Разговор:Сида/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје до: 18. фебруара 2010. (20:46) -- SmirnofLeary (разговор) 20:51, 11. фебруар 2010. (CET)

Коментари

Прошао сам кроз чланак и исправио пар ствари, а убацио сам и нове податке у вези епидемиолошке ситуације у свету и код нас. Свеједно ми је да ли ће чланак бити изабран међу сјајне, односно далеко је битнији његов садржај сам по себи. Ако га будете бирали међу сјајне, онда би са пар реченица можда требало допунити уводни параграф и то користећи податке из чланка. Не треба ту ширити причу (навести како се сида најчешће преноси, мало о броју оболелих и смртних случајева и остало што сматрате важним). Поздрав --micki ^talk 15:00, 12. фебруар 2010. (CET)

Ипак сам направио малецни увод. --micki ^talk 18:48, 12. фебруар 2010. (CET)

Хм, ја сам додао литературу, а информација се увек може додати, међутим за онога ко жели да се информише, покривеност теме је сасвим добра.--Методичар зговор²а 23:03, 12. фебруар 2010. (CET)

Прочитао сам 2/3 чланка, без грешки. Једино што ми је деловало сумљиво, па ако можете да проверите и потврдите: ... и врши се њихово раздвајање гел-елетрофорезном техником на основу разлике у молекулској тежини. У питању је име ове технике. SmirnofLeary (разговор) 14:08, 17. фебруар 2010. (CET)

Нисам се сретао са тим. Али очигледно постоји та техника, ако си на то мислио. На ен вики имају и чланак. У тексту о Western blot техници се каже: Separation of proteins may be by isoelectric point (pI), molecular weight, electric charge, or a combination of these factors. The nature of the separation depends on the treatment of the sample and the nature of the gel. Реченица коју си ти цитирао је очигледно из оне брошуре која је дата као референца, али има доказа да је тачна. --micki ^talk 14:42, 17. фебруар 2010. (CET)

ОК confirmed, прво ми је запала за око грешка: елетрофорезном уместо електро, па онда ово молекулској тежини, а требало би молекулској маси. Може да се направи и унутрашња веза ка чланку молекулска маса. Оставио бих и линк ка овој техници, нека буде црвен само да се назначи да би могао да се напише чланак о томе. SmirnofLeary (разговор) 14:55, 17. фебруар 2010. (CET)

Слободно. Стави и везе на све друге појмове где сматраш да треба. Нема везе да ли је веза плава или црвена :) А може се написати и ... и врши се њихово раздвајање [[Гел електрофореза|гел-електрофорезом]]... --micki ^talk 15:19, 17. фебруар 2010. (CET)

Прочитао сам цео чланак. Одлично, немам већих примедби. Само би заменио место референцама и спољашњим везама. А упозорење у вези са темама из области медицине (здравља) би ставио раније у чланку. Рецимо пре делова о терапији. Слику Рајана Вајта би као и остале слике ставио са десне стране, и додао би слику ако је могуће наћи одговарајућу у делу „Антивирална терапија“. Толико од мене, чланак има мој глас ЗА. SmirnofLeary (разговор) 20:19, 17. фебруар 2010. (CET)

Током времена долази до постепеног смањења броја ових лимфоцита, којих у здравом организму има око 1200/mm3 крви.

Не разумем ово крви. 1200mm3 у литру крви би требало можда? -- Bojan  Razgovor  03:11, 21. фебруар 2010. (CET)

Можда се коса црта (/) не види добро. Ово је требало да значи да те врсте лимфоцита код здравог човека има око 1200 у једном кубном милиметру крви. Ако би се то изразило у литрама, онда би било 1.200.000.000 лимфоцита у литри крви То је мало нечитко. Ако је нејасно, може се написати и ...којих у здравом организму има око 1200 у 1 mm³ крви. Слободно исправи како мислиш да би било разумљивије обичном читаоцу. --micki ^talk 09:47, 21. фебруар 2010. (CET)

Meni je odmah bilo jasno, ali čim ima nekog kome nije treba popraviti. Napisati sve rečima, kako si predložio, samo sa jednom malecnom ispravkom: ja bih taj podatak stavila u zagradu (zdravi organizam sadrži 1200 limfocita po 1 mm³ krvi).--Јагода испеци па реци 11:02, 21. фебруар 2010. (CET)

Исправи слободно Није ни мени тешко, али испада као да држим неки монопол над чланком Значи, слободно све исправите/преформулишите, а пошто ми је чланак на списку надгледања ја ћу погледати измене. Ако вам је мрско, исправићу ја касније. --micki ^talk 11:52, 21. фебруар 2010. (CET)

Кандидат за сјајан чланак на гласању

Гласање траје до: 25. фебруара 2010 у 20:45.

Коментари

Malo toga je rečeno o načinu prenošenja side, a to ljude najviše zanima. Npr. nije ni spomenuto da muškarci mogu dobiti sidu oralnim seksom (kao primaoci) i zašto.--Zrno (разговор) 21:53, 18. фебруар 2010. (CET)Zrno

Свакако је споменуто, али ти очигледно ниси прочитао чланак. Дакле, вирус се налази у вагиналном секрету у довољној мери да може да се пренесе на другу особу. Јасно је да ће се пренети током сексуалног односа што је такође и речено у чланку. Не видим да је неопходно за сваки боговетни вирус писати како је мајушан и како је му је потребна сасвим мала рана кроз коју ће ући у крвоток, којих у слузокожи увек има. Уопште улазак вируса у тело (како год се одвијало) не би требало да се детаљише у овом чланку, већ у посебном који се бави баш том тематиком. Него, зашто баш мушкарци и баш оралним сексом? Мислим, секс је врло креативна активност, има ту свега и свачега, а има и још ризичних варијанти што се сиде тиче, па ме баш занима одговор на ово питање. :)--Методичар зговор²а 22:01, 18. фебруар 2010. (CET)

Nisi me razumeo što se tiče oralnog seksa...mislio sam na obrnutu varijantu са zamenjenim ulogama muškarca i žene, u kojoj ne učestvuje vaginalni sekret :) --Zrno (разговор) 22:16, 18. фебруар 2010. (CET)Zrno

Ја морам признати да не разумем на шта конкретно мислиш. Обрнута варијанта са замењеним улогама мушкарца и жене? Да не мислиш на анални секс (мада некако ту не видим жену у улози мушкарца, ал ајде...)? То јесте врло ризична варијанта секса што се тиче сиде... --Јагода испеци па реци 23:13, 18. фебруар 2010. (CET)

Мислим да сам сада разумео. Па, колико ја схватам, слична је ситуација као и приликом вагиналног и аналног секса, али је та варијанта најмање ризична (па ова друга, а најризничнија је трећа) јер је ту важна присност контакта и могуће повреде током секса, рецимо. Међутим, то је опет детаљ и некако ми не иде уз енциклопедијски чланак, више ми је за рубрику „питајте стручњака лекара“ у неком магазину који информише народ. Тако да ја то свакако нећу убацивати, што не значи да то неће урадити аутор или већ неко трећи и немам ништа против ако се то одради онако како треба (мислим на чланак, наравно :)).--Методичар зговор²а 00:17, 19. фебруар 2010. (CET)

Мислим да сам сада разумео.

Ja i dalje nisam. Pa zar ćete me ostaviti u neznanju??? --Јагода испеци па реци 00:25, 19. фебруар 2010. (CET)

Pa imaju dve vrste oralnog seksa gledajući iz pozicije muškarca ili žene...u jednoj varijanti je ON aktivan a u drugoj ONA. Kad je ona pokretač zadovoljstva, muškarac nije u kontaktu sa vaginalnim sekretom...nadam se da ti je sad jasno...postaje mi već neprijatno...--Zrno (разговор) 00:33, 19. фебруар 2010. (CET)Zrno

Зашто ти је непријатно? Па изгледа да најнормалније разговоре водимо када причамо о сексу.--Методичар зговор²а 01:02, 19. фебруар 2010. (CET)

Sve to ima i svoje naučno i ozbiljno ime koje možeš koristiti bez potrebe da se crveniš. Imamo čak i članke o tome (felacio i kunilingus). Ono što meni i dalje nije jasno jeste to kako žena u felaciju ima ulogu muškarca (al ajd, nije ni važno), a pogotovu otkad je to način sa najvećim rizikom da se dobije sida. Sida se prenosi putem krvi, i ako nema krvi, nema ni side. Uostalom, Metodicar je to već sasvim lepo objasnio... --Јагода испеци па реци 14:16, 19. фебруар 2010. (CET)

 Коментар: чланак је далеко од сјајног, по мом мишљењу. 1) Иако се у почетку јасно ставља до знања да постоји разлика између инфекције ХИВ-ом и сиде, више од половине чланка се бави инфекцијом и превенцијом инфекције, а не самом сидом; 2) најважнији део, дакле, опис симптома и фаза сиде, је делимично преведен са ен.вики – рецимо последња фаза се скоро изједначује са појавом токсоплазмозе мозга; 3) остала ситна закерања биолога, која ми указују да је још увек само добар. --Wlodzimierz (разговор) 22:35, 21. фебруар 2010. (CET)

Можда зато што чланак посматраш као биолог.

1. И треба много више да се бави превенцијом сиде, јер је то тренутно једини начин да се спаси голи живот, с обзиром да лека нема, а функција чланка треба да буде информативна и за људе који нису лекари (па ни биолози, наравно), па ако је могуће да буде и практична, а тренутно је као што рекох практичније превентивно деловати него лечити. Међутим, не бих се сложио да је и део који се бави болешћу запостављен.
2. Делимично преведен јесте, али да ли ти заиста мислиш да сјајан чланак треба да садржи све могуће информације које се могу наћи и да ли је то уопште могуће? немој само да ми кажеш да мора да има све што и енглеска Њикипедија, растужићу се. :(
3. Ситне замерке биолога сам видео и могу да потврдим да јеси закерало. :)

Не желим да утичем на твој глас, али као постављач чланка, осећао сам потребу да одговорим на твоје замерке (а и да искористим прилику да ти кажем да си закерало).--Методичар зговор²а 23:08, 21. фебруар 2010. (CET)

Значи само треба превести део Symptoms и његове подсекције са енглеске? -- Bojan  Razgovor  07:34, 22. фебруар 2010. (CET)

Било би суштински погрешно раздвојити појмове ХИВ позитивности и сиде у одвојене чланке. Зашто је онда одмах на почетку чланка наглашена разлика између та два појма? Јер се међу лаицима они поистовећују и тиме заправо људи показују непознавање суштине ове болести. Сида не може настати без ХИВ позитивности и током последњег стадијума инфекције (под којом и подразумевамо сиду) особа је и даље ХИВ позитивна. Осим тога, не постоји јасно разграничење. Има разних дефиниција и подела, али не можемо рећи јуче си био само ХИВ позитиван, а данас имаш и сиду (нејасна је та граница, односно подела је условна и често зависи и од процене). Читао сам неколицину научних радова недавно на ту тему, где аутори показују да тренутна дефиниција Центра за контролу болести (коју све чешће користе развијене земље) није добра и да је при разграничењу појмова ХИВ позитивности и сиде (односно при постављању дијагнозе сиде) потребно узети у обзир велики број фактора. Али анализирање свега тога у чланку би било...па не знам...отишло би се превише у ширину. Сида значи да се дошло до краја у напредовању ове инфекције, да је имунитет уништен и да се појављују разни симптоми као последица пада имунитета. Када говоримо о симптомима сиде, ми заправо говоримо о симптомима неких других болести, али се има у виду да су се те болести појавиле као последица пада имунитета што је опет последица ХИВ позитивности (деловања вируса прецизније). Зато је сида синдром стечене имунодефицијенције. Слажем се да се о симптомима може написати још и подржавам ваше напоре да се то учини. У чланку се тренутно о томе говори у одељку „Опортунистичке инфекције“, а може се направити поднаслов „Симптоми“ где би опортунистичке инфекције биле један поднаслов. Опортунистичке инфекције су главне или најчешће последице, али се може написати још мало о туморима, неуролошким проблемима и психичким последицама. Још један разлог зашто се поменута два појма не требају издвојити у засебне чланке су превенција и лечење. Превенција сиде је превенција инфекције ХИВ вирусом. Ако је до те инфекције већ дошло, онда је илузорно говорити о превенцији сиде и пажња се умерава да се вирус не пренесе на друге особе и да се одложи улазак у фазу сиде, тј. да се успори деловање вируса (праћењем стања и применом одговарајуће терапије). Код лечења се говори о антиретровиралној терапији. У каснијој фази болести лечење постаје и симптоматско, односно лечимо разне опортунистичке инфекције и друга стања, а не сиду као болест саму по себи. Када се говори о епидемиолошкој ситуацији, имамо недовољно података о томе колико је људи у којој фази ХИВ инфекције. Обично се каже толико њих је ХИВ позитивно (а ту су и они који су се тек заразили, они који су негде између и они који су на самртничкој постељи) и колико их је умрло од последица сиде (мада су они умрли од нпр. упале плућа, али да није било сиде организам би се изборио са тим). Остале замерке билога су на месту, као што има и других пропуста вероватно јер чланак није савршен и, узимајући у обзир покривеност ове теме у разној литератури и на интернету, тешко да може да буде до краја написан. Мене је Методијева иницијатива поново заинтересовала за ову тему, па сам мало дорадио чланак у задње време. Али нећу да вршим даље модификације да би чланак био изабран међу сјајне. Шта има везе и да буде у категорији добрих? Значи, слободно га дорађујте (независно од овог гласања) и слободно вршите и велике измене на чланку.--micki ^talk 11:29, 22. фебруар 2010. (CET)

Углавном не гласам више када су избори за сјајне и добре чланке у питању, па нећу ни овде. Негде се каже да сјајни члаци треба да буду савршени. Код мене су се ти критеријуми временом повећали, па мислим да ниједан чланак не задовољава тај критеријум. Чак се замислим када су у питању и тренутни сјајни чланци, чак и они које сам ја већински написао. Пошто бих био преоштар, а знам да треба нешто да стоји на Главној страни и да је неким новим корисницима веома битно да њихови чланци буду сјајни, онда више не гласам уопште --micki ^talk 11:35, 22. фебруар 2010. (CET)

 Коментар: Не бих се сложио са Микијем. Последњих пар изабраних чланака обрађују теме из апсолутно свих углова и у просеку око 200000 бајтова информација. Примери су три последња изабрана: Историја Срба пре Немањића (преко 250000 бајтова, еквивалент ~ 50 куцаних страна), Авион Рафал (са преко 4000 измена, а толики бр. измена нема свега 50 корисника) и Мајкл Џексон (на којем је рађено више месеци у континуитету, а ретко који новајлија је толико дуго присутан). Мислим да није у реду са твоје стране такав став: да је неким новим корисницима веома битно да њихови чланци буду сјајни, а и то што не гласаш. Имаш своје критеријуме, и требао би да изнесеш свој глас, а и сигуран сам да са твојим високим критеријуимама не би дао глас против ниједном од наведених изабраних чланака. Са сруге стране, једна мала напомена. За коментаре и примедбе је отворен нов одељак на страни за разговор чланка (Кандидат за сјајан чланак на гласању). Тамо би требали да се износе коментари, као на расправи, а на овој страни само образложења гласова. SmirnofLeary (разговор) 14:16, 22. фебруар 2010. (CET)

Јеа . Ма у реду је. Имам проблем само са тим „савршен“, а нисам рекао да неки чланци немају добру покривеност теме (то су две потпуно различите ствари), чак напротив, сматрам да имају и да су добро написани - количина бајтова је ту мање битна ствар. А оно да је некоме важно да чланак буде изабран, па и то није спорно. Да то није важно, не би га нико ни постављао на гласање, нити исправљао итд. А за нове кориснике је то добар стимуланс, што знам и из свог примера. Није то ништа лоше. Само ето нећу да гласам из личних разлога. Овде сам то споменуо јер сам некада посветио део времена писању чланка о сиди, па сам желео из поштовања према предлагачима да образложим зашто нисам гласао (да не помисле да ми је нешто друго на памети). Ето толико --micki ^talk 14:50, 22. фебруар 2010. (CET)