Разговор:Општина Велико Градиште/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Копивио

Велика количина текста узета одавде. Уклоњена из чланка.

U podnožju Karpata i Homoljskih planina, na ulasku u Đerdapsku klisuru, u zagrljaju plavog Dunava i zlatonosnog Peka nalazi se Veliko Gradište - nazvano i predvorjem Đerdapa. Nastalo u vreme Rimljana, imalo je veoma dinamičnu i lepu istoriju. Opština Veliko Gradište nalazi se u severoistočnom delu Srbije na oko 110 km od Beograda i do njega se stiže "Djerdapskom magistralom". Veliko Gradište se nalazi na nadmorskoj visini od 81 metra. Klima je ovde umereno-kontinentalna s dugim toplim letima i relativno visokim temperaturama. Veliko Gradište je tokom jula i avgusta često najtopliji grad u zemlji. Najtopliji mesec je, svakako, juli sa srednjom temperaturom od preko 25ºC. i pripada Braničevskom okrugu. Prostire se na površini od 344 km2.Na teritoriji opštine živi oko 27.000 stanovnika smeštenih u 26 naselja. Sedište opštine je Veliko Gradište koje broji oko 8.500 stanovnika i predstavlja centar opštine. Na privremenom radu u inostranstvu nalazi se veliki broj građana. Na severu je opština omeđena Dunavom koji je u dužini od 20 km razdvaja od susedne Rumunije. Južnim delom opštine prolaze magistralni put Beograd-Kladovo i železnička pruga. Od Beograda je udaljena oko 110 km, samo sat vožnje. Glavna komunikacijska veza Velikog Gradišta sa ostalim gradovima je magistralni put Beograd-Đerdap M-25.1. Veliko Gradište je pristanište za sve strane brodove koji plove Dunavom .

Kod Velikog Gradišta uliva se i reka Pek u Dunav. Izgradnjom HE Đerdap i podizanjem nivoa Dunava, na ušću Peka formirao se zaliv koji je vrlo brzo postao veliko stanište za mnoge ptičje vrste. Od Velikog Gradišta, pored Dunava do ušća Peka, pa i dalje uzvodno, izgrađen je odbrambeni nasip koji je istovremeno i lepo šetalište obalomDunava. Osnovu turisitičke ponude čine reke Dunav i Pek, a naročito Srebrno jezero, koje je 14 km dugo, 300 metara široko i 8-9 metara duboko. Jezero je nastalo pregrađivanjem rukavca Dunava dvema branama. Krase ga lepo uređene plaže i čista voda, koja se filtrira kroz brojne peščane dine. Zbog obilja ribe (som, smuđ, šaran, amur) nazivaju ga rajem za ribolovce, a pruža i dobre mogućnosti za brojne sportove na vodi. U Srebrnom jezeru je ulovljen šaran koji je zbog svoje težine (preko 40 kg) uvršten u Ginisovu knjigu rekorda. Posebna zanimljivost ovog kraja je reka Pek, koja se kod Velikog Gradišta uliva u Dunav. Na svom putu kroz planine bogate zlatom i srebrom, ona postaje zlatonosna. Već vekovima domaći tragači za zlatom, radoznalci i slučajni prolaznici oprobavaju svoju sreću. Nekada je ovaj kraj bio veoma bogat šumama. Međutim, one danas zahvataju jedva oko 200 hektara. Preovladava relativno mlada bagremova šuma. Po njoj i i poznato izletište "Beli Bagrem" dobilo ime. Od sela Rama preko Zatonja, Velikog Gradišta i Požežena do Golupca prostire se Ramsko-golubačka peščara ukupne dužine 70 kilometara. Okolina Velikog Gradišta obiluje lovnim terenima, u kojima preovladava niska divljač, a u izobilju ima i pernate divljači. U blizini V.Gradišta nalazi se ergela Ljubičevo koja postoji od 1853. godine i od tada je prava riznica kvalitetnih trkačkih grla. Manastir Nimnik koji se nalazi na nekih 10 kilometara od V.Gradišta, potiče iz doba Maričke bitke a njegova gradnja vezuje se za Kneza Lazara. Crkva Manastira je jednobrodna sa polukružnom apsidom. Zanimljivo je da manastir ima dve kapele i posebnu manju građevinu koja se od vajkada naziva "svetinja" i sam njen naziv govori da građevina ima čudnu moć koju joj daje grob koji se u njoj nalazi. A i danas se veruje da dolazak do ove svetinje vraća vid slepima i leči mnoge druge bolesti. Takodje u blizini Velikog Gradište nalazi se i manastir Tumane na oko 20 kilometara.

SREBRNO JEZERO

Srebrno Jezero se nalazi na 120 km od Beograda, u Opštini Veliko Gradište. Dugačko je 14 km, a široko 300 m. Zbog svoje blizine Beogradu i ostalim gradovima širom Srbije postalo je veoma popularno za turiste i ribolovce. Danas predstavlja "More Srbije". Ovo jezero izuzetne lepote i atraktivnosti je omiljeno izletište u podunavlju i šire. Sa prelepom okolinom pruža velike mogućnosti za odmor, rekreaciju i ribolov. Nekada je bilo rukavac Dunava, a zatvoreno je dvema branama. Bogato je ribom (som, smuđ, šaran, amur…) i pominje se u Ginisovoj knjizi rekorda jer je iz njega izvađen najveći šaran, težak oko 44 kg. Uslovi za sportove na vodi su idealni. Leta 2000. na Srebrnom Jezeru je počelo održavanje prvenstva Jugoslavije u skijanju na vodi. Na ovom jezeru su više puta organizovane pripreme veslača svih kategorija. Iste sezone ovde je održano po prvi put Prvenstvo SRJ. Srebrno jezero je pravi raj za ribolovce. VODA: Jezero je ravničarskog tipa srednje prozirnosti vode koja vrlo malo varira sem u vreme takozvanog cvetanja vode koje se događa u letnjim mesecima i traje nekoliko dana.Vodostaja je veoma stabilan ,a nivo vode reguliše samo jedna crpna pumpa,smeštena na brani pokraj hotela Beli bagrem.Iako se poslednjih godina konstantno pronose glasine o zagađenosti jezera prljavštini koja je posebno koncentrisana uz same brane,pa čak i izvesnom broju obolelih od meningitisa(?) pouzdanih podataka o zagađenosti jezera nema.U okolini nema zagađivača,a i kukuruzna polja nekada koncentrisana na ostrvu prema Dunavu drastično su proređena, ako ne i potpuno pa je isključena mogućnost da pesticidi podzemnim tokovima dospeju u jezero.Najveći zagađivači su sami ljudi što može videti svako ko se prošeta turističkim kampom-Beli bagrem-smeštenim pored hotela Jezero.Kese i otpaci razbacani su na sve strane a prava velika deponija formirana je na rubu kampa prema obali.Sve je podređeno turisti koji se ponaša kao da tu niko posle njega ne treba da dođe,a za prirodu se malo odvaja.Dubina jezera je prema nekim podacima u proseku 7,0 m,a najveća je kod glave vrbaka gde prema istim podacima iznosi 14,0 m.Širina je između 250 i 350 m.Desna obala od sela Zatonja do sela Kisiljevo većim delom je urbanizovana naseljem vikendica nazvanim Kalinovac.Ovde ima malo mesta za pecanje kojima se može prići ,a među njima se izdvaja potez prepun potopljenih panjeva i granja koji se nalazi nekoliko stotinak metara od Zatonjske brane i pruža se sve do prvih vikendica.Ovo je omiljeno mesto mnogobrojnih mrežaroša koji su posebno aktivni u proleće kada još nema mnogo ljudi na jezeru.Sledeći dobar potes poznat je samo malobrojnim srećnicima tačnije vlasnicima vikendica koje se nalaze na obali i tu je pecanje namerniku apsolutno onemogućeno.Naime prilikom izgradnje brane kod sela Zatonje, Dunav je svom silinom probio nasip od šljunka i isti nabacio 2-3 km dalje , stvorivši plato danas obrastao sitnim školjkama .Upravo ovaj plato je pravi -švedski sto- za svu vrstu ribe u jezeru posebno ga vole sladokusci šaran i amur.Idući dalje desnom obalom smenjuju se manje ili više dobra i loša mesta.Što se tiče leve obale ona je najvećim delom nepristupačna i nenaseljena što opet za avanturiste može biti preporuka. RIBE i RIBOLOV: Jezero je postalo čuveno po šaranima i amurima.Pominju se šaran od 44 i amur od 34 kg.Dana 17.06.1994 godine pokojni g.Aca Stojanović upecao je šarana teškog 44 kilograma dužine 109 cm, obima 142 cm.Oko ovog trofeja podigla se neviđena galama u ono vreme jer je šaran okačen na tri vage ruske proizvodnje odjednom i tako izmeren, slikan i potom ....pa naravno pojeden!!!Međutim niko nije poredio dimenzije ovog šarana sa svetskim iskustvima, da bi se odredilo koliko je zaista moguća težina takve grdosije.Tako je ostao samo mučan osećaj pri pominjanju nečega što je možda bilo vredan trofej koji je upropašćen. Manje je poznato dasu jezerske grabljivice nekada dostizale zavidne veličine.Zlatnih osamdesetih uhvaćeni su štuka 12 kg, som od preko 80 kg..Gotovo 15 godina po pregrađivanju jezera mogla se hvatati sabljara dok danas ove ribe nema.Jezero je nekada bilo poznato i po veoma krupnim deverikama.Danas u jezeru preovladava kvartet babuška,bodorka,beovica,bandar, peca se naravno na plovak.Pošto je voda stajaća koriste se lagani plovci .Dubinski se najuspešnije hvataju šaran ,amur,som ili smuđ.I varaličarenje ima svojih poklonika ,a prvenstveno muvanje-povlačenje mrtve ribice na sistemu sa olovom i udicom.Najzad ukoliko dođete ovde ne morate se vezati za jezero .Skoknite do luke u Velikom Gradištu ili Golupca,odnosno sela Ram.Uočićete puno dobrih mesta svega nekoliko kilometara dalje.