Разговор:Поповићи (Краљево)

Први поднаслов

Поповићи, место код Краљева. Село се налази у подножју планине Котленик, тако да својом јужном страном излази на обалу реке Западне Мораве. Помиње се још у средњем веку, а у турским пописима из 1476. године о селу се даје неколико података. У попису: МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА, ТЕФТЕР АРАЧКИ, НАХИЈА РУДНИЧКА, КАПЕТАНИЈА МОРАВСКА, ГОДИНА 1831, село Поповићи има 16 домаћинстава, 24 пореске главе и 40 арачких глава, а године 1833. забележено је још једно пристигло домаћинство. Већина породица које се у овом попису помињу постоје и данас, с тим што су моноге добиле нова презимена по устаљеном обичају да се нова презимена узимају по имену предака, па су, на пример, Благојеви постали Благојевић, Лазареви постали Лазаревић, Милошеви постали Милошевић, Симови постали Симовић... У попису становништва за село ПОПОВИЋИ 1863. године стоји: Општина Сирчанска, Округ Руднички, Срез Моравски. Село има 33 домаћинства, 86 мушких глава и 92 женске главе. У кратком закључку, на крају пописа за село стоји "Турака нема". Још у то време у селу је било писмених људи. Основну школу учили су у селу Цветке, касније у селу Сирча, где од 1875. године постоји и црква, па Поповићи, као и Опланићи, Трговиште и Шумарице, припада Парохији Сирчанској. Лазаревић Јован, од оца Лазара Никића, на пример, био је писмен, учесник и водник Првог и Другог Туског рата и председник општински. Данас село има око 70 домаћинстава и око 300 становника. Од 1960 године, село има струју, нешто касније уведена је и вода тзв. природним падом; од 1939. године има школу, мада је школа и раније постојала, с тим што се настава одржавала у кући Миленка Тешића. Велики број деце ишао је на даље школовање, многи су завршили факултете, од којих су четворо доктори наука. Поред школске зграде, заслугом појединаца, изграђено је игралиште кошаркашких димензија. Село има фудбалски клуб. Са Краљевом је повезано асфалтним путем и мостом преко Западне Мораве који је направљен сеоским прилозима у новцу, материјалу и радној снази. Више разреде основне школе деца уче у Адранима. У центру села, поред школе, до недавно је постојао велики храст, стар преко 300 година, који је служио и као глани сеоски молитвеник за сеоску славу "Бела Субота", али је несмотрено посечен чиме је на месту остала велика празнина. Такође, у селу, у насељу Симовићи, постоји извор чесма, стара вероватно преко 200 година, коју је у својим песмама, веома лепим стиховима, описао Јово Лазаревић. Неколико интелектуалаца, заљубљеника Завичаја, спрема се за израду кратке монографије села са изложбом старих предмета и старих фотографија. У свим досадашњим ратовима, нажалост, било је погинулих Поповићана, а у Првом светском рату и по више њих из исте куће (браћа, отац и син...). Љубомир Лазаревић, Поповићи-Београд

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 188.2.172.171 (разговор • доприноси) | 05:28, 7. март 2010

Razgovor selo Popovići Kraljevo

Godine 2010. beše ovde reči o Osnovnoj školi u selu Popovići kod Kraljeva. Ove godine, obeležićemo 80 godina postojanja. Srećom, škola radi. Dece u selu, uvek dovoljno. Nikad nije bila zatvarana. Uvek imade đake te bi i učitelja. Uvek smo imali pa i danas imamo divne učitelje. Sada imamo učiteljicu, našu, rođenu ovde u selu Popovići. Ovde, gde je i sama završila Osnovnu školu. Četiri razreda. Sve smo učitelje uvek voleli ali ona nam je omiljena. Iskreno čestitamo lep jubilej i lepu saradnju ! Komšije i đaci, sadašnji i nekadašnji

Od godine 2014. postoji i Monografija sela POPOVIĆI. Lepa knjiga sa puno lepih i korisnih podataka. Autor, Tomislav Simović, zahvaljuje ljudima koji su mu pomogli u izradi Monografije kao i meštanima sela koji su pomogli prikupljenim fotografijama i podacima o selu i seoskom životu u opšte.

Godine 2015. Ljubomir Lazarević, rođeni Popovićanin, objavio je kao autor, knjigu "Šaputanje vremena" sa stazama, putićima i pričama is sela.

Ljubiša Đidić u poseti Osnovnoj školi u selu Popovići kod Kraljeva

Ljubiša Đidić, poznati kulturni radnik, pesnik i upravnik Kulturne ustanove "Bagdala" iz Kruševca, rođen je u selu Popovići kod Kraljeva, kada je njegov otac, Maksim Đidić bio učitelj u školi u selu Popovići 1937. godine. Pre pet godina, poklonio je školi u selu Popovići kolekciju svojih autorskih knjiga. Ove godine, na dan 17. Novembra, Osnovnoj školi u selu Popovići koja je istureno odeljenje Osmogodišnje škole "Dragan Marinsković" iz sela Adrani, pokloniće umetničku sliku poznatog akademskog slikara Momčila-Moma Antonovića iz Kraljeva kada će Ljubišu dočekati meštani sela Popovići. Ljubiša i pokojni Momo Antonović bili su dugogodišnji prijatelji a obećanu sliku, predala je radi uručenja školi, Momova supruga Snežana. Doček u selu, gde su osnovnu školu završili, organizuju Ljubomir Lazarević i Tomislav Simović, direktorka osmogodišnje škole Nataša Stepić i učiteljica škole u selu Popovići Marija Pavlović. Ceo događaj pratiće TV "MELOS", Kraljevo. Tom prilikom, Ljubomir će, svojoj školi gde je započeo školovanje, pokloniti kolekciju interesantnih knjiga od izdavača BOOKLAND iz Beograda.

Naziv dela: "Vreme očišćenja", tehnika akril/platno, 2017. Momčilo Antonović, akademski slikar

Beograd, 26.Okt. 2022. 87.116.165.74 (разговор) 23:25, 26. октобар 2022. (CEST)

Predviđena poseta Ljubiše Đidića Osnovnoj školi u selu Popovići, zakazana za 17.Nov.22. g. je odložena i zakazan je novi datum.Poseta je obavljena 27.Jan.2023 g. na dan Sv.Save, kada je Ljubiša Đidić poklonio oko 35 umetničkih slika, poznatih autora, koje se čuvaju kao stalna izložba u seoskoj školi..Među slikama, nalaze se i dela Momčila Antonovića iz Kraljeva i Milića od Mačve. Na postojećoj stalnoj izložbi se nalaze i slike Ljubišine setre Mirjane Kaurin Đidić koje su takođe poklon školi.

Tom prilikom je Osnovnoj školi, kao đak generacije 1946/1950, Ljubomir Lazarević poklonio oko 40 kupljneih knjiga raznog sadržaja od poznatih autora.. Istovremeno, poklonio je i svoju autorsku knjigu "Šaputanje vremena" sa sadržajem iz seoskog života i opisom seoskih staza i putića, kojima je hodio i u školu u Kraljevu peške išao.

Dodatak od 14. Apr. 2023.g. — 87.116.167.119 (разговор) 22:32, 14. април 2023. (CEST)