Разговор:Макото Шинкај/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

По Правопису српског језика, крајње јапанско "ai" се преноси се као "ај".

--Sly-ah (разговор) 03:46, 8. фебруар 2011. (CET)

ШинкАИ

Реч "АИ" на пример, на јапанском значи љубав и не може никада бити "АЈ", јер се тако и не изговара.
На пример, "ЕУ" и "ЕИ" у немачком језику се на српском пишу као "ОЈ" и "АЈ", зато што се управо тако и изговарају (Feuer frei - Фојер фрај).
"АИ" , где год да се нађе у peчи, на јапанском се УВЕК изговара управо тако - "АИ", и не можемо ми то да мењамо само зато што је нама можда лакше да изговоримо "АЈ".
http://www.youtube.com/watch?v=EfP7S3msXZI - Погледајте видео и обратите пажњу на придев "нагАИ" - дуг, дугачак.
Дакле, правило "пиши као што говориш" мора да има предност !
Ако ништа друго, погледајте "Јапанско-српски речник"(ISBN 978-86-17-15713-3) који је пре пар година издао "Завод за уџбенике - Београд", a чији је аутор Хироши Јамасаки-Вукелић.
Између осталог, можете наћи следеће примере:

ГикАИ - скупштина, парламент
ДарашинАИ - неуредан, немаран, аљкав
КадАИ - задатак
ЋикАИ - близак
ТакАИ - висок, скуп

И тако даље...

Зато вас НАЈЛЕПШЕ МОЛИМ да вратите чланак у првобитно стање.
ХВАЛА !
Pedja770 (разговор) 04:41, 8. фебруар 2011. (CET)

---

Мораш да схватиш неколико ствари:

• 1. Овде се ради о транскрипцији личног имена, а не о транскрипцији општих именица (апелатива). За лична имена важе сасвим друга правила транскрипције, него за опште именице.
• 2. Наречено јапанско име и презиме транскрибовао сам по упутама из Правописа из 1993, из одељка о транскрипцији са јапанског. Ево и цитата:

"За нас је, међутим, боље да пођемо од практичних разлога, па да на крају речи уместо I иза самогласника пишемо ј, чиме ће се омогућити нормална деклинација и извођење речи, док у средини речи можемо задржати и ... Сендај (SENDAI), Сакај (SAKAI), Фукуј (FUKUI), самурај (SAMURAI), Аикава (AIKAWA), Суицу (SUITSU) итд."

Дакле, све твоје примедбе и опаске у погледу транскрипције са јапанског можеш да упутиш на адресу Матице српске и аутора Правописа ("Реч "АИ" на пример, на јапанском значи љубав и не може никада бити "АЈ", јер се тако и не изговара", АИ" , где год да се нађе у peчи, на јапанском се УВЕК изговара управо тако - "АИ", и не можемо ми то да мењамо само зато што је нама можда лакше да изговоримо "АЈ", "Дакле, правило "пиши као што говориш" мора да има предност !" ), а све дотле док не поднесеш валидан доказ за своје тврдње, на овој Википедији ће се радити по упутствима из Правописа.

• 3. Теби нико не брани да овакве јапанске речи изговараш са "аи" и нико ти не брани да их пишеш са "аи", али на Википедији важе правила из Правописа и СВИ их се морамо придржавати.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 08:47, 8. фебруар 2011. (CET)

ШинкАИ

Наравно да ћу и даље говорити и писати "АИ" јер сам за толико учио јапански језик.
Али то и није поента овде.
Прекрстити човека, ни кривог ни дужног, иде вама(администраторима) на душу.
Ја сам ти дао валидан доказ.
Прошетај се до библиотеке и нађи дотични речник из 2008-ме.
Које решење ћеш ти да фаворизујеш је већ други проблем.

Поздрав.

---

Ја мислим да је цитат из Правописа још валиднији доказ, али ти уопште не коментаришеш те цитате, заправо, уопште их не констатујеш. За тебе је валидан доказ цитат из јапанско-српског речника, за мене је валидан доказ цитат из Правописа. Шта мислиш, чији је аргумент јачи? Лепо је што си ти учио јапански језик, али овде се не ради о јапанском језику, већ о српском, односно, о транскрипцији с јапанског на српски, при чему се МОРАЈУ узети у обзир упуте из Правописа СРПСКОГ језика, свиђало се то некоме или не. Све време ти указујем на ту чињеницу, а ти је упорно игноришеш.

Даље, да ли ти кажеш и пишеш самураи или самурај? И зашто си Miyadzaki-ја прекристио у Мијазаки, када се то презиме изговара МијаДЗаки? Буди мало доследнији.

--Sly-ah (разговор) 10:49, 8. фебруар 2011. (CET)

1. То што je погрешан изговор појединих речи као што су Токио, уместо Токјо, или самурај уместо самураи, ушао у српски језик и укоренио се до нивоа на коме је бесмислено убеђивати људе другачије, већ је практичније оставити ствари такве какве јесу, не даје нам за право да са тастатуром у једној, и "Правописом Матице српске" у другој руци, кренемо да покрштавамо и прекрштавамо јадне људе !
2. みやざき је Мијазаки зато што је то што ти мислиш да су у питању два гласа(ДЗ), за Јапанце je један глас, црни човече !!!
Тај глас у суштини пада између Д и З, али пошто је тај глас по вредности приближнији гласу З уместо Д, за транскрипцију се узима З.
ざ　- за
ず　- зу
ぜ　- зе
ぞ　- зо
3. А где сам ја то рекао да Правопис није валидан доказ ?????
Ја сам ти само рекао да оно што ти мислиш да је битније у овом конкретном случају други проблем.
То што се овде ради о личном имену чини ствар још горим по вас администраторе.
Где хоћете на интернету можете да проверите како се његово име изговара.
Ништа на овом свету вам не даје за право да некога прекрстите.
Срам вас, бре, било !
Pedja770 (разговор) 12:11, 8. фебруар 2011. (CET)

---

みやざき је Мијазаки зато што је то што ти мислиш да су у питању два гласа(ДЗ), за Јапанце je један глас, црни човече !!!

"Јапанско Z описује се у стручној литератури као полуафриката, што би оправдавало и нашу замену дз, нарочито с обзиром на аналогно џ (J)... Међутим, као простије и већ укроењено, треба задржати писање з ...

Дакле, не "мислим ја", већ Правопис мисли да је јапанско Z полуафриката која би требало да се преноси као дз, али се ипак, из оправданих разлога, преноси као з. Вероватно ћу ти досути со на рану када ти кажем да се по Правопису јапанско J преноси као џ, а не као ђ, као што су те, претпостављам,учили у Јапану. Е па, видиш, земљаче, на овој Википедији се поштује Правопис српског језика колико год теби то тешко пало. И снизи мало реторику. Разни узвичници, узвици "срам вас било", паушалне оцене итд. нису добродошли на овој Википедији, а ти на тај начин нећеш ништа постићи сем контраефекта. Дакле, да резимирамо: Правопис српског језика, па онда неколико места празно, па онда Јапанско-српски речник, па неколико места празно, па онда твоје "стручно мишљење". То је хијерархија које си дужан да се придржаваш ако желиш да конструктивно сарађујеш на Википедији на српском језику.

--Sly-ah (разговор) 12:21, 8. фебруар 2011. (CET)

Елем, блокирају ми коментар јер наводно нападам твоју личност, док су твоји заједљиви коментари наравно у реду.
Најбоље је да ти земљаче одеш за Јапан са ВикиЦитатима, па да их ти оправиш како се њихови гласови у ствари изговарају.
Јапанске речи су улазиле у српски језик махом преко страних језика као нпр. енглеског, па зато имаш појаву гласова ч и џ, јер енглески не познаје гласове ћ и ђ , што је довело да постоје грешке као што су Фуџијама, уместо Фуђијама. ( али је нпр. Џудо, и даље Џудо )
Као и сваки језик и јапански има своја правила и изузетке као и многобројне гласовне промене. Ако мислиш да ћеш научити јапански језик преко ВикиЦитата онда ја стварно немам никакав коментар.
Погледај следећу интернет страницу
http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija-iz-japanskog-jezika
Шта ту пише ?
Пише следеће :
2. СендаЈ или СендаИ (Sendai), АЈкава или АИкава (Aikawa)?
У неким прецизним транскрипцијама овде се прави етимолошка разлика: ако је дифтонг кинеског порекла, пише се сугласник ј, а ако је изворна јапанска реч, на том месту стоји вокал и.
За нас је, међутим, боље да пођемо од практичних разлога, па да на крају речи уместо I иза самогласника пишемо ј, чиме ће се омогућити нормална деклинација и извођење речи, док у средини речи можемо задржати и без обзира на порекло: Сендај (Sendai), Сакаj (Sakai), Фукуј (Fukui), самурај (samurai), Аикава (Aikawa), Суицу (Suitsu), итд.
Ти си исекао прву реченицу јер се види да је моја транскрипција прецизнија.
А онда си од својих "практичних разлога" покушао да направиш "валидан" доказ.
Еееееее мој земљаче...

Pedja770 (разговор) 12:57, 8. фебруар 2011. (CET)

Питање: Будући да смо својевремено користили Прћићев транскрипциони речник насупрот Правопису, да ли бисмо и сада могли на исти начин да користимо Јамасаки-Вукелићев? Никола 15:28, 8. фебруар 2011. (CET)

Прћићеви речници су се користили једноставно због тога што су сами лингвисти проценили да су правила о транскрипцији са енглеског у Правопису из 93. мањкава будући да су се ослањала на графију, а не на изговор, односно ИПА. Ослањање на графију при транскрипцији са енглеског једноставно је немогуће због тога што енглески језик нема чврстих правила изговара за одређено слово или комбинацију слова. У новом Правопису тај је пропуст исправљен и транскрипција са енглеског урађена је на основу изговора, односно ИПА. Насупрот томе, при транскрипцији са јапанског постоје релативно чврста правила о преношењу слова односно комбинације слова у српски, па је стога бесмислено размишљати о коришћењу неког алтернативног приручника (какав је и наречени речник) уместо јасних и прецизних правила у Правописима 93. и 2010.

--Sly-ah 18:42, 8. фебруар 2011. (CET)

ШинкаИ

Лепо си написао земљаче.
Сугеришу !
То си требао ти одмах да ставиш у напомену, а не да прекрштаваш човека, ни кривог, ни дужног.
Pedja770 (разговор) 17:38, 9. фебруар 2011. (CET)

Тебе је очигледно све ово много погодило. А како би било да мало оладиш и окренеш се писању других чланака?

--Sly-ah (разговор) 17:44, 9. фебруар 2011. (CET)

А ти му сад дођеш и дежурни психолог овде на "Википедији" ?
Ај' у здравље...
Pedja770 (разговор) 20:38, 9. фебруар 2011. (CET)