Разговор:Валтазар Богишић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Hrvati ga inače svojataju Baltazar i smatraju ga svojim pravnim piscem i istoričarem što je besmislica.--Grofazzo 00:33, 31. август 2007. (CEST)

Човек се вероватно и звао Балтазар, пошто се грчко В изговара као Б у западним јужнословенским покрајинама, а он је живео у Ријеци и Цавтату. --Дамјан /разговарајмо/ 03:06, 3. јул 2009. (CEST)

Текст није најсветији пример енциклопедијског рада (Он је, истина, прихватио; Богишић се и својим животом и својим дјелима знатно издигао изнад своје културне средине, и осигурао је себи мјесто не само у словенском, него и у страном научном свијету...). Пошто се својата, било би добро објаснити по ком га основу Хрвати својатају, а по ком ми. Недостају викивезе на битним појмовима. И транскрипција је неопходна, наравно (Giessen, G. Pucht). -- Bojan  Razgovor  13:09, 2. октобар 2008. (CEST)

Тачно, увек је наједноставније навести обе стране и окончати спор. У овом случају, потребно је додати и гледиште хрватске стране у чланак. --Дамјан /разговарајмо/ 06:47, 18. септембар 2009. (CEST)\

Припадао је Уједињеној омладини српској, чини ми се да је био и потпреседник удружења, вероватно неко може наћи извор за ово. --Цар (разговор) 15:18, 13. мај 2012. (CEST)

kao i svi uceni ljudi iz dubrovackog kraja u to vreme (Pero Budmani, Ivo Stojanovic, Luko Zore, Milan Resetar) i Bogisic se izjasnjavao kao Srbin, bez obzira na svoju veru. To kao i inace nije bila nikakava genska odrednica, vec svrstavanje u jednu postojecu i latentnu kulturu - srpsku, dozivljvanje njenog jezika, obicaja, istorije kao svoje. Da je Valtazar Bogisic bio Srbin, odnosno da se tako izjanjavao, potvrdio je i Nenad Vekaric iz zavoda HAZU za povijesne znanosti u Dubrovniku u svom clanku Kapetanic, Niko; Vekaric, Nenad. Podrijetlo Balda Bogisica, Hereditas rervm croaticarvm ad honorem Mirko Valentic, 2003. Str. 69-74, na kraju. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Luzzifer (разговор • доприноси) | 12:37, 1. октобар 2009.‎

Jedino te malo j... sto se Marin Drzic izjasnjavao kao Hrvat a eto hrvatska kultura (jezik, obicaji, povijest) nije bila postojeca i latentna ni u 19-om stoljecu a Drzic je zivio u 16-om (punih 300 godina ranije). A ovi momci svi su se oni izjasnjavali kao Srbi, a njihova se Republika gle cuda nije ujedinila sa Srbijom, vec sa Hrvatskom. U sastavu koje je i inace bila prije. Vjerovatno su se ujedinili priprosti seljaci a ti silni uceni ljudi naravno su znali da su Srbi. Ajde momcino molim te ne lazi, kad je Dubrovnik uvijek pripadao hrvatskom kulturnom krugu i hrvatskom narodu. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.137.121.173 (разговор • доприноси) | 20:52, 7. фебруар 2012.

Једино што ти ниси навео никакав историјски извор или бар податак, ово је неозбиљно, и не знам зашто нико ово не обрише. --Цар (разговор) 15:19, 13. мај 2012. (CEST)

Niti u hrvatskim niti u bilo kom izvoru stoji da se Marin Držić izjašnjavao kao Hrvat. Naprotiv, čak je uveo lika Gulisav Hrvat u Dundo Maroje, a ja te pitam, ako se smatrao istim narodom, zašto je samo njega kao takvog izdvojio. Uostalom, ovi ljudi su se izjašnjavali kao Srbi i tačka. A Dubrovnik je u srednjem veku uvek bio svoj, i sebe smatrao Slovinskim (pusti ti Petra Hektorovića koji je bio za razliku od drugih čakavac, a i nemoj sad da se uhvatimo porekla vlastele koja baš i nije izvorno dolazila iz čistih hrvatskih krajeva, npr Palmotići iz okoline Trebinja, Gradići po tradiciji iz Duklje ili Travunije itd)). I Dubrovačka republika se ujedinila sa Jugoslavijom odnosno Kraljevinom Srbijom u početku, ne Hrvatskom niti je ikad pre toga bila u sastavu Hrvatske, niujednoj formi, čak ni za vreme Kralja Tomislava, ni Krešimira. To je činjenica, svidelo se to tebi ili ne. Elem, pošto dalje u takve gluposti neću da ulazim, ako vam je toliko bitna nacionalnost Baltazara Bogišića lepo je čovek gore spomenuo rad u kome je pokazano kime se on izjašnjavao, i to je više nego dovoljno. To je opštepoznata stvar, samo dodajte reference gde treba i završena priča. Treba gledati šta je čovek sve radio i to opisati detaljnije, ako je moguće, jer je bio primer vrsnog pravnika.James Jim Moriarty (разговор) 11:43, 3. јул 2017. (CEST)

ISPRAVKA

U srpskom jeziku ne postoji reč životopis (to je hrvatska novokovanica), na srpskom se ta reč prevodi kao "BIBLIOGRAFIJA".

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 31.45.167.198 (разговор • доприноси)

Имаш ли неку референцу за ту тврдњу? И зар није еквивалентна ријеч „биографија“ а не „библиографија“?--В и к и Р 13:55, 10. август 2013. (CEST)

Не само да реч животопис постоји, већ је и у употреби међу писцима (нпр. Време писца: животопис Добрице Ћосића). Синоним је за биографију, тако да се оба могу користити, мада је „биографија“ стандард у свим чланцима. Библиографија је списак књига по неком критеријуму, најчешће аутору. --Lakisan97 (разговор) 15:22, 10. август 2013. (CEST)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора --Autobot (разговор) 05:17, 17. октобар 2013. (CEST)