Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.
Синтетичких студија на ову тему има врло мало у Србији. Књига је настала у оквиру државно финансираног научног пројекта, објавила ју је главна научна установа за политичке студије, аутор је наш главни геополитичар. Цео тај процес подразумева више независних и јавно потврђених рецензија. Уз то има ИСБН и доступна је на мрежи. Мислим да ни постојање књиге ни релевантност нису спорни. А ако мислиш на стручне приказе и новинске чланке, додаћемо и њих кад се објаве, било да су позитивни или негативни. --Stripar (разговор) 15:32, 22. фебруар 2014. (CET)[одговори]
Па управо се о томе и ради. Потребни су независни стручни прикази или новински чланци о самој књизи да би она била релевантна за енциклопедију. Свака част аутору, али значај аутора не значи аутоматски да је и књига релевантна. Макар смо до сада имали такав стандард. Требали би да постоје неки извори који су писали о самој књизи (било позитивни или негативни), па тек онда да се пише чланак на википедији. --Јованвб(р)15:48, 22. фебруар 2014. (CET)[одговори]
По мени, све научно-стручне књиге, нарочито из државних установа или са државним финансирањем аутоматски потпадају под Википедијина правила о релевантности, по самој својој природи. Наиме, иза сваке од њих стоји вишеструки и јавни систем рецензирања: 1. корак: установе које су најрелевантније у држави процењује важност теме (уредништво или савет); 2. корак: независна комисија у министарству, у којој су такође релевантни научници, одлучује да ли ће у јавном интересу финансирати пореским динаром истраживачки пројекат или књигу (прелиминарни peer review); 3. корак: резултат обављеног истраживања (рукопис књиге) рецензирају стручњаци које је установа ангажовала. Сваки корак је законом регулисана гаранција релевантности, да би све било у највишем јавном интересу (зато сам и навео који је истраживачки пројекат и ко су рецензенти). А корак 2. и 3. су јавни. Зато мислим да су стручно-научне књиге аутоматски подобне. И мислим да на енциклопедији која има места и за чланке Шкрипари или Ora et labora (албум), није штетно имати и чланак посвећен студији о деловању САД (или неке друге суперсиле) према нашој земљи -- наравно, ако је писана пером доктора Сорбоне. Али остављам могућност и да грешим. --Stripar (разговор) 19:45, 22. фебруар 2014. (CET)[одговори]
