт Петербурга). И Доњи Жабар и Ново Село јесу села, не знам одакле да су то градови. И какав је ово наслов Ново Село (Купрес)? Шта је то Купрес? Ја сам само чуо за републичку општину Купрес у админ. смислу, за Купрес не знам. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:46, 8. септембар 2014. (CEST) с. р.

У Русији је између осталих и више него прецизно одређен административни статус свих насељених места, а твоја тврдња да не постоји у административном смислу нешто што се зове град је онако баш неутемељена. То су преузели од Пруса и Литванаца који су насељеним местима давали сличне статусе. Град, варошица, село, засеок. Ново Село је седиште општине Купрес у РС-у и нигде не пише да је село! И по чему се оно разликује од Брода као насељеног места? Да резимирам, ми овде баратамо чињеницама и валидним статистичким подацима, а не народним предањем. Јасно је дефинисано шта је то град у административном смислу и ту свака дискусија престаје. Већ сам рекао дај референцу где стоји да је Брод град и прича завршена. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:27, 8. септембар 2014. (CEST)

Ми причамо о садашњој држави, не о Руској Империји или Краљевини Југославији, већ Руској Федерацији и Републици Српској. Свака држава је имала своју администрацију и начине уређивања локалне самоуправе. Чуј нигдје не пише да је Ново Село заправо село. То каже географија и критеријуми по којима је нешто град, а нешто село, не мора нигдје на челу писати. Брод није град у админ. смислу и ту никаква референца није потребна. Али јесте град (врста насеља) у географији. Мора се разликовати географија и администрација. А вишезначни наслови се именују по врстама насеља, не по админ. статусу. Иначе би било Пушкин (унутарградска територија града федералног значаја Пушкинског рејона Града федералног значаја Санкт Петербурга), а не Пушкин (град). --Жељко Тодоровић (разговор) 13:20, 8. септембар 2014. (CEST) с. р.

Пушкин је град у оквиру градске агломерације Санкт Петербурга, ОК! У Републици Српској постоји и нешто што се службено зове град и прецизно је одрећено који су критерији за тај статус. На основу чега ти закључи да Брод није село? У географији не постоји нешто што се штуро зове град на начин којим га ти дефинишеш, већ имамо градска насеља или урбане целине. Расправа је постала беспредметна. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:22, 8. септембар 2014. (CEST)

Ма немој. А како то у Русији постоји некакав географски град (не као службени админ. статус), а код нас не постоји (већ само насеља и урбане цјелине)!? И како то сада руски град није више админ. статус него дио агломерације? Шта мене брига шта каже републички закон о локалној самоуправи шта је град када се он и не односи на Брод. Овдје је у питању географија, не администрација. Просто треба схватити да ријеч град у српски језик није унио неки правни акт, већ је то ријеч из географије, врста насеља. А по њима се насловљавају чланци као што је то Пушкин (град), а не накарадно Пушкин (унутарградска територија града федералног значаја Пушкинског рејона Града федералног значаја Санкт Петербурга). --Жељко Тодоровић (разговор) 15:14, 8. септембар 2014. (CEST) с. р.

Аман човече кад сам ја рекао да не постоји термин град у Русији? О чему ти то? Престани да изврћеш туђе речи у смислу како теби одговара. Ја сам рекао да је термин град у Русији административна категорија и да је његово постојање прецизно одређено. Какав црни географски појам. Ниједан чланак о насељеним местима се не може убрајати у искључиво географске чланке јер не обрађује искључиво географску тематику, већ насељено место као скуп више различитих фактора који се међусобно прожимају. Ја сам рецимо био у Броду и нисам уочио да се по било којем урбанистичком фактору разликје од рецимо Нове Тополе крај Градишке. По хиљаду и који пут те питам на основу чега ти закључи да поменуто насеље није село, него да је високо урбанизована целина градског типа? У географији имамо насељена места урбаног (или градског) и руралног (или сеоског типа), док су термини град и село административне категорије. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:37, 8. септембар 2014. (CEST)

Како да не, постоје насеља сеоског типа али не и села!? Гдје ти је то село админ. статус? Р. Српска се територијално не дијели на села и градове, него на општине и градове. Међутим, то нема везе са овим, овдје је ријеч о географији. Ниси ти рекао да град не постоји у Русији, већ баш супротно: да га има само у Русији, а код нас да га нема. У Русији админ. не постоји нешто што се зове град. Постоје већ споменута сеоска насеља, градска насеља, општински рејони, градски окрузи, унутарградске територије градова федералног значаја и новији градски окрузи са унутарградском подјелом и унутарградски рејони, нигдје града (сем у географији). И чланак је насловљен правилно по географији, не по некој администрацији. Јер би онда било Пушкин (унутарградска територија града федералног значаја Пушкинског рејона Града федералног значаја Санкт Петербурга). Ти си можда гледао у Броду, али ниси видио. Као да је лични доживљај релевантан за енциклопедију. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:54, 8. септембар 2014. (CEST) с. р.
Još me uči i geografiju! S tobom nema smisla raspravljati, jer čovek šta god da napiše ti to prilagodiš sebi, tako da si ti uvek u pravu, a sagovornik ispada idiot (ovo idiot zadržavam za sebe da ne ispadner da vređam nekoga). Daj izvore za tvrdnje pa ćemo nastaviti. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:08, 8. септембар 2014. (CEST)

Сви статистички подаци се објављују по насељеним мјестима и јединицама локалне самоуправе. Ако физичка географија донекле и може игнорисати административне подјеле и границе, друштвена то сигурно не може, а географија насеља спада у друштвену географију. --Слободни умјетник (разговор) 15:32, 8. септембар 2014. (CEST)

Ма за шта извор? Да у српском језику постоје ријечи град и село? Причати о географији и насељима сеоског типа и насељима градског типа, а не признавати ријечи село и град, сувишно је на овој страници. Како је код Пушкина оно град прво административни статус (а град не познаје руска администрација), па дио агломерације, па опет административни статус!? Ако се чланци насловљавају по админ. статусу онда би требало Пушкин (унутарградска територија града федералног значаја Пушкинског рејона Града федералног значаја Санкт Петербурга), а Википедија није ишла тим путем насловљавања чланака. Тако исто не може бити ни Брод (Република Српска). --Жељко Тодоровић (разговор) 15:35, 9. септембар 2014. (CEST) с. р.

А што не би могло? Кад имамо Бар (Црна Гора) зашто не може и Брод (Република Српска). --Drazetad (разговор) 15:40, 9. септембар 2014. (CEST)
То је погрешно насловљен вишезначни чланак. Треба да се само зове Бар (као основно значење), јер постоји Бар (вишезначна одредница) и сви остали чланци. Дакле, треба га исправити. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:48, 9. септембар 2014. (CEST) с. р.
Овакве ствари треба рјешавати на тргу. Најбоље би било да се изгласа неко правило за све, а не да свако мјесто тјера своју политику. --Слободни умјетник (разговор) 16:35, 9. септембар 2014. (CEST)

Нема ту шта да се изгласава јер ово је класично терање ината (што Жељку није први пут). Једноставно њему кад нешто није по вољи тај је у стању и да јабуку прогласи за поврће, само ако се неко усуди да стави да је воће. А кад смо већ код Русије која не познаје административни статус града:
В России статус города определяется законодательством субъектов РФ. При этом выделяется два типа городов: регионального (областного, краевого, республиканского и т. д.) и районного значения. Так, например, в Волгоградской области для признания населённого пункта городом районного значения необходимо выполнение следующих условий: население не менее 10 тыс. чел; из которых рабочие, служащие и члены их семей должны составлять не менее 85 процентов (формальные критерии); поселение должно являться промышленным и культурным центром (оценочный критерий). Соответственно, для городов областного подчинения требования выше.

Однако данные требования не являются жёсткими. Несоответствие населённого пункта какому-либо из критериев (в первую очередь, формальным, особенно по количеству жителей) не несёт за собой автоматическую потерю статуса города, поскольку для этого требуется принятие соответствующего нормативного правового акта (областного закона), а незначительные колебания населения вполне естественны. Например, город Серафимович Волгоградской области на 2013 год имел население лишь около 9300 человек. Кроме того, статус города может соответствовать интересам каких-либо политических сил (столица Ингушетии Магас — самый маленький город России), являться данью истории города или его культуре (Чекалин, Верхотурье, Верхоянск).

В 1990-х годах в Российской Федерации свыше 1030 городов, в которых проживало 73 % населения.

Населённый пункт в России может официально приобрести статус города, если в нём проживает не менее 12 тысяч жителей, и не менее 85 % населения занято вне сельского хозяйства. Однако в России есть достаточно много (208 из 1092) городов с населением меньше 12 тыс. человек. Их статус города связан с историческими факторами и изменением численности населения. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:39, 9. септембар 2014. (CEST)

Израз „град“ се често користи нестручно од стране лаика као синоним за центар, односно градско језгро, или за излазак, за градске атракције, за вечерње проводе (рецимо шеталиште) или на она места у насељеном месту која њима обилују те се ови садржаји поистовећују са употребом овог термина који има ипак комплексније одређење. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:44, 9. септембар 2014. (CEST)

Правила о вишезначним постоје и све је јасно речено. Него их неки нису поштовали, други то нису примјећивали, па данас неким за ишчуђавање како сада то када је овдје било другачије. Ја барем не причам напамет, а вјерујем и још понеко. А тај руски текст је за мачковог репа када нема ни извора, ни аутора, ни године о којој се прича. Вјерујем да гдје год си нашао тај текст да он заправо говори о стању деведесетих и раних двијехиљадитих у Русији, а не садашњем једнообразном општинском стању гдје сам горе навео шта администрација познаје. И садашња администрација познаје град федералног значаја, али не град. Раније град обласног значаја и сл. Јер у Пушкин (унутарградска територија града федералног значаја Пушкинског рејона Града федералног значаја Санкт Петербурга) то се види, али нигдје града. Па како то онда у Русији град географски постоји, а у Републици Српској никако не постоји него су то неке цуре измислиле? --Жељко Тодоровић (разговор) 17:18, 9. септембар 2014. (CEST) с. р.

Привреда фирме у стечају или не постоје[уреди извор]

У секцији „Текстилна индустрија” цијели пасус је нетачан. Бродтекс АД је у стечају и не производи и не извози ништа, те нема запослених. У секцији „Производња санитарија” цијели пасус је нетачан. Метал Емајл је у стечају и не производи и не извози ништа, те нема запослених. Грађевинско-индустријски комбинат у скецији „Грађевинска индустрија” такође не постоји. Да ли ове секције скроз обрисати? Или прерадити?

Hellas (разговор) 13:45, 27. април 2017. (CEST)

Ако ништа не ради данас, онда назначити да је раније радило. Не треба олако брисати. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:49, 27. април 2017. (CEST) с. р.
Уредих те секције али не знам колико сам спретно све то изрекао. Hellas (разговор) 17:11, 27. април 2017. (CEST)
Добро је. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:28, 27. април 2017. (CEST) с. р.