Разговор:Религија у Републици Српској/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Попис 2013. у уводу?

Не може спорни попис из 2013. који је октроисан у Сарајеву, мимо признања Републике Српске, да се окачи у увод чланка. Чему такво подметање? --Жељко Тодоровић (разговор) 22:57, 27. октобар 2016. (CEST) с. р.

Поменути попис је одавно окачен у многе чланке о Републици Српској, вјеруј ми био сам против тога и сада сам и управо због тога се наводи као "Подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине", а не као "службени резултати пописа". Када буде уклоњен из свих чланака биће и из овог. Ако некад влада Српске, која баш и није нешто заинересована за ту тему, објави нашу верзију резултата, први ћу их убацити у све чланке.--Сарајлија! (разговор) 23:09, 27. октобар 2016. (CEST)

Објашњење ти је танко. Ти си попис ставио у увод, на сам врх чланка, а не у садржај чланка. Нема ту „њихове“ и „наше“ верзије пописа, једноставно оспорени попис нема енциклопедијски квалитет да стоји на врху чланка и то поготово да обрађује тематику Републике Српске, исте оне која не признаје попис. Невјероватно. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:12, 28. октобар 2016. (CEST) с. р.

Е сад схватам зашто си ми дао минималну оцену на такмичењу о Српској, зато што сам унео "погрешан попис" у демографија Републике Српске :). Како Бих функционише тако функционишу и пописи. Значи кад Бањалука избаци свој попис унећемо и тај. То је на жалост судбина овакве Босне и Херцеговине. И ја ћу наставити да уносим попис, као што сам унео за 80 територије Србије тако ћу унети попис и за Српску, овај тренутни који имамо, а кад Бања лука избаци свој онда ћу и тај. Свакако је боље да стоје ти подаци него подаци из 1991. године када је демографија нпр. Вишеграда промењена за 90 посто.--Марко Станојевић (разговор) 00:31, 28. октобар 2016. (CEST)

Имењаче, моја подршка. Да не би настављали беспотребну расправу, дакле, кад из уводног дијела чланака о свим општинама и већим насељеним мјестима у Републици Српској, буде уклоњен "октроисани сарајевски попис", кад поменути попис буде уклоњен из увода чланка о главном граду Републике Српске, административном центру Републике Српске, чланку о самој Републици Српској, тад ће бит' уклоњен и овдје, а до тад остаје онако како је написано. Лијеп поздрав.--Сарајлија! (разговор) 00:39, 28. октобар 2016. (CEST)

БИХ не функционише. Али Република Српска и Федерација функционишу. Ови из Малог Техерана, Сарајева, што стално форсирају некакву мултиетничност (која не постоји у Федерацији) додали су 200 хиљада људи који ето не постоје, у једном стану пописали чак 70 људи [1]. Па где то има?--Soundwaweserb (разговор) 00:40, 28. октобар 2016. (CEST)

Да ли БиХ функционише или не функционише, сигурно није тема овог чланка. Ми који живимо у једном од два ентитета, дистрикту, или неком од десет кантона, поменуте БиХ, одлично знамо какво је стање. Попис је извршен, Српска је учествовала у њему, а онда је нажалост, влада Српске поклонила контролу над пописним материјалом другом конститутивном народу. Резултати су објављени, унесени на википедију, ако се некад објаве резултати из Лакташа биће и они унесени, ако се објаве резултати из Љубушког и њих уносимо, ако Брка, код Брчког објави резултате и они ће бит унесени, па ће бит' задовољени сви. С обзиром да ја не вријеђам ничији град, ничији државу, ничију земљу, регију или било шта, замолио бих корисника под именом Soundwaweserb, да престане да вријеђа мој град, и ако је могуће да обиђеш чланке које ја пишем, ово схвати као молбу, јер знамо на шта може изаћ' кад ти кренеш да спроводиш то своје.--Сарајлија! (разговор) 01:01, 28. октобар 2016. (CEST)

То је чињеница, није увреда. Раздвоји кантон Сарајево од Источног Сарајева, то више нису исти градови, то више није оно Сарајево од пре марта 1992. Ја не знам шта ти замишљаш, не можеш забранити да говоримо истину, имам право на своје мишљење. Боље мало проучи правила на Википедији, нема овде чланци које ја пишем или моји чланци, сви имамо право да коментаришемо. Мени је жао што си се ти нашао прозваним овде, нисам мислио на тебе лично и боли ме уво за твоје мишљење.--Soundwaweserb (разговор) 01:10, 28. октобар 2016. (CEST)

Вас двојица имењака сте ми превише наивни вечерас. Као ви не знате шта је увод, не знате да се конкретне ствари пишу у садржају чланка. Обје верзије пописа ће бити провјерени извори, али не могу се уводи затрпавати некаквим статистичким подацима због нечијег незнања. Ако аутор чланка не зна другачије формулисати увод, нека одмори дан, па покуша поново. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:17, 28. октобар 2016. (CEST) с. р.

Фрајеру, разгули онда ако те боли уво. И престани да паметујеш, схвати да немаш појма о појму, немаш појма ни о Сарајеву ни о Источном Сарајеву, ни о Кантону Сарајево. Немаш појма о марту 1992, немаш појма ни како је подијељено Сарајево, ни како је било подјељено у том истом марту те исте године. Чињеница је исто тако да си ти један велики смор и давеж, чињеница је да то мисли пола ове википедије, ал' неће људи да се свађају и да троше живце на тебе. Чињеница је, да ни ја не знам што се спуштам на твој ниво, коментариши шта 'оћеш, износи мишљење, боли ме ћошак од лакта и за тебе и твоје мишљење од сад, пa надаље и убудуће.

Жељко (не обазири се на први дио текста, то је узрочна реакција, на појаву овог горе), из чега си ти извео те закључке, ја стварно не разумијем. Нит' је неко рекао, да не зна шта је увод, нит' је тај исти увод претрпан. Додата је једна реченица, само једна. Као што стоји у уводу апсолутно сваког чланка о било којој општини или граду, који постоји на википедији на српском језику, тако стоји и у нашим општинама. Резултати пописа су службени, јесу надувани, јесу лажирани, јесу нетачни, али су службени. Резултати су службени за Агенцију за статистику Босне и Херцеговине, и то је наведено. Ти или не видиш, или нећеш да видиш да нигдје не пише, да су ово службени резултати за Републику Српску, или службени резултати Републике Српске, или било шта слично. У сваком чланку стоји да су ово подаци, једне агенције за Републику Српску, ако ћемо твојом логиком, Република Српска, или било која држава, не би смјела да прихвати било какве податке, о било чему, које није урадила агенција која није домаћа. Ако некад изађу подаци који нама одговарају, биће убачени. И ја стварно не видим даљу поенту ових расправа. У осталом, ако је ово толики проблем, ајде онда фино да се напише чланак о Лажираном попису из 2013, да у том чланку стоји да су подаци надувани, да нису тачни ,да га Српска не признаје, и да се то све поткријепи одлукама владе РС, и НСРС.--Сарајлија! (разговор) 01:58, 28. октобар 2016. (CEST)

Чињеница је да сте ви поприлично изгубили компас у овој дискусији. Ово је Википедија, а не политички форум. Ми следимо и преносимо валидне изворе, а не логичке закључке појединаца. Подаци везано за попис 2013. референцирани су одговарајућим извором који тај број потврђује. А ако тај извор тврди нешто, по дифолту не мора да значи и да је то догма и апсолутно тачна информација. Ко нађе други податак нека стави и њега уз одговарајућу референцу, и проблем решен. И схватите већ једном да Википедија следи изворе, а не извлачи закључке. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:31, 28. октобар 2016. (CEST)

Увод се не референцира него се формулише да личи на нешто. Сада ми као требамо у увод натурити и резултате Републике Српске, па можда и објашњавати позадину зашто имамо двије верзије. Како да не. Дошли сви јуче па не знамо шта је увод, а шта садржај чланка са провјереним изворима. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:05, 28. октобар 2016. (CEST) с. р.

А увод се формулише..... занимљиво. Па ево предлажем да уместо статистичких података у увод стави пар реченица о покрштавању Словена --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:30, 28. октобар 2016. (CEST)

Тзв. епархија у егзилу

Посљедњи унос није никако добар. Нема бивши епископ Артемије никаквих 120 монашких и мирских свештенослужитеља нити је својевремено „водио спорове без преседана”. Има људе који се облаче у мантије и нешто каде исто као што ради тзв. ЦПЦ по Црној Гори. Није он разријешен због неког јуначког сукоба са Синодом нити су његова лица по Републици Српској неки „хорепископи”, јеромонаси, протосинђели и јерођакони. Нити неки „катакомбни манастир” може бити у КАНОНСКОЈ надлежности једне неканонске, парацрквене структуре?! --Жељко Тодоровић (разговор) 18:06, 25. август 2019. (CEST) с. р.

Не слажемо се, није битно лично мишљење, већ чињенице. Религија није само оно што је службено, већ и непризнато, а ако га има свакако да треба да стоји у чланку. Тај дио је написан на основу података који су службени. А владика Артемије је кроз своје дјеловање показао однос према светињама СПЦ и народу, а народ му то узвратио.--— Марко   Марја новић  ✉ 20:25, 19. октобар 2019. (CEST)

Ја сам зарад читалаца ове енциклопедије оспорио садржај у том одјељку. Те „чињенице” по којима су тзв. епархије у егзилу, црногорске, босанске, хрватске итд. православне цркве изједначене са канонском Црквом јер „религија није само оно што је службено” (бог је у срцу, јел?) не припадају енциклопедији и ГИП-у већ искључиво страницама за разговор. Бивши и рашчињени епископ Артемије је вођа расколничке заједнице каквих има десетине и стотине около православља, а ипак је само једна Православна црква. И монашко име „Артемије” и даље овдје користимо јер је такво препознатљиво у употреби, али је чињеница да је искључењем из Цркве он изгубио и то духовно име које му је Црква дала. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:48, 19. октобар 2019. (CEST) с. р.

Stavovi SPC su samo jedni od stavova i svakako nisu jedini. Sa aspekta sekularne države (SPC nije zvanična crkva u RS kao Islam u SA recimo?) Artemijini sledbenici su podjednako NGO koliko i SPC. A sa aspekta opisivanja veroispovesti ljudi u nekoj državi, on je podjednako enciklopedijska tema koliko i SPC, jer podpada pod opisivanu temu, dakle ono u šta ljudi religijski veruju. Ukoliko opisuje temu nepristrasno, enciklopedija ne sme da zauzima nikakve strane i piše nečije verzije priče. Tj. treba da piše verzije priče sviju. --ANTI_PRO (разговор) 21:54, 19. октобар 2019. (CEST)

Замолио бих дотичне уреднике да завршимо са овом темом. Жељко Тодоровић, ANTI_PRO, текст о Епархији рашко-призренској у егзилу, је написан и мјесто му је у овом тексту. Текст је написан у оквиру пасуса НЕКАНОНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ. Уколико некоме није јасно шта тај појам значи, ево копираћу прву реченицу из текста "Неканонско православље или алтернативно православље је назив за различите вјерске јурисдикције, групе и заједнице које себе сматрају православним, а које због црквено-канонских и историјских прилика нису признате од стране православних помјесних цркава и не налазе се са њима у канонском општењу. " Уколико опет неко није прочитао назив чланка он гласи "Религија у Републици Српској", и свака вјерска организација која има своје сљедбенике у Републици Српској ће овдје наћи мјесто, и већ је нашла. Уколико сутра Мирашева нво цпц оснује епархију у Српској и она ће бити заступљена. Даље, у тексту се износи чињенично стање, проблем, екскомуникација, неканонско дјеловање, садашњи положај и статус и положај у Српској. Замолио бих да се лични ставови, који су ирелевантни задрже за себе и да ми се предочи конкретан проблем. дакле, сваки коментар изузев...Овај пасус није у реду због тога и тога...није потребан и написан је без икаквог разлога. Хоћу конкретно, то и то. Сваки приватни разлог, лично мишљење, лични став ћу "синовати" и обратити се администраторима! Срдачан поздрав.--— Марко   Марја новић  ✉ 23:18, 11. јануар 2020. (CET)

Није спорно да у чланку о религији буду споменуте ако треба и све маргиналне вјерске заједнице. Овдје је спорно што је написан хвалоспјев. Зашто људе/лаике који се у ЦГ облаче у мантије и узвикују да су Црногорци зовемо тзв. и сзв. свештеницима и епископима, а овдје треба такве лаике који узвикују да су Срби/србенде да зовемо монасима, свештеницима, епископима, „хорепископима”... Од раније стоји примједба да се кроз текст провлачи да је рашчињени епископ нека жртва Синода. Самозвана „свештена” лица која задовољавају „духовне потребе вјерног народа” нису никакви јеромонаси, синђели који служе литургије по манастирима. А и Г. Г. преосвећена титулатура баш припада тексту овакве енциклопедије. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:46, 12. јануар 2020. (CET) с. р.