Разговор:Политичка фабрика

Први поднаслов

Голфингеру, мој друже! отворио си најболнију рану... која је на крају крајева довела до крвавог распада ове несретне СФРЈ. Знаш ли ти да нико још није направио прецизну форезничку психопатологију леша. У та давна времена ја сам (измедђу осталог) био и референт за самоуправљање. Ко није доживео та времена, а то је већина другара са википедије, незна ту болну психозу расцепа личности: морао си да примениш кетман, или да будеш на улици, без шансе да добијеш стан, или да конкуришеш за неко уносније радно место...Негативна селекција кадрова (још увек жива) одвела је земљу у страшни регрес и крвави грађански рат. Моју маленкост могу да препоручим као директног сведока тог (...) гулага. Да се излечим тих тешких траума, ја се бавим космологијом, физиком, филозофијом ... лингвистиком и ко зна све чим. Моја осуда времена "којег су појели скакавци" била би болна колико и она Пекићева. Међутим, шта? Ја који не волим да се укључујем у форуме и да просипам своју памет (или-ти тачку гледишта)надам се да ће и без даљних анализа историчара и других...једног дана бити јасно као на длану кроз коју смо голготу прошли (а и били актери).Да ли ће млади моћи да нам опросте то што се нисмо (безнадежно?) супроставили идеологији која је тада притискала скоро половину света, ја то незнам. До краја живота ће ме мучити та дилема. Међутим... ни ја ни други, (тада млади лавови) нисмо знали колико срљамо у провалију. Накнадна свест никог не оправдава, па ни мене. Ја (овде јавно) признајем да сам био (шраф?) у машини која је упропастила земљу. Они ретки храбри који су се супроставили (тј. дисиденти) нестали су а да на њиховом гробу ни петао није закукурикао. Неке од њих сам и лично познавао... али у дилеми да пређем рубикон и да им се придружим, нисам (прешао рубикон). Живи сам сведок и учесник демонстрација из 68. У Капетанмишином здању неколико дана и ноћи смо окапавали без сна... и залагали се за црвени универзитет "Карл Маркс"... ох боже! Веровали смо да постоји праведније друштво од друштва у коме живимо, а то су веровали и наши вршњаци са запада (Кон Бендит, Руди Дучке, Јошка Фишер...). Прашина се слеже, међутим ни данс ми није јасно да ли смо гори ми бивши "самоуправљачи" или ови садашњи глобалисти. Једно знам: да су економски закони (у својој профит-логици) јачи од наших недосањаних утопија те да и млађи имају права да бирају и да греше...Накрају историја нађе праву меру, ако не буде касно да се грешке испеглају. О овој теми нисам ни мислио да ламентирам, да ми ниси пружио прилику за то. Ко зна зашто је то добро или лоше (у животу и смрту). На крају срдачно ваш Гаја (у добру или злу).