Разговор:Дубровачка република/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Датум?

ОК,на коју фору је република основан 1358.године?Западњачке легенде(,пошто је чланак дрпљен са хрвики). Црни Бомбардер!!! (†) 02:52, 10. септембар 2007. (CEST)

---

Prema engleskoj verziji Ludvig I, kralj Mađarske, je tada prihvaćen kao vladar Dubrovnika. Međutim, kod njih se pominje 1032 godina kao početak, tj osnivanje republike i navode Zadarski ugovor (koji je potpisan 1358.). To je više od 300 godina razlike a nigde se ne vidi šta se to desilo tog 27. juna 1032. godine. Baš zbunjujuće. Imaš li ti ideju o čemu se radi? -- JustUser  JustTalk 09:46, 10. септембар 2007. (CEST)

---

Па то је крајње проста (и нада све урнебесна) ствар.Наиме,Лајош/Лудвиг/Луј/Људевит I је био краљ Хрватске(сви знају за Пакту Конвенту којом је окончан сукоб између краљевине Хрватске и Краљевине Мађарске почетком XII века у коме је краљевина Хрватска извојевала велику победу(тј. њени великаши(фамозних седам родова/племена/патуљака) пошто је последњи краљ био већ неколико година мртав и бео) и ту победу је крунисала ступањем у персоналну унију са краљевином Мађарском чиме су хрватски великаши изабрали тренутног краља Мађарске Коломана за новог краља Хрватске(да ли ја једини овде уочавам парадокс да су победници постали вазали побеђеног Коломана или јок) пошто им се он учинио као најпогоднија особа за тако нешто(ваљда се нису могли договорити међу собом,шта ли)),па је самим тим то први пут да је Дубровник ушао у састав хрватске државе(ко је рек`о хрватско државно право),па је сасвим логично да се та година узима као година настанка Дубровачке републике,јер је опште познати став западњака пре нас потоп.

Елем,бек то ријалити.Према ономе што бити ти назвао оригинално истраживање википедије на српском језику најстарији по имену познати изборни кнез Дубровачке републике је извесни Лампридије који је то био око 1023.године,што је јопет пре те фамозне 1032.

Е сад,једино битно што се збивало те године(чини ми се) је шибање/јурцање са Сараценима по Јадрану и у тој древној поморској вештини нема ко није узео учешћа.Но то више није ни битно,јер је очигледно република постојала и пре тог датума.Можда су тад довукли чудотворну мрцину светог Влаха,па је то са тим у вези.Ко зна. Црни Бомбардер!!! (†) 04:51, 15. септембар 2007. (CEST)

---

Enciklopedijski pojam?

Šta je ovo (pri dnu teksta):

хуморално-мијазматички теоретски систем

Kako ovo super učeno čuči usred teksta o kugi i karantinu. Baš sam se osećao akademski dok sam čitao ovo. Samo što nisam našao u enciklopediji šta je to. Može neko da mi preporuči neku drugu enciklopediju? -- JustUser  JustTalk 09:37, 10. септембар 2007. (CEST)

---

Мој ти је савет да одговор на то питање потражиш на некој енциклопедији на којој ти могу рећи и шта је то Потепус(изведено од глагола потепати се) или можда да питаш директно великог срБског лингвисту Покија који ће ту древну реч(и тај древни глагол) унети у свој „речник старих срБских термина за који неке муфлончине живе у убеђењу да су `рватске речи“. Црни Бомбардер!!! (†) 04:51, 15. септембар 2007. (CEST)

---

Спомиње се у следећем тексту Матице Хрватске (зашто ме ово не чуди?), поднаслов Povijest kuge u hrvatskim krajevima, други пасус: http://www.matica.hr/HRRevija/revija052.nsf/AllWebDocs/kuga 91.226.242.156 (разговор) 09:57, 12. јун 2011. (CEST)

Службени језици

Тек је ово морху.Значи прво је званични језик био италијански,а тек онда латински.Па мајка му стара,зна се шта је старије(амеба или жаба) забога и кад је шта настало,а поред тога ако силно не грешим(а мислим да не),после/поред латинског је у употреби био тзв. словински језик.

(Постојећи чланак добија једно оригинално истраживање од мене.) Црни Бомбардер!!! (†) 17:52, 15. септембар 2007. (CEST)

---

Дупли текст

Исти овакав текст само му у наслову стоји Република са великм Р и без ознака да му је потребно сређиање и провера извора постоји на нашој вики. Ако су ови наводи проверени и усвојени као тачни требало би обрисати један текст.--Drazetad 01:04, 26. октобар 2007. (CEST)

Преусмерио сам на `амо.Што се навода тиче,док не видим референцу и то валидну за било шта у тексту,остају оне налепнице. Црни Бомбардер!!! (†) 07:40, 27. октобар 2007. (CEST)

Претходни текст је макнут и замењен другим.Заједно са њим су одлетеле и историјске чињенице о обућарима,апотекама и кухињама на спрату које требају дебело референцирање пре но што се врну у чланак. Црни Бомбардер!!! (†) 22:12, 13. август 2008. (CEST)

Језик Дубровника

Шта је ово нека шала? Каже "Дубровчани су сами сој језик називали словинским, илирских, српским и ретко кад хрватским." Па лјуди драги, зар не знате да је словински и илирски био други назив за хрватски језик?! Батрол Кашић, Јаков Микалја, Павао Ритер Витезовић, чисти Хрвати, свој језик назиају словинским и илирским, а код назив илирски пишу "језика илирскога алити арвацкога." Промените то!--Вустенфукс (разговор) 15:35, 1. март 2010. (CET)

Можда то у `рватској звучи као шала,зато што се тамо сматра да су то синоними,што се не може узимати здраво за готово. Црни Бомбардер!!! (†) 16:41, 1. март 2010. (CET)

У Рваској је то нимало смешна шала. А не само да је у Хрватској шала, него и у осталом нормалном свету, изгледа само је у Србији или на српској википедији илирски и словински српски језик. Када су у оисторији Срби рекли да говоре илирским или словинским? Не знам да су говорили и српским него славеносрпским. Мислим да је ово само одраз љубоморе на богатство хрватске књижевности.--Вустенфукс (разговор) 16:24, 3. март 2010. (CET)

Ljubomora na bogatstvo krvatske književnosti?!Smešnije šta čuh nisam! Učiti od plagijatora i falsifikatora je velika pogreška i zabluda prijatelju. Oni koji ih slede od male laži vremenom stvaraju velike izmišljene teorije koje uporno zastupaju naivni a toliko uvereni u njihovu istinitost. Najpre nešto o današnjem kako se naziva hrvatskom jeziku. Vratimo se na datum 5.XII 1835. Tada su gospoda Ljudevit Gaj, V. Bukić i A. Mažuranić izdali proglas o napuštanju dotadašnjeg kajkavskog dijalekta i starog pravopisa te prihvatanju novog pravopisa ( da svaki glas treba pisati samo jednim uvek istim slovom dok je slova č,š...preuzeo iz češkog pisma)i štokavice sa ijekavskim narečijem. U prevodu stvorio je abecedu po uzoru na azbuku Vuka Karadžića a preuzeo štokavicu kojom su oduvek govorili Srbi i samo Srbi. Kada je hrvatska književnost toliko bogata zašto su Štrosmajerovi sledbenici lutali po Bosni i zapisivali Srpske junačke pesme (epske) da bi ih štampali u Matici Hrvatskoj nazivajući ih hvatskim, šireći tu sramotu po Evropi koja im se grohotom smejala. Štokavicom i ćirilicom služili su se Srbi katolici kako u Dubrovniku i Dalmaciji tako i na primoriju od Kvarnera pa južno. Ljudevit Gaj Nemac iz Krapine (nemačko-francuska kombinacija - Ferdo Šišić) družio se dvadesetih i tridesetih godina XIX veka u Gracu i Pešti sa srpskim studentima i omladinom zanesenom srpskim ustancima i Srpskim narodnim pesmama koje je Vuk Karadžić objavio u to vreme. Gaj se takodje zaneo ali srpskim jezikom kojim je ta omladina govorila i žalosnim stanjem utučenog hrvatskog naroda koji je jedva preživljavao u preostalim trima županijama i kojem je zabranjeno i pričati sopstvenim pravim čakavskim hrvatskim jezikom i još podložan madjarizaciji i latinizaciji. I čoveku se rodila ideja da preuzme srpsku štokavicu i pismo po uzoru na srpsku Karadžićevu ćirilicu te tako započne sa hrvatskim narodnim preporodom i objedinjavanjem hrvata čakavaca sa ostrva i kajkavaca iz Zagorja. No cilj mu je bio još perfidniji. Sprega Vatikana i Beča u borbi za širenje katoličanstva ali i teritorija izvukla je iz prašine preostali malobrojni hrvatski narod i upotrebila ga kao sredstvo u ostvarivanju pomenutih ciljeva. Medju te Hrvate su vremenom što silom što lukavstvom što nesmotrenošću SPC-a prešli svi Srbi katolici pa i oni u Dubrovniku i Dalmaciji a potom i u Bosni. Pitate li se zašto danas nema Srba katolika ili Hrvata pravoslavaca? A zašto se ne zapitate gde su onoliki katolici iz Zete dela spske srednjovekovne države ili Dubrovnika, primorija itd. Ko poznaje istoriju zna da su srpski vladari iz loze Nemanjića podizali pravoslavne hramove, manastire ali istovremeno davali velike novce svojim Srbima katolicima za njihove bogomolje! Da citiramo neke hrvatske velikane čije su reči zaboravljene. Ivan Kukuljević istoričar: 1858.godine - Sada je već iščezlo ovde (Bosna) ime hrvatsko. Antun Radić - Uvjerio sam se da u dosta mjesta seoskom svjetu u Bosni i Hercegovini hrvatsko ime posve nepoznato (1899) Ivan Jukić bosanski franjevac - u Bosanskoj Krajini od Hrvatah ne znaju ni imena. (1847) Dubrovački istoričar Mavro Orbini XVI vek napisao Povest Srba, istoriju srpskih dinastija posvećujući pažnju Hrvatima samo na tri maglovite stranice i to opisujući pomoć koju su Hrvati nudili Dubrovniku u borbi protiv velikaša porodice Vojnović- Dubrovnik im odgovara - Ali vi ste iz zemlje veoma daleke! Mogli bi tako nadaleko. U svakom slučaju Hrvatski narodni preporod se i dogodio zahvaljujući pomenutoj sprezi Vatikana i Beča i pohrvaćenim Nemcima Ljudevitu Gaju vodji Ilirizma i Josipu Štrosmajeru začetniku ideologije jugoslavizma istina pod bečkom kapom! Sve to na štetu srpskog naroda i pravoslavlja! U to vreme srpskim rodoljubima nije smetao oporavak zapuštene braće im Hrvata pa im nije smetalo što im kopiraju pismo i književnost. To je pokazao i Djura Daničić radeći godinama na pisanju rečnika štokavskog jezika srpskih narodnih pesama u Zagrebu da bi na kraju shvatio svu podmuklost i pretenzije tzv. braće koji bi to sve rado da pohrvate. Prilikom kradje srpskih epskih pesama izvesni Jajić piše Franji Račkom sledeće: Da ćemo I TO blago oteti Srbima! Preuzimanjem štokavice preuzet je i čitav književni dubrovački opus i naknadno pohrvaćen. Idite medju stare dubrovačke porodice i pitajte ih da li su srpskog porekla. Istinu vam neće reći ali će je i dalje držati duboko u sebi kao i do sada! Da neko od vas koji lažete sami sebe prisvajate i Rudjera Boškovića ističući da on nije pravoslavac. Pa ako i nije onda je katolik srpsko- italijanskog porekla sebe smatrajući Dubrovčaninom pre svega a onda se pozivajući na oca Nikolu Boškovića Srbina trgovca iz Orahova Dola kod Trebinja! Inače svrstan ako niste znali medju 100 najznamenitijih Srba svih vremena, poput Tesle kojeg svojatate, poput Ive Andrića koji je kao obrazovan čovek za razliku od mnogih i tada i danas znao za svoje srpsko poreklo iako je bio katolik kao Meša Selimović koji je jasno istakao da je Srbin islamske veroispovesti itd, itd. Da je hrvatska književnost bila tako privlačna i bogata kao što ističeš onda bi imala i neko slavno ime koje očito nema. Srbi znaju ko su i dobro znaju svoje korene i imaju svoj identitet gradjen vekovima, svoj jezik, svoje pismo, svoju književnost, bogatu istoriju, tradiciju državnosti i ne pate od kompleksa i frustriranosti upravo zbog ovog pomenutog, ne falsifikuju i ne kradu i imaju svoje JA! Nisu imali ništa protiv oporavka hrvatskog naroda i pomogli su mu u svakom slučaju ali im je na žalost dušmanski uzvraćeno. Da nije naši odnosi bi i srcem i dušom bili dobri ovako na žalost nisu. Istinu treba iznaći, otkriti i boriti se za nju pogotovo protiv plagijatora i zlonamernih falsifikatora. Zato pozivam srpske intelektualce da daju svoj doprinos u iznošenju istine i pobijanju laži i falsifikata koje neko šalje ili iz ne znanja i zablude ili namerno iz zlobe! Neshonni (разговор) 11:35, 19. октобар 2010. (CEST)

A što ga ovaj nalupeta!? Očito ga jako boli ta stvar. Zaboravio je spomenuti Kominternu i masone u antisrpskoj zavjeri, a zašto ne i Klingonce? :D. A ko su uopće ti Srbi i srpski jezik? Ako je nekad i postojala nekakva srpska državica, vazalna ili nevazalna, niti se zna koja su sve u njoj bila plemena niti kojim su jezicima govorila. Ako su neka od njih jezično i krvno bila slavenska, današnji "Srbi" to su samo jezično, jer imaju jako malu genetsku sličnosti s većinom ostalih Slavena. Genetski su puno sličniji Grcima, Albancima i Rumunjima nego Rusima i Poljacima. Očigledno su srednjovjekovne Srbe, Serve, Rašane, ili kako su se već zvala ta plemena, uništili Turci. Ovo što se danas zove Srbima, skupljeno je sa svih strana Balkana i prečanske zemlje. Do 19. stoljeća nitko pravoslavno stanovništvo u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Bosni i Hercegovini nije zvao Srbima nego Vlasima, pravoslavcima, ljudima grčkog zakona, rišćanima, rkaćima i sl. A i u novije doba, primjerice, pri kraju komunističke Juge, u Hrvatskoj smo ih zvali samo pravoslavcima. Naravno, mnogi su od nas znali da oni hoće biti Srbi, ali bilo je puno i onih koji nisu imali pojma da u Hrvatskoj žive neki autohtoni Srbi. Primjerice, većini u Zagorju nije bilo jasno kako neki pravoslavci u Lici mogu biti Srbi, kad već stoljećima žive u Hrvatskoj. Kad je tako bilo prije tridesetak godina, a kako je tek bilo prije dvjesto, tristo, petsto? Za vašu najstariju književnost morate biti vječno zahvalni Austriji jer ste jedino u toj državi imali ponekog pisca. U Smederevskom sandžaku (koji neki pogrešno zovu Beogradski pašaluk) od sveg naroda bilo je pismeno samo nekoliko popova i guslara. Hmmmm, izgleda da ovaj gore guslare smatra pjesnicima. Možda i jesu, ali po kriterijima kamenog doba. Ni u kneževini Srbiji nije bilo puno bolje. I Vuk Karadžić živio je i djelovao u Austriji. Iz Srbije su ga najurile Miloševe vlasti. Takva je tamo bila kulturna klima. Uzgred, to je bio jedan od razloga zašto je fra Grgo Martić 1978. na Berlinskom kongresu odbijao da Bosna i Hercegovina budu priključene Srbiji. Rekao je da Srbija nije ništa napredovala u sedamdeset godina svoje samouprave. Osim toga reče i da je Srbija užasno netolerantna prema katolicima i da nije dopustila izgradnju nijedne katoličke crkve na svom teritoriju. Vaš je najveći problem u novijoj povijesti što ste htjeli biti vodeći narod u južnoslavenskoj zajednici, a niste tome bili dorasli. Turci su vas totalno sjebali. Trebat će vam ukupno četiristo-petsto godina da se oporavite. Dvjesto ste već odradili, ostaje vam još dvjesto-tristo, a nekim dijelovima i više. Osim Vojvodine, koja se odavno oporavila od cca dvjestogodišnje turske vladavine. A što se tiče dubrovačke književnosti, manite je se. Možete je samo jezično smatrati bliskom (ne i svojom), ali ne i kulturno. Dubrovčani već jako dugo pripadaju Dalmaciji, Hrvatskoj i dugo se smatraju Hrvatima. Ni prije zadnjeg rata nisi mogao naći nijednog autohtonog Dubrovčanina koji bi rekao da je Srbin, a nakon onoga što ste im učinili u ratu, teško je naći nekog i s prijateljskim osjećajima prema srpskom narodu. Naravno, to treba razlikovati od osjećaja prema Srbima kao pojedincima. Meni je svejedno računa li se stara dubrovačka književnost kao hrvatska ili kao svoja, ali sami Dubrovčani računaju je kao hrvatsku, kao najbolju hrvatsku granu, kao miraz koji su unijeli u ukupnu hrvatsku kulturu i naciju. Kad oni to ne bi htjeli, meni i većini ostalih u Hrvatskoj ne bi smetalo. Ali vi ste zaista jadni kad se hoćete okititi dubrovačkim cvijećem, a sami vas Dubrovčani smatraju drugim narodom. Da niste toliko nametljivi, možda bi vas čak smatrali daljim ili bližim rođacima. Ljubomir, Zagreb.

Срећан сам што сам случајно овде дошао на овај дивни коментар. Пишем техничке чланке, али се дивим овако лепо сроченом коментару, са детаљима и аргументима. Нема моје одушевљење ништа заједничко са навијањем. Браво -- Сахараразговор 00:56, 10. септембар 2011. (CEST)

Одличан коментар,Neshonni, још кад би могао да га прекуцаш на ћирилицу, пошто латиница боде очи; а и назначено је да се не праве латиничне измене у ћириличним текстовима. А ово је страница нас српском, тј. на ћирилици. 91.226.242.156 (разговор) 10:11, 12. јун 2011. (CEST)

Карта Дубровачке Републике преведена са енглеског на српски

Урадио сам превод топонима на карти Дубровачке Републике (ко зна како нека је постави уместо садашње верзије): http://imageshack.us/photo/my-images/191/ragusasrb.png 91.226.242.156 (разговор) 12:25, 12. јун 2011. (CEST)

Jezik Dubrovnika

Službeni jezik Dubrovačke Republike bio je latinski, a narod se služio raguzejskim dijalektom dalmatskog i hrvatskim jezikom. Dubrovnik je isprva bio čakavski, a kasnije se štokavizirao. Nipošto se jezik starih Dubrovčana ne može zvati srpskim niti su ga Dubrovčani ikada tako zvali. Lingua serviana ne znači srpski. Serv (služitelj, rob) je naziv za slavenskog vazala Bizantu, stoga serviana znači ropski, služiteljski. Tako su ga Bizantinci pošprdno nazivali. Jezik se pretežno zvao slovinskim imenom jer su Dubrovčani imali svijest o pripadnosti slavenskom svijetu. Reći da serviana znači srpski bilo bi isto kao da današnji Slovenci ili Slovaci zbog sličnosti u imenu rekli da slovinski znači slovenski ili slovački i da su Dubrovčani govorili slovenskim ili slovačkim jezikom. Stari Dubrovčani Mavro Vetranović, Nikola Nalješković i Dominko Zlatarić nazivaju jezik hrvatskim. Svakako treba staviti da je jezik u Dubrovniku bio hrvatski jer je upravo na temelju dubrovačkog govora nastao suvremeni hrvatski standardni jezik.

--185.18.61.36 (разговор) 22:11, 31. октобар 2013. (CET)

Citiraj neki ugledni izvor -- Bojan  Razgovor  04:58, 1. новембар 2013. (CET)

Што се тиче језика Дубровчана и израза lingua serviana, Павле Ивић у свом „Прегледу историје српског језика“ пише:

Основни језички израз богате књижевности која је у то доба цветала у Дубровнику био је штовавски ијекавски, у складу са особинама народног говора тога града, али је у поезији испрва преовлађивао чакавски икавски под утицајем песничке традиције млетачке Далмације, да би касније ипак добио превагу домаћи дубровачки говор. Међутим, у прози (у актима, писмима и комедијама), тај говор је господарио од почетка. Дубровчани су свој језик најчешће називали словинским, али има и доста примера за назив „lingua serviana“ (српски језик), најчешће у службеним документима на латинском или италијанском, а позната су и два-три примера употребе назива „хрватски језик“.

— Павле Ивић, Преглед историје српског језика, Сремски Карловци-Нови Сад 1998, 91-92

Детаљније о lingua serviana види P. Ivić, O značenju izraza lingua seruiana u dubrovačkim dokumentima XVI-XVIII veka, Зборник за филологију и лингвистику, 12, 1969, стр. 73-81

--Нимчевић разговор  19:12, 2. новембар 2014. (CET)

Српски званичан у ДР

Српски није био званичан а стоји поред одреднице Службени језик. Или Недељковић који је наведен као извор каже да је био званичан/службен? --5.43.99.155 (разговор) 01:02, 15. октобар 2019. (CEST)