Разговор:Најстарија кућа у Београду/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Невезано за чланак, ја имам стан у броју бр.6 а нисам имао појма да је ово најстарија кућа у Београду...човек се учи док је жив...Велимир85 22:37, 20. мај 2006. (CEST)

---

Najstarija kuca je Muzej Vuka i Dositeja gore kod Lokija,tj. iznad skole AlasЏОНИ 07:58, 21. мај 2006. (CEST)

---

Mislis iznad skole Pera Popovic Aga :)--79.101.200.204 (разговор) 13:47, 1. април 2009. (CEST)

Теби су изгледа значајније пуњене пљескавице и поховани качкаваљ од моје основне школе:) У сваком случају, нашао сам на пар места да је Вуков музеј најстарија кућа у Београду,али без навођења године...тако да би то можда требало исправити, само кад би нашли тачну годну....Велимир85 11:54, 21. мај 2006. (CEST)

Hehe,ali nema bolje o Lokija :) ,a sto se kuce tice,pokusacu da nadjem negde podatak,jer sam siguran da je to najstarija kuca u gradu,potrazicu maloЏОНИ

• Пре пар година био је у неким новинама списак 5 најстаријих објеката у Београду. Сигурно је ту била и ова кућа, не сећам се тачно, али за најстарији објекат писало је да је то Бајракли џамија, из 16-17. века. У сваком случају, лепо је видети чланке о овим старим објектима, као и њихове слике. --Ђорђе Стакић (р) 14:24, 30. мај 2006. (CEST)

---

Па ако се још не зна са сигурношћу, нека се не заварава народ овим чланком.--Maduixa kaži 12:26, 6. јул 2007. (CEST)

Као што написах, зграда је заштићена законом, и податак о години изградње постоји у заводу за заштиту споменика. Уосталом зграду су градили Аустријанци, а они све пишу, тако знамо када је почела градња, када се завршила, ко је градио итд. Чак имају и оригиналне планове тадашњег целог насеља око Калимегдана и промена на самој трвђави. Није то ништа чудно ако знамо да су тек Немци 1941, направили прве детаљне планове Београдске ел. мреже, водовода и канализације. :D Die beste..die beste...nemacka medicina je najbolja na svetu :P

- cek, nebitno da li je prva ili deseta...ako sam dobro shvatio to je jedna od prvih kuca koja sagradjena van kalemegdana?

Pitanje je koliko je objekata unisteno u bombardovanju Beograda 1914, verovatno nikada necemo saznati. Sto se konkretno tice ove kuce, Austijanci imaju originalne planove i nemaju nameru da ih daju cak ni na uvid niti da ih kopiraju jer bi to moglo da dovede do njihovog ostecenja. Zavod za zastitu spomenika ima siromasnu arhivu vezanu za objekat a i jasno su deklarisali da sav teret odrzavanja pada na trenutne vlasnike tj. na skupstinu stanara.

Nadam se da cu uskoro, sada kada je voda delimicno izbacena, moci da napravim i prikazem snimke podrumskih prostorija i svodova na kojima zgrada pociva. Mislim da ce to biti interesantno arhitektama da vide kako su ljudi gradili pre 300 godina i zasto to jos uvek stoji. Interesantno je da kada prodje Tramvaj nema oscilacija na gornjoj etazi kao sto je to slucaj u pojedinim okolnim zgradama koje su daleko novijeg datuma, ali sto ne znaci da ce tako biti i ubuduce zato sto je zgradi zaista potrebna konzervacija a drzava nije zakucala jedan jedini ekser ili potrosila kilogram farbe za njeno ocuvanje u periodu od nacionalizacije do otkupa pocetkom 90ih.

Svi gradovi u evropi se ponose svojim "Starim Gradom" i cuvaju ih samo kod nas je obrnuta situacija sto i nije neko iznenadjenje. Svaki dorcolac rodjen do polovine 80ih danas moze da napravi paralelu i uporedi kako je to nekada izgledalo, cak je i mirna ulica poput Gosp. Jovanove postala bucna a nekada ponos dorcola "Alonso" se vise i neprimecuje od parkiranih automobila.

Da nesirim pricu, svi znamo zasto i kako......Корисник:Tommygun

Папазјанија

Од овог чланка се направила папазјанија. Знам да је занимљиво пратити судбину зграде као и људе који су везани уз њу, али то се онда зове роман. Ово је чланак о згради а о Анђи Ранковић треба читати у чланку о њој као што се и помињање ове зграде као рекурзивни аутоцитат може наћи у чланку али не и у списку извора. У чланку се помиње Службени гласник али на дну не постоји ни један извор за било коју од наведених тврдњи. Није најјасније како да се провери оних 150000 литара воде? Да ли се може код тих људи снимити нека фотка? Мислим да би могли ја и Ђорђе затражити у Архиву Србије податке за ову кућу, јел тако Ђорђе? :) -- JustUser  d[-_-]b  22:19, 31. март 2009. (CEST)

---

Hvala sto si uredio stranicu, ja nisam jos uvek savladao potpuno upotrebu codova. Do skoro bio jedan od retkih ljudi koji su ikada sisli u podrum i proveo sam dve nedelje ispumpavajuci tu vodu sa majstorima. Bilo je oko 1.5 metara dubine na 125 kvm pa racunaj. 10 cantimetara na 100 kvm je 10000 litara. Medjutim to nije bio najveci problem, vec se morala instalirati mala muljna pumpa koja ce odvoditi vodu koja pristize u kanalicaziju i tako spreciti dalje potapanje.

Svaki dan mora da se obilazi i proverava, ako pumpa nebude radila dva dana bice kao da nista nismo ni uradili. Voda je srecom kisnica ili podzemna filtrirajuca voda a ne Dunavska. Pre 5 godina smo ozbiljno cistili podrum od nagomilanog suta i zemlje koju su savesne komsije ubacivale kroz dvorisne podrumske prozore zadnjih 50 godina.

Bio sam xxx puta u Arhivu Srbije na N.Beogradu, u Arhivu grada Beograda, u Austrijskoj Ambasadi, Pisao Imperijalnom Arhivu Austrije itd. Ono sto nasi imaju se svodi na par slika, spoljni izgled zgrade, par dokumenata koji povezuju ove ljude sa objektom, nekoliko ugovora o zakupu i ucrtana zgrada na katastarskoj parceli. Nema plana zgrade, nema plana podrumskih prostorija, nema planova tunela...tj. Austrijanci ih imaju, ali ih nece nikada dati, plase se da se ne ostete. Sa te strane ih razumem, oni svoje cuvaju, a nas arhiv je razasut u nekoliko magaina po celom Beogradu, pa kome treba ide da kopa po njima.

Imam merenje sudskih vestaka iz geodetskog zavoda, nalaze geomehanicara, staticara itd. Imam cak i skoljke koje sam izvadio iz podruma za koje ni neznam kako su tu dospele :) (mozda je tu nekada bilo Panonsko more) salim se, posto sam do sada cuo toliko prica o podrumu koje su potpuno neosnovane od kojih je najludja da su u hodniku zgrade pronadjeni ljudski zemljani ostaci tokom 60 godina iako ih niko nije video.

3 godine ispravljamo "krive drine" nastale usled pogresnog etaziranja objekta od strane Zemljisnih knjiga, Opstina Stari Grad kojoj je dat objekat na upravljanje posle ekspropriacije ni nezna gde je njihova arhiva, svako prebacuje odgovornost na nekog drugog da bi doli na kraju ponovo do Zavoda za zastitu spomenika kulture gde salterske radnice smatraju da one rade bolje posao i poznaju materiju bolje nego arhitekte, profesori primenjene umetnosti itd. Sve u svemu to je Srbija u malom.

Najveca je tragedija sto sve gradske ustanove misle da treba da daju neki novac za sanaciju, pa se jednostavno prave blesavi a mi smo sredtva vec obezbedili, sto iz privatnih sredstava sto iz donacija odredjenih stranih organizacija koje su zainteresovane za ocuvanje objekta.

Gledacu da napravim nekoliko fotografija podrumskog svoda, kao sto rekoh, smatram da ce biti interesantno arhitektama i gradjevinskim inzinjerima da vide kako su to gradili. Svi strucni ljudi raznih gradjevinskih profesija koji su dolazili da obave svoj posao su se dugo zadrzali gledajuci svodove i nacin na koji su cigle redjane, zato sto je ceo svod od cigala, a temelj je utabana zemlja i siroki zidovi.

JustUser, ja mogu da dam neke reference, imam dosta dokumenata, ali jos nisam savladao dobro to da radim, pa cu smatrati sebe slobodnim da te obavestim da ti to uradis.

To ce biti prvi put da sira javnost ima uvid u unutrasnjost podzemnih prostorija, pa cu te i to zamoliti da postavis kada ih uploadujem. Usput ja se zovem Sasha.

--TommyGun (разговор) 23:44, 31. март 2009. (CEST)

Покварен линк

Линк референце не ради. --Јагода испеци па реци 16:55, 3. април 2009. (CEST)