Разговор:Кална (Црна Трава)

Први поднаслов

О самом селу

Село Кална је старо српско насеље, удаљено 35 км од Црне Траве. Смештено је између Тумбе и српско-бугарске границе , на надморкској висини од 500 до 1100 м. Укупна површина сеоског атара износи 7.285 хектара. У Калну се може доћи из три правца: -са североистока , од Пирота преко Сукова , Звонца и Раките , -са југа , од Сурдулице преко Власине или Стразимироваца и Преслапа -са запада , од Лесковца преко Власотинца , Свођа , Тегошнице , Састава Река , и Градске.

Пут на овом правцу постојао је још за време турске владавине. Био је најкраћа веза лесковачке котлине (Дубочице) са Софијом и Цариградом. Служио је турским караванима и трговцима , касније српској и југословенској војсци као и становницима овог краја за везу са светом.

У народу живи предање да је Кална добила име по “калу” - блату којег је наводно овде било. Ово предање се поткрепљује податком да у Кални , нарочито у пределима где је центар села , има беле “кали” (ума) , којом су жене прале рубље па се и због тога ово име задржало и до данашњег дана. По другом предању име калне потиче од грчке речи “калос” што у преводу значи добар , па се у ширем значењу реч “калос” може протумачити као добра земља , добра лука , у смислу доброг природног заклона или склоништа. У прилог овоме иде чињеница да се Кална према турским пописима из XVI века првобитно звала Кална Лука.

Кална припада разбијеном типу насеља. Има 38 махала , које су удаљене једна од друге од неколико стотина метара до једнаг , два , па и до пет километара. Махале имају од две до десет кућа и углавном су наставак родовских задруга. Први досељеници дошли су са Власине и настанили су се надомак данашњег села Преслап.

Прве трагове постојања Калне налазимо у турским званичним пописима становништва (дефтерима) из XVI века. Село је припадало Лесковачкој нахији. Становници су имали дербенџијски статус. Кална је из турског ропства изашла са 96 кућа и 898 становника што указује на могућност да је после епидемије куге у XVII веку обнова села извршена углавном досељавањем и то делом са Власине и Црне Траве а делом са Знепоља. Досељавање је завршено половином XVIII века.

У Кални живи искључиво хришћанско српско становништво које има своје славе као један од битних елемената за утврђивање националне припадности (најбројније Св. Аранђел , Св. Јован , Св. Никола и Мала Госпојина). Становништво се бавило углавном земљорадњом , сточарством , и у мањој мери пчеларством.

Од пољопривредних култура гајене су житарице - пшеница , јечам , раж , овас и кромпир , а од стоке - овце , козе и свиње. Каланци су се бавили и печалбарством као посебним обликом привређивања. Калански печалбари бавили су се искључиво дунђерским (зидарским) занатом. У Кални је било и других занимања – занатлија (ковача , калајџија , столара , пинтера , кречана , киријџија) трговаца и кафеџија. Жене су израђивале одевне предмете од вуне и памучног конца (литаке , чарапе , разне врсте чипки , тканице , крпаре и др.) Међутим та разноврсна домаћа радиност временом је полако нестајала док се коначно није угасила. У раније време ручно је израђивана комплетна мушка и женска народна ношња и то од сопствених сировина (вуне , козје длаке , коже , конопља). Мушкарци су окућство правили од дрвета (кревети , столице , клупе , чивилуци и др).

Мушка ношња за време Турака разликовала се од ношње после ослобођења од њих. Мушкарци су носили белетине (бело сукно , клашње) , чакшире и беле вунене чарапе. Опасавали су се широко изатканим појасевима. Носили су црне шубаре и опанке од свињске или говеђе коже оплетене врпцама. Женска ношња иста је као у читавој области. Носио се литак богато украшен разним мотивима. Испод литака се носила кошуља са раскошно исплетеним чипкама. Жене су се опасавале тканицама. На глави су носиле свилене мараме (крпетија). Кућа Каланаца састојала се из више просторија. Једна од најзначајнијих је “кућа”, (кујна) са предметима покућства од дрвених софри , столица , паница , поскурника , кашика од дрвета , кашикарника , ведара , бућки , разних качица и буради , грнчарије… Просторије су осветљаване гасарчетом а касније фењерима. Дрвети кревети су прекривани чергама а касније прелепо изатканим ћилимовима украшеним разним флоралним и геометријским орнаментима. По зидовима је било пуно породичних фотографија уоквирених рамовима ручне израде , као и разних везених комада текстила.

Кроз целу прошлост становници Калне су створили многа материјална и духовна добра која су им омогућавала да опстану и очувају свој национални идентитет. Она су била изражена у богатству народних рукотворина , у ношњи , у песми и игри и бројним народним обичајима. Многи од њих потичу из давних времена и образ су предела из којих су становници Калне дошли и времена у коме су живели. Са развојем и економским јачањем села расла је и свест о бољем и лепшем животу па су неке од тих етнографских вредности обогаћене новим садржајем.

---

Nesređeni tekst premješten s članka Crna Trava. --XZ (разговор) 14:54, 11. јануар 2010. (CET)