Разговор:Вера Јефтимијадес/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Мало је чудан податак из извора „Мачевалање“, који у уводу каже да је Јефтимијадесова била првак Југославије 15 пута, а у првим реченицама текста 16 пута и да је то за Гиниса. Прегледом првакиња Југославије у флорету може се видети да је Јефтимијадесова била првак под више имена:

7 пута Вера Јефтимијадес 1960, 1965, 1966, 1968, 1969, 1970, 1971
2 пута Вета Јефтимијадес-Виторовић 1961 и 1963
3 пута Вера Јефтимијадес-Јобст 1972, 1973 и 1976

Немам податке за 1978 и 1979 када је престала са такмичарским делом своје каријере. Ако је победила те обе године, то је 14 пута.

Исти извор наводи да се мачевањем почела бавити 1954, а 1956 је освојила првенство. 1956 првенство је освојила чланица ЦЗ Вера Марковић. Она је била првак три пута, па су је вероватно рачунали као Веру Јефтимијадес. Да је то друга Вера потврђује редослед првенства 1957. када је Вера Марковић била друга, а Вера Јефтимијадес трећа, као чланица МК Југославија из Београда.

Толико о тачности овог извора.--Drazetad (разговор) 09:37, 7. јануар 2013. (CET)[одговори]

Право да ти кажем и мени је било чудно, али сам то узео као извор јер стварно нисам нашао бољи... :) На Политикином сајту пише да је била првак СФРЈ 16 пута http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Otishla-je-nepobedjena.lt.html --Fly Grass (разговор) 23:07, 7. јануар 2013. (CET)[одговори]
За текст у Политици новинаров извор био је исти текст као и код тебе, јер то има само ту, а она то није рекла. У њему пише

Osvojila je 16 šampionata Jugoslavije. Na njenu veliku žalost, Ginis nije čuo za nju da bi je uvrstio u svoju knjigu neobičnih rekorda

То није тачно јер могу написати три првопласиране на првенству Југославије од 1954. кад је узела флорет у руке.

Што се тиче МК Југославије ствари стоје овако:Први клуб после рата основан 1946 била је Црвена звезда, али две године касније настала је мачевалачка секција Славије, а 1952 основала је своју секцију и Југославија. После неколико година Славија и Југославија сјединиле су се у секцију СД Железничар. Податак о распаду Југославије на сајту ЦЗ није тачан јер су се два постојећа клуба фузинисала и комплетна прешла у секцију СД Железничар. --Drazetad (разговор) 00:08, 8. јануар 2013. (CET)[одговори]

Isto govore i u ovoj RTS-ovoj emisiji :D http://www.youtube.com/watch?v=vp7EySPIppg --Fly Grass (разговор) 00:19, 8. јануар 2013. (CET)[одговори]

Све је то исти извор јер то иде од уста до уста пет пута речена лаж постаје истина. Моји извори су Алманах Југословенског спорта 1943—63 који је издао Југословенски Савет организација за физичку културу у Београду 1964; Енциклопедија Физикче културе ЈЛЗ Загрен 1977. (комплетни резултати) и Историја Београда у три тома (сваки по 700 страна) коју је издала Српска академија наука и уметности, Одељење историјских наука. Део о развоју спорта и физичке културе кроз векове писао је напознатији радио репортер Југославије Радивоје Марковић, новинар РТ Београд. који је у последњем тому написао да је закључно са 1972 Вера Јефтимијадес освојила 10 титула првака што се слаже са оним што сам написао на врху стране јер су освојене и титуле 1973 и 1976. 1977 није била међу прве три. Ако је тачан податак да је каријеру заврпила у 42 години, онда је највише могла освојити још две титуле јер су 42 године истекле 1979. Ипак ово није вредно оволиког разговора. Поздрав и лаку ноћ --Drazetad (разговор) 00:53, 8. јануар 2013. (CET)[одговори]