Разговор:Павле Савић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Слободан В. Рибникар "Павле Савић", Живот и дело српских научника књ. 5, стр. 417-440, изд. САНУ, Београд 1999. (одломак)

Павле Савић

... По дипломирању, због личних сукоба са проф. Стојиљковићем, није остао на Катедри за физичку хемију, већ као одличан студент бива изабран за асистента на Медицинском факултету, на катедри за физику, код професора Драгољуба К. Јовановића (1891-1970), некадашњег сарадника Марије Кири у Паризу. Са проф. Јовановићем је објавио свој први научни рад о калориметријском мерењу апсорпције гама-зрачења радијума.

Париз, 1935-1939

Ова сарадња са проф. Јовановићем је очигледно била судбоносна за Савића. Године 1935. добива шестомесечну стипендију Француске владе за научно усавршавање. По препорукама свог професора ушао је у Паризу у светски познати Институт за радијум, чији је оснивач била Марија Кири. Како сам казује, по доласку је закључено да му недостаје велик део основних знања које није стекао на Београдском универзитету. О неким фундаменталним открићима која су тада већ била добила Нобелове награде, он није имао појма. (Међу таквима је било откриће вештачке радиоактивности, открића неутрона и позитрона итд.). Спочетка му је радно место библиотека, па је успео да то брзо надокнади.

Ирена Жолио-Кири, кћерка славне Марије, предложила му је после краћег времена да ради са њом на једном тада нерешеном проблему: пореклу радиоактивности које настају неутронским озрачењем урана, које је годину дана пре тога запазио италијански физичар Енрико Ферми са сарадницима.

Савићева шестомесечна стипендија се потом протеже на готово пет година. Следе дани и ноћи експериментисања и тражења порекла ове радиоактивности. По дотадашњим знањима, требало је да буду створени на земљи непостојећи трансурански елементи, редних бројева 93 и 94, који би на основу Мендељејевљеве требало да буду слични ренијуму односно осмијуму. На покушају да се они идентификују по сличности са њима утрошено је доста времена, али без успеха. Међу створеним радиоактивностима, којих је било познато из литературе девет, они идентификују и десету, с временом полураспада од 3,5 сата, названу R_3.5h, која је због свог продорнијег зрачења могла да се мери а да остале не сметају. Истраживање је сада усмерено на проверу није ли ова радиоактивност изотоп неких од елемената који по редном броју непосредно претходе урану, тј. редног броја мањег од 92. Једно време је изгледало да се R_3.5h понаша слично актинијуму (редни број 89), али је током истраживања нађено да ова радиоактивност по својим хемијским особинама готово потпуно одговара хомологу актинијума, елементу лантану, који је за 35 редних бројева испод урана!

Овај је резултат објављен септембра 1938. године. Развој даљих догађаја сада је веома убрзан. Реакција се брзо јавила од стране једне немачке групе која се бавила истим проблемом и коју је у Берлину водио Ото Хан, већ реномирани радиохемичар. Написао је писмо нобеловцу Фредерику Жолиоу, Иренином супругу, где га моли да наговори ауторе да демантују ове "немогућне и погрешне резултате". У супротном, "он ће бити принуђен да их оповргне, а то би му било непријатно". Аутори, наравно, своје резултате нису демантовали.

У покушају да резултате оповргне, Хан и његов сарадник Штрасман морали су на крају, јануара 1939. године, признати да су они исправни и да је радиоактивност од 3,5 сата стварно један изотоп лантана. Поред овога су установили да једна друга радиоактивност у потпуности припада суседном елементу баријуму . Ово је било откриће нуклеарне реакције која је убрзо добила назив фисија.

Јануара 1939. док су чланови Института за радијум били на феријама, Савић је покушао да експериментално провери следећу претпоставку. Ако уран редног броја 92 даје баријум, редног броја 56, где је остатак? То би морао бити редни број 36, који припада инертном гасу криптону. Тако је он у оштроумно замишљеном експерименту показао да се приликом неутронског озрачивања урана, стварно ослобађа гасовит радиоактивни производ с временом полураспада од 20 минута.

Фисија је била веома значајно откриће (у шта ће се нарочито уверити свет каснијих година), па се очекивало да је Нобелова награда неизбежна. Ипак, избио је Други светски рат па неколико година награда није додељивана. За откриће фисије додељена је тек 1944. године, али је припала само Оту Хану. Да су Кири и Савић написали да радиоактивност јесте од лантана, уместо обазриве формулације да је веома слична њему, без сумње би Ирени припала друга а Павлу Савићу прва Нобелова награда. Радило се о половини једне очигледно у последњем моменту дописане реченице! Французи и дан-данас сматрају да су прави откривачи фисије Кири и Савић (в. слику).

1939

HANN et STRASSMANN a là suite des travaux
de I.JOLIOT et SAVITCH (1938) découvrent le
phénomène de fission (c'est-à-dire la possibili-
té de rupture explosive des noyaux d'uranium),

FRISCH_F.JOLIOT donnent des preuves plus
directes de l'existence du phénomène; F.PER-
RIN calcule le diamètre au-delà duquel une
sphère d'uranium doit exploser
spontanément.

Факсимил текста на плочи у Палати открића (Palais de la Decouverte) у Паризу који укратко приказује историјат открића процеса фисије.

Павле Савић је почетком 1939. у Институту учествовао и у мерењу неутронског ефикасног пресека за фисију урана, што је касније постала основица прорачуна ланчаних реакција у нуклеарним реакторима и нуклеарном оружју.

Када је 1939. године избио Други светски рат, Французи Савића као странца без имало дискусије протерују и поред тога што се био пријавио као добровољац за фронт. Враћа се у Београд, на Медицински факултет, где постаје "контрактуални" професор физичке хемије на Фармацеутском одсеку Факултета.

Текст на страници за разговор

Хм, а зашто мало овога не стоји у самом чланку? -- Bojan  Razgovor  19:29, 21. јул 2007. (CEST)

Неко треба да преради. То сам ја прекуцао из поменуте књиге, то је само део његове опсежне и добро проучене биографије. Наравно проблем су и ауторска права... --Ђорђе Стакић (р) 16:08, 23. јул 2007. (CEST)

Slika

Dobro bi nam došla slika neke biste. Postoji li to negde na FFH? -- Bojan  Razgovor  07:55, 6. април 2008. (CEST)

Коментари

Напредном студентском покрету-шта је ово? И зар не би било боље да се стави кутијица за научника?--Војвода разговор 18:53, 10. мај 2009. (CEST)