Разговор:Дука (историчар)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Analiza latinskih reči

Odnosno: zašto sam tako preveo
Zanimljivo, polakomio sam se na to da je barbarum u stvari genitiv množine od barba, ae, f - brada, ili figurativno izdanak. Međutim, u literaturi na engleskom sam spazio da oni bez ikakve dileme barbarum prevode kao nešto što je varvarsko što odgovara u potpunosti grčkom βαρβαρος /barbaros/ - inostranski, tuđinski, međutim može da znači u moralnom smislu: surov, divlji, okrutan. U ovom slučaju radi se o ajdektivu barbarus koji je se može sresti i u obliku barbara (za ženski rod) i barbarum (za srednji rodu). Ovde je on naveden u neutrumu iz razloga što se ispred njega nalazi imenica koja je takođe u neutrumu tempus, -oris, n - vreme.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 11:41, 7. септембар 2011. (CEST)

Sordibus suis može da znači njegova prljavšitna ali i prostota. U ovom slučaju bolje je ovo drugo jer se zna tačno na šta se Dukina prostota odnosi.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 12:39, 7. септембар 2011. (CEST)

---

Upravo zato, da bi jedna spoljašnja veza mogla biti spoljašnja veza moramo objasniti čitaocima zašto je ona toga dostojna. To sam spazio na engleskoj viki. Meni se sviđa onako kako sam ja naveo, jer kad se tako nešto navede pojedinac stiče se utisak da se radi o jednoj ozbiljnoj enciklopediji koja mu je preporučena.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 03:23, 10. септембар 2011. (CEST)

Rasprava

Otvaram diskusiju za dobar članak koja se završava, ukoliko nešto slučajno ne iskrsne, za 7 dana odnosno 18. septembra. Članak je napisan na osnovu dostupne mi literature, pre svega bih istakao Krumbahera, Moravčika, koje je svojevremeno koristio autor skripte izvora za Vizantiju izdate 1971. g. u Svetozarevu, moj profesor Vizantije Petar Rokai. Prema tome, ovaj članak je tipičan primer studentske klasike koja ima pred sobom uzor samo radove svojih mentora, u ovom slučaju to je taj izvod iz skripte koji je, istina, poprilično kratak ali u njemu se nalaze smernice za daljnji rad koje su mi, neću slagati, umnogome pomogle da članak uradim onako kako sam zamislio.

Kao i uvek, vrlo bi mi bilo milo ukoliko bi neko izneo svoju primedbu, čisto zbog toga da sam svestan na čemu sam i da bi se otklonile eventualne nejasnoće koje bune one koji su manje upućeni u problematiku.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:04, 11. септембар 2011. (CEST)

 Коментар: Прочитах пола данас, и сад све нешто као хоћу и другу половину, али не иде, спава ми се изгледа. Леп ти је чланак, али мислио сам да ћеш кандидовати Европу. Болен (р) 02:55, 12. септембар 2011. (CEST)

 Коментар: Формулације реченица:

1. ... Његово име као и место и време рођења остају неизвесни ...
2. ... Пошто је капетан није одбио да спусти једра ...
3. ... Несрећници су дведени у ланцима на Порту која ...
4. ... Уз то је додао отсечно да се, у супротном случају, ако се овај не појави, моћи да рачуна на то да ће бити нападнут. ...
5. ... Прво је тражио уступање Тасоса на шта је кнез, у немогућству да помогне самом себи, пристао. ...
6. ... под вођством Ђованија Фонтаном и Спинетом Коломботом ..., ако се не варам погрешан је падеж.
7. У одељку „Неуспели покушај ослобађања лезбљанских заробљеника“, прва реченица је предугачка.
8. ... који је као представник пређашњег својевољно острвом. ...
9. „Крај вести о Дуки“ и „Закључак“, да ли имамо у још неком чланку закључак? Да ли је својствено енц. чланцима?

--SmirnofLeary (разговор) 03:01, 15. септембар 2011. (CEST)

Гротеска, Преисламска арапска поезија, Хаџилук, Гозба (Платон), Симфонија број 3 (Густав Малер), Психопатија – само су неки од чланака који имају део закључак. Не може да шкоди. Болен (р) 03:24, 15. септембар 2011. (CEST)

Ево, овако, редом:

1. ... Не видим у чему је проблем с оним неизвесним, јер се под тим мисли на нешто што се не може никако докучити, јер нам фале писани извори. До сада се нисам сусрео с драстичнијим примером као што је Дука. Ем што му не знамо име, ем што не знамо ни где је рођен или одрастао, ни докле је живео. У суштини не знамо ништа о њему. Ту и тамо, само на основу неких, да кажемо, његових флешбекова, састављамо причу. У историјској литератури се реч неизвесно учестало користи у том смислу.
2. ... Овај фијаско с другом реченицом је исправљен.
3. ... Ту фали једно о на почетку.
4. ... Да, овде сам мал не дословно пренео из извора оно што је везир пренео Дуки, тачније из енглеског превода, али сам се ипак консултовао сам грчким оригиналом и каквим таквим латинским преводом. Мислим да је сад јасније. Ако не, само јави и није проблем. У сваком случају није ми за циљ да се читаоц нађе у недоумици.
5. ... Такође, иста прича. Она уметнута реченица „у немогућству да помогне самом себи“ је мал не дословно пренета из извора. Тамо јасно стоји да кажемо узрок због ког је дотични тако олако дао предати Тасос. Уколико се не слажеш с тим само реци.

   Заменио сам ипак са по мени бољи обликом: немоћан. Мислим да је у суштини то то.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 10:57, 15. септембар 2011. (CEST)

6. ... Из датива пребачено у акузатив.
7. ... Реченица разбијена на две-три.
8. ... Да, оно пређашњи се односи на Доминика, али сам за сваки случај изнео конструкцију која мислим да је океј.
9. ... Ово у сваком случају није мој закључак. Изведен је из литературе. То је да кажемо нека врста укратког прегледа свега тога што је изнесено - одноносно помаже оном ко хоће да стекне уопштену слику о дотичном, јер уочи кандидовања чланка за добар није уопште било одељака о епизодама о Дукином животу, него само укратко побројане године када је био Адријанопољу, Дидимотици, Константинопољу и др. Тако да се приликом убацивања тај одељак нашао на ту где јесте. Уколико имаш бољи предлог предложи га слободно па ћемо га узети у обзир а вероватно и употребити.

Надам се да је то то. У сваком случају, захваљујем се на темељитом приступу колега SmirnofLeary.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 10:47, 15. септембар 2011. (CEST)

Ситнице

Читам поново чланак и наилазим на неке ситнице, које се не могу назвати грешкама па не мораш да их узмеш за озбиљно. Рецимо да је ово био приступ како бих ја то.

• У уводном делу: ...Аутор је Византијске историје писане простим... – између историје и писане би могао зарез. ...Обухвата период од 1341. до 1462. г., односно од... – нисам сигуран да је правилно тачка-зарез, пошто су ми Слаја и Јагода то исправили сто пута. ...а његов опис о паду Цариграда... – тачно је то, али ја бих опис пада Цариграда... Ако видим још нешто ја ћу написати, а као што рекох, ово је можда и ствар укуса – чланак је једноставно одличан. Болен (р) 12:31, 18. септембар 2011. (CEST)
• ПОРЕКЛО: Оно што се зна о Дуки()зна се искључиво... – мислим да би ту могли зарез или цртица, али нисам сигуран тачно. Исправих једну типо грешку, а исправљаћу их и даље ако наиђем на неку. Мислим, да ти не пишем о њима овде. Болен (р) 12:35, 18. септембар 2011. (CEST)
• ПОЛАГАЊЕ ВАЗАЛНЕ ЗАКЛЕТВЕ: Надаље, обавезао му се да ће да штити анадолијску обалу која је била под ударом каталанских гусара... Мислим да ово није баш најбоље решење. Ако си хтео поштапалицу, на почетку реченице, онда је било боље само даље. Ако си мислио на временску одредбу, био би бољи следећи редослед: Обавезао се да ће надаље штитити анадолијску обалу... Болен (р) 13:34, 18. септембар 2011. (CEST)

То је то. Да додам на крају: лако је писати о савременим и популарним људима. Право је мајсторство направити од буквално ничега овакав чланак, који је притом десетак пута већи од чланака на другим Википедијама. Свака част! Болен (р) 14:07, 18. септембар 2011. (CEST)

Ево овако редом:

1. У реченици Аутор је Византијске историје писане простим очигледно да фали односна заменица. Да ли би реченица по теби звучала боље кад би гласила (?): Аутор је Византијске историје која је писана простим језиком и која обухвата период од 1341. до 1462. г., односно од ступања Јована V на престо до турског покоравања Лезбоса.
2. Опис о паду Цариграда - очигледно да сам се понео оригиналом.
3. Можда бисмо могли ту реченицу изменити да гласи О Дуки се зна искључиво на...
4. Очигледно да у овом случају треба одсећи префикс -на. Ради се о додатној обавези на коју се поменути обавезао.

Много хвала због овога! :-) Продужићу расправу да траје још дан-два, за сваки случај. Мени се не жури с изгласавањем. Само да се решимо извесних недоумица.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:40, 18. септембар 2011. (CEST)

Spis o padu Carigrada meni deluje razumno i razumljivo. S druge strane onau godinu ili datm rodjenja i smrti ne bih nazvao neizvesnim vec nepoznatim. Neizvesnost se moze prekinuti, a u slucaju nedostka srednjovekovnog izvora tesko da ce se ikada pojaviti neki koji bi resio neki relativno sitan hronoloski problem iz 14. i 15. veka.

I literaturu bih poredjao po abecednom ili azbucnom redu. Ovde azbucnom posto je pisano na cirilici.--ClaudiusGothicus (разговор) 12:38, 18. септембар 2011. (CEST)

Онда ћемо поправити то у вези са списом о паду Цариграду, што важи исто и за оно неизвесно. Што се тиче литературе, као и обично, ја то све поређам хронолошки, од, да кажемо, најстарије до оне најмлађе публикације.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:40, 18. септембар 2011. (CEST)

ОК, не бих да ситничарим, само уобичајно је по азбучном или абецедном реду.--ClaudiusGothicus (разговор) 17:16, 18. септембар 2011. (CEST)

Није ситничарење. Није ми нико досад на то указао, тако да ни не знам. У суштини, то није тешко урадити: само треба изменити редослед. Да ли у том случају има предност презиме аутора/ уредика/преводиоца дате публикације или наслов дела?--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:31, 18. септембар 2011. (CEST)

Opet bih ja u ovu rečenicu Autor je Vizantijske istorije()koja je napisana prostim narodnim jezikom() i koja ... ubacio zareze, izdvojio je kao zavisnu. I, moram da priznam, bolja je bila ona prva, svedena, Autor je Vizantijske istorije()pisane prostim, u kojoj, takođe, treba zarez. Ali, što reče Klaudije, da ne sitničarimo i zakeramo. Što se mene tiče, ne moraš da odlažeš glasanje – članak je odavno spreman. Болен (р) 17:21, 18. септембар 2011. (CEST)

  Урађено Океј, онда нема проблема. Враћена је пређашња верзија, али са зарезима. Имам још форе па ћу да размислим. Ништа му не гине ако гласање буде отворено данас у десет или сутра у осам ујутру. Можда се у међувремену укључи још неко у расправу и изнесе нешто своје што се често догађало. То ти је као у продавници: муштерије долазе у великом броју тек пред затварање исте. Слична сцена је и са ученицима и студентима. И једни и други уче пред одговарање односно испит, само што је код ових других ствар још драстичнија: уче фактички сат-два пред испит само да прођу.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:46, 18. септембар 2011. (CEST)

Хахахаха, да! Али ваљда се неће односити на мене од октобра. Болен (р) 18:01, 18. септембар 2011. (CEST)

Узми рецимо Острогорског или било коју сличну библиографију на крају неког дела. Прво по презимену. Ако наводиш више дела истог аутора онда може по години издања. Ако се два аутора исто презивају онда по имену и сл. Уосталом, има више фора са сатављањем библиографије, мени овако делује ок.--ClaudiusGothicus (разговор) 00:35, 19. септембар 2011. (CEST)

  Урађено --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 14:01, 19. септембар 2011. (CEST)

Чланак је изабран за добар 26. септембра 2011. --Болен (р) 18:29, 26. септембар 2011. (CEST)