Разговор:Градина (Приједор)

Градина (Приједор)

Градина је насељено мјесто у општини Приједор, у сјеверо-западном дијелу Републике Српске. Према подацима из 1991. године, имала је око 730 становника, међутим током рата је доста људи погинуло или нестало, варирао је наталитет и морталитет, да би данас, отприлике, Градина имала око 900-1000 становника.

Рудник жељезне руде

Изразито је богата рудом, жељезом, те је у последњих неколико година постала најпознатији експлоатациони центар жељезне руде у Републици Српској, а и шире. Рудник жељезне руде Љубија-Приједор, са зградама у Љубији и Омарској, престао је са радом током Отаџбинског рата (1991-1995), да би 2005. године поново почео са радом, када га је купио најјачи свијетски извозник жељеза „Арцелор Миттал“. У Градини се налазе два копа: „Језеро“ и „Бувач“. Коп „Језеро“ је дјелимице истражено. 2008. године почела је експлоатација руде из копа „Бувач“, те је пресјечен регионални пут Омарска-Б. Мајдан, на дионици код ријеке Гомјенице у Градини. Тај дио пута се тренутно још користи, јер се ради нова, заобилазна дионица.

Ријека Гомјеница

Градина се налази на обали ријеке Гомјенице, која извире у засеоку Кмећани, недалеко од манастира Гомионица, код Б. Мајдана. Изузетно је богата рибом, те се од рибљих врста најчешће могу уловити Штука, Клен, Младица, Костреш и друге. Веома је хладна, па је погодна за купање само љети, гдје се у тешким врућинама освјежава домаће и околно становништво. Ради потреба рудника, корито ријеке Гомјенице је дјелимично измјењено.

Језеро Градина

Вјештачко је по настанку. Ово акумулационо језеро је направљено за потребе рудника. Настало је изградњом вјештачке бране Међеђа. Брана је направљена од земље и камена, те није прописно обезбијеђена, па пријети опасност од рушења за становништво које живи на нижој надморској висини од језера. Језеро је било познато туристичко мјесто, које је до почетка рада рудника (2005.), привлачило многобројне туристе из регије. Након што је рудник поново активиран, жељезна руда се почела испирати, те се она прљава вода од испирања каналом враћала у језеро, тачније на један крај језера, домаћем становништву познатији као Дакићи. Од некада 150-200 купача, језеро љети посјећује само мали број људи из околине, већином омладина. Широко је негдје око 500м, а дубина му достиже и до 70м. Рибљи фонд сачињавају Шаран, Амур, Сом, Црвенперка, Бабушка, Шиљ, Клен, Смуђ итд. Највећи уловљени примјерак рибе је Сом од 50кг, којег је уловио риболовац Бокан, редовни гост на језеру. Сматра се да се у дубинама овог језера налази још пар таквих примјерака Сома.

^{Ово је прилог анонимног корисника [1]} --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:59, 23. септембар 2010. (CEST)