Разговор:Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први коментари

Хмм, шта да радимо са овим? --Јован Вуковић (р) 16:17, 17. јун 2008. (CEST)

Ja ne vidim smisao svega ovoga.Treba kontaktirati autora članka, pa videti sa njim šta dalje. Ako će se brisati da se čovek više ne trudi. Награкажи/лажи 16:49, 17. јун 2008. (CEST)

Текст постепено напредује. Урађен је по критеријумима који су уобичајени и могу се видети на разрађенијој енглеској википедији када је у питању иста материја. Преопширан јесте али у будућности могао би бити разбијен на више делова. Текст је јединствен и садржи материју за коју су сви које занима српска историја заинтересовани. Кога интересује могу му објаснити критеријуме, мада су они јасни када се пажљиво погледа.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Исто (разговор • доприноси) | 16:09, 18. јун 2008

Ali po čemu su značajni potomci Jevrema po ženskoj liniji ili Lazarevići Lozuet de bor Kuer za da bi se o njima pravio neki spisak? -- Bojan  Razgovor  16:13, 18. јун 2008. (CEST)

Ево мене интересују критеријуми. Списак јесте интересантан, али мислим да би много боље било да се о личностима о којима си писао направе посебни чланци. Нпр. Алекса Карађорђевић, или Ђорђе Каарађорђевић . Значи овај списак би требало разбити на гомилу малих чланака. Мислим да и сам наслов чланка Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији није енциклопедијски, уколико се не ставе критеријуми по којима је списак настао. Али подржавам твој рад, јер си овим унео доста материјала у википедију. У сваком случају настави са радом, па ће неко средити --Јован Вуковић (р) 16:25, 18. јун 2008. (CEST)

Реч је о породицама, на другим википедијама могу се видети цели родослови, поготов на енглеској и комплетне породичне историје и везе по више критеријума.

Када се цео текст премрежи, и ако погледате већ урађен део о Карађорђевим потомцима, видеће се да је 90 % историјских личности кнежевине и краљевине Србије на овом списку повезан.

Потомство господара Јеврема

Зато што су пресудно утицали на историју у Србији. Јевремов унук је краљ Милан. То су његови најближи рођаци по Обеновићима. Катарина Константиновић је била вереница кнеза Михаила, Анка Константиновић историјска личност, мајка претходне. Њен брат пуковник Александар Константиновић командант Гарде, отац је Наталије Константиновић која се удала за кнеза Мирка Петровића Његоша, који је 1903. био један од кандидата за српски престо. Њихови потмци данас претендују на црногорски престо. Друго пошто Обреновићи нису имали мушког потомства, према Уставу потомци по женској лини су били могући кнезови тј. краљеви Србије.

Лазревићи

Овде је текст о породицама. Војвода поп Лука Лазаревић и његов стриц кнез Ранко Лазаревић су историјске личности. Међу њиховим блиским и даљим рођацима има још историјских личности. Пошто је реч о породичном, односно генеолошком, раду, родословима, релевантан је податак да је кнеза Ранка Лазревића убијеног у Шапцу 1800, родоначелника старије гране Лазревића, праунук Лука Лазревић министар просвете Србије, историјска личност. Његов унук амбасадор Краљевине Југославије. Данас су једини директни потомци ове историјске породице у Француској. Пошто су у сродству и са француским племством по женској линији, а по закону Француске према коме се да би се сачувала историјска презимена могу преносити и по женској лини када је изумрла мушка линија, ова породица данас зове Ларазревић Лозует де Бо Кор - Креки, и има два мушка члана средњих година. То презиме им пише у личним документима, а реч је о следећем. Лазревић је њихово презиме од оца кнеза Ранка. Лозует де Бо Кор је француска племићка породица из 14. века коју су наследили по мајци. У међувремену изумрла је такође историјска француска плем. продица Креки из које је њихова баба, па су заједно са имовином, тј. једним замком на Лоари наследили и бабино презиме, да би се сачувало, а по истом француском закону.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Исто (разговор • доприноси) | 16:37, 18. јун 2008

Ма супер је то, али зашто не пишеш родослове свих тих породица на посебним чланцима. Значи на чланку Карађорђевићи можеш да напишеш родослов, па на чланку Лазаревићи њихов родослов и сл. А о тим личностима треба да постоје чланци. Проблем није то да ли су ове породице битне, него зашто само те породице стоје. Значи, када би наслов био другачији, уз прераду, чланак би могао да остане. Али, ок. Ај заврши то овде, па ће једног дана да средимо то. Видећемо већ како да решимо проблем. Све најбоље и срећан рад :) —Јован Вуковић (р) 16:51, 18. јун 2008. (CEST)

Ali Milan Obrenović je bio kralj, pop Luka Lazarević jke ličnost iz Prvog srpskog ustanka, Luka Lazarević je bio ministar prosvete. O njima bi trebalo da imamo članke. Ali Katarina Konstantinović, Anka Konstantinović, ALeksandar Konstantinović, Natalija Konstantinović nisu ništa uradili da bi zaslužili da se nađu u nekom spisku. Dovoljno o je o članku Pop luka Lazarević doisati ko su mu bili potomci. -- Bojan  Razgovor  16:56, 18. јун 2008. (CEST)

Izvori

A šta su izvori za ovaj tekst? Pretpostavljam da će se iz ovog roditi megabajt teksta, kako je krenulo. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 16:52, 18. јун 2008. (CEST)

За Бојана.

Анка Константиновић несумњиво заслужује засебан текст, као што га има у енциклопедијама, а вероватно и други. На списку сигурно заслужују да буду, реч је о породицама, уобичајени су текстови о породицама на Википедији.

О изворима

Извори постоје за све податке. Прво сваком доступни су родослови Карађорђевића и Обреновића, на сајтовима, а и у књигама. Друго, о тим људима писали су Милан Милићевић у Поменику и Константин Ненадовић у својој књизи. Ту се налази велики део података. На крају биће додати у напоменама сви релевантни подаци, који се налазе у многим књигама. О члановима ових породица и породицама писали су и Слободан Јовановић и др.

Сигурно многе интересује да виде које су породице биле најистакнутије у Србији 19. века. Ако неко има неку сугестију и мисли да нека породица и историјска личност није укључена, а да то има историјску основу, значило би ми да назначи.

Иначе, знам како би требало да изгледа пречишћен текст на Википедији. Урадио сам их око двадесетак, а један је у категорији добрих текстова. Овде је потребно док се не заокруже подаци да буду на истом месту јер су све ове породице повезане и читаве групе се поклапају. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Исто (разговор • доприноси) — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Исто (разговор • доприноси) | 17:15, 18. јун 2008

Dobro, možda ta Anka stvarno zaslužuje članak Anka Konstantinović (ne znam ko je ona, ali ne kao majka verenice kneza Mihajla), ali ja sam protiv da to bude na ovaj način. -- Bojan  Razgovor  17:22, 18. јун 2008. (CEST)

Preimenovanje

Preimenovao sam članak jer se ne radi samo o istaknutim srpskim porodicama, već i cincarskim, grčkim i ostalim koje su imale znatan uticaj na politiku tadašnje Srbije.--Дамјан /разговарајмо/ 16:33, 25. јун 2008. (CEST)

Преименовање

У наслову је било истакнуто српске зато што су све ове породице имале српску националну и државну а и породичну свест. На списку се истиче да су грчког, цинцарског, пољског и сл. порекла, али је суштина њихових породичних историја да су посрбљене, да су српске. На пр. Викторовићи чији предак је Пољак никада себе нису сматрали ни по једном основу Пољацима нити су имали везе са Пољском. Родоначелник се оженио из српске породице итд. Такође генерал Павле Јуришић Штурм је рођен и живео је Пруској у младости, али је после српски генерал,а чланови његове породице нису се сматрали Прусима, тј. Немцима, већ Србима иако су имали немачке крви. Зато се најпрецизније за такве породице може рећи српске породице грчког, немачког, чешког итд. порекла.

Такође на овом списку нису укључене породице које нису српске, а живеле су у Србији, али нису посрбљене и нису имале утицај на изградњу државе и нису биле међусобно повезане као ове које се налазе на списку.

На пример доста дуго живеле су и муслиманске турске породице у Србији, до исељења турских гарнизона, а после поново након присаједињења Ниша и југа Србије. Ту је било значајних породица и личности за турску историју, али немају везе са историјом Србије. Такође било је Јерменских породица, али су живеле приватним животом не укључујући се у послове државе, између осталог и зато што нису били православни, већ монофизити.

Такође, посебан текст би могао да се посвети јеврејским породицама у Београду, али они су живели засебним животом, немешајући се са другим народима веома дуго и нису имали српску породичну свест. Основна политичка права као што је право гласа добили су тек после Берлинског конгреса 1878.

Међутим, промена је можда добра јер скраћује доста дугачак наслов.

Поздрав, Исто

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Исто (разговор • доприноси) | 12:02, 26. јун 2008

Зашто брисати?

Не видим никакав разлог да се овај чланак брише, напротив. Треба га допунити како ваља, написати све одреднице где засад стоји само име породице. Мене на пример занимају Недићи од којих директно потичем. Мало је познато, на пример, да из две гране ове исте породице потичу и генерали Милан и Милутин Недић, рођена браћа, и књижевни критичар, професор на Великој школи Љубомир Недић. Њихови заједнички преци учествовали су и у подизању Првог српског устанка и у самом устанку. Било би лепо да се све ово истражи, допуни тачним подацима, употпуни хронологијом догађаја и - зашто да не? - комплетним родословима колико се може. Никако ми није јасно зашто ово неко хоће да брише. Шта хоћете да бришете? Срспку историју са српске Википедије? Само би још то фалило!

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 87.17.229.105 (разговор) 17:57, 8. јул 2008 (CET/CEST)

Ово се нипошто не треба брисати мада, искрено, треба доста поправки урадити да би и по енциклопедијским стандардима био квалитетан гланак. Ако си сагласан, радо ћу ти помоћи да се чланак среди тако да буде прикладнији као енциклопедијска одредница. --Александар (поразговарајмо!) 15:43, 10. јул 2008. (CEST)

Овај чланак пре свега треба поделити јер је велик 359 килобајта. Друга ствар је што не видим по којим су критеријума неки људи овде пописани. -- Bojan  Razgovor  15:53, 10. јул 2008. (CEST)

Павловићи и Урошевићи

Овај чланак je изванредан извор за све љубитеље српске историје. Честитам уредникa. Било би занимљиво знати ко су сви потомци Карађорђа у женској линији. Например, капетан Антоније Павловић и Марија Ристић–Пљакић су оставили ‘бројно потомство’(Алекса Ивић)попут сликаркe М.Барили. Што ce тиче Урошевића из Жабара код Тополе, треба поменути Ђорђa Урошевићa (1850-1914 - трговац у Аранђеловцу и народни посланик). Oн je био потомaк Уроша Новковића. Да ли имате мало више информација o oвoj породици ?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник DjordjeSumadinac (разговор • доприноси) | 23:50, 17. јул 2008

Павловићи и Урошевићи

О Павловићима сам написао све што сам пронашао. Можете видети у делу у коме се говорио о Карађорђевим потомцима. Осим података о томе да је Стојан Павловић (који је вероватно унук истоименог Стојана Павловића кога бележи Константин Ненадовић), син капетана Антонија Павловића и Марије Ристић Пљакић унуке Карађорђеве, имао кћерку чије име је тамо забележено, чија је кћерка јединица Милена Павловић Барили (то су у чланку написани подаци). Такође у једном броју Политике после Првог светског рата нашао сам један леп текст посвећен коњичком официру, не сећам се чина, Војиславу Павловићу, вероватно стрицу Миленином који је храбро погинуо у рату. Најбоље би било када би потомци Павловића наишли на овај текст на Википедији и допунили га.

Урош Новаковић, родоначелник Урошевића из Жабара, први је пуцао у Мишарској битки 1806. Карађорђе је забранио да ико пуца, пре њега, што је био знак да може да почне плотунска паљба на наступајућу турску пешадију која се приближавала српском шанцу (утврђењу) на Мишару. Турци су три пута, по сведочењу учесника, застајали приликом наступања да би учинили дове (молитве до земље клањање). Неки у српском шанцу су се уплашили и почели да напуштају грудобран, али их је Карађорђе са исуканом сабљом вратио назад. У једном тренутку, упркос изричитом Карађорђевом наређењу опалила је једна пушка, а вожд је бесан хтео да убије онога који је прекршио наређење. Међутим, на време су у заштиту прискочили други и спасли момка сигурне смрти, јер су Карађорђу објаснили да је убио турског артиљеријског извиђача, који је са једног дрвета махао уобичајеним знацима за то време, указујући координате српског утврђења турским топовима. Кад је Карађорђе то видео, само је рекао: Срећа твоја момче, што га тако згодно трефи" јер га је погодио из прве и срушио са дрвета. Тај момак био је Урош Новаковић, који је после био стално уз Карађорђа и постао његов барјактар. Први барјактар био је Танаско Рајић, а осим њега барјактар је био и Новаковић. Урош Новаковић је касније са Карађорђем био у Русији, где Лараз Арсенијевић Баталака бележи да се Новаковићева сестра удала за једног од Карађорђевих људи Милутина који је имао надомак Турчин (вероватно због нарави). Карађорђе је ишао на то венчање и тада се спорио са својим зетом Николом Карамарковићем због интова - кочија. Сачувано је такође и може се препис видети у Документима из Првог устанка које је сакупио Верко Савић, сведочанство, односно потврда коју је Карађорђе потписао а била је потребна за регулисање статуса у Русији у губернији Бесарабија где су живели. Потврда је била потврда благородства, тј. писана у форми потврде старијег благородства (племства), на основу чега је Урош, као и други емигранти могао да добије стаус руског дворјанства у Бесарабији.

Мислим да има један Урошевић, проф. универзитета у Београду, потомак Уроша Новаковића, док је и један наш данашњи државник, његов потомак по женској линији.

Друго не знам, ако ви знате било би одлично да допуните, као што сте имали податак о Урошевићу, трговцу из Аранђеловца, што можемо додати у одељак о овој породици.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 217.24.30.28 (разговор) 11:51, 18. јул 2008 (CET/CEST)

Jo

Хвала заиста најлепше на одговору. Потичем из породице Урошевића, тако да ми је врло драго добити ове додатне важне информације. Историчар Миле Недељковић, етнолог и историчар Шумадије, истиче да је „из Кладнице… која се налази са једне, а Ивањица са друге стране Јавора, дошао је … и извесни Недељко, родоначелник групе породица чије је скупно презиме по њему Недељковићи, и којих је 1923 године било у Жабару 84 куће. „ (Миле Недељковић. Записи о Шумадији. Крагујевац. 1996. стр 62). Недељко је дошао са седам синова из Рашке, био оснивач око 1735 год. села Жабара. Његов син Новко је био пријатељ Петра (отац Карађорђа). Урош Новковић, син Новка, је био момак Карађорђа : „ Момци - трупа која је пратила лично Карађорђа, су били из Лепенице и Јасенице. Међу њима су : Урош Новковић …“(Живојин Андрејић.Карађорђе. Рача. 2004. стр 82). Знам да се прича о Урошу у Мемоарима Проте Матеја Ненадовића. У једном старом издању ове књиге, у фусноти, сећам сем – немам ову књигу –, уредник пише да је Урош, касније, око 1826-1828, постао високи функционер Кнежевине у Крагујевцу – нешто као Нахијски судија или члан Совјета. У тефтеру Капетаније Лепенице Нахијске Крагујевачке 1825 год, Урош Новковић је стар око 40 год. У тефтеру Капетаније Лепенице Нахијске Крагујевачке 1832-1833 год, забележен је да је већ умро у 55 год. Тако да је вероватно рођен око 1780 год, и умро око 1832 год.

--DjordjeSumadinac (разговор) 00:41, 19. јул 2008. (CEST)

молба

Било би ми јако драго ако можете да пишете тачан извор потврде коју је Карађорђе потписао – за Уроша лично ? - за регулисање статуса. Скенирање овог документа би ми значило јако много ! Нисам знао да је Урош био у Русији, да је пуцао на Мишару, да је био барјактар Карађорђа. Ваша иницијатива прикупљaња оваквих података је врло важна за све истраживаче. Још једном, хвала !

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник DjordjeSumadinac (разговор • доприноси) | 00:57, 19. јул 2008

Извори

Текст потврде Урошу Новаковићу тј. Новковићу можете наједноставније видети у другом тому књиге Карађорђе, докумена, аутора Велибора Верка Савића (који је написао више књига, између осталих о војводи Мишићу). У књизи у којој се налази текст документа скупљени су скоро сви документи сачувани из Карађорђеве Србије, као и из Русије, касније. Документ је лично насловљен на њега, као Уроша Новковића барјактара. Текст је углавном исти за све који су добили документ "да се потврђује да је од благородног српског племена (породице)" итд. Добијен је у Бесарабији, у Русији. Видећете тачно све у документу, као и где се чува оригинал, највероватније у Историјском музеју Србије. Немам књигу при руци али наћићете је у свакој бољој библиотеци.

Што се тиче података о удаји Урошеве сестре за Милутина "Турчина" у Хотину у Бесарабији, податак се налази у тексту Лазара Арсенијевића Баталаке О РОЂЕЊУ, ЖИВОТУ, СВОЈСТВИМА ДУШЕВНИМ И ТЈЕЛЕСНИМ, И ПРИКЉУЧЕНИЈИМА ЂОРЂА ПЕТРОВИЋА ЦРНОГ ЂОРЂА (КАРА-ЂОРЂА), који можете погледати на интернету.

"1815. године уз месојеђе, један од момака Карађорђевих Милутин Турчин, којега су тако звали али он није био Турчин, испроси сестру Уроша Новковића, барјактара Карађорђевог. У време, држања свадбе и венчања Милутиновог, догоди се мокро и блатно време, и Карађорђе, да се сватови до цркве одвезу и натраг се довезу, нареди да се његова два интова за то спреме. Али будући да се ова два његова интова није се могао посао овај свршити, то он заповеди да се и зета његовог Николе Карамарковића интов спреми. Поменути Никола није био код куће кад се ово наређивало, а кад међутим кући дође и види да под шупом нема му његовог интова, и дозна куд је онда се он у авлији, а сви су у једној кући и огради седили, развиче: "Зашто да се мој интов без мог знања узимље" и проче. Кад је Карамарковић викајући овако говорио, било је у авлији још и момака Карађорђови, а женскиње су из своји соба изишле, да виде каква је то вика. Карађорђе седио је у једној од ових соба из авлије, до пенџера, и слушао је све како му зет Никола за своја кола виче, срди се и протестира: како је осим њега ко други смео са његовим колима располагати, па онда полагано и сам у авлију изиђе и зету почне говорити: "Којекуде, а што си се ти јутрос тако разгоропадио. Па ако су ти кола узета, ваљда им одавде до цркве и натраг неће ништа бити. А по души те, ко ти стече та кола." Рекавши у тили час счепа зета по средини, изврне му ноге горе а главу доле, и тако њиме главом о калдрму туцне као каквим лаганим јастуком. Никола је био човек од својих 40 година, здрав и пун. Он се после кратког времена по овом с њиме догађају, разболи и након једне године дана својега побољевања умре".

О почетку битке на Мишару можете видети у Коста Протић, Ратни догађаји из Првог српског устанка стр. 129.

Догађај спомиње у књизи Карађорђе Радош Љушић. Такође у поглављу исте књиге "Бесарабско дворјанство" помиње и потврду коју је Урош добио од Карађорђа, али нису подаци потпуни.

Погледајте и Карађорђеве људе у Списак знаменитих личности Првог српског устанка

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 217.24.30.28 (разговор) 13:50, 22. јул 2008 (CET/CEST)

породичне везе

Мој чукундеда Ђорђе Ђока Урошевић је вероватно унук Уроша. У Аранђеловцу, чита се у Матичним Књигама да је Ђорђе син Петра из Жабара и Ружице. Тако да изгледа извесно да је Петар Урошевић син Уроша и Ђорђе син Петра. Ђорђе П.Урошевић (1850-+1914) сахрањен у Аранђеловцу, је био доста имућан човек и народни посланик овог среза. Његова прва жена Марија-Маца (...), сахрањена у Аранђеловцу, је била пореклом из Крагујевца (р.oко 1855-+1890). Из овог брака је имао бројно потомство  : - Косара се удала за Милана Дамљановића, трговца из Горњег Милановца, сина народног посланика Јована Дамљановића, који је био учесник Светоандрејске Скупштине. - Љубица (1883-1945) се удала за Љубомира Михајловића (1878-1953), трговца из Аранђеловца, сина народног посланика Павла Михајловића, и брата Илије Михајловића (1875-1945), Председника Скупштине Краљевине Југославије. Љубомир и Љубица су моји прародитељи. - Даринка се удала за Петра Штерића, трговца из Смедерева. (итд…) Ђорђе П.Урошевић (1850-1914) се потом оженио 1893 год. Драгињом Тодосијевић. То је све што знам о овој породици.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник DjordjeSumadinac (разговор • доприноси) | 00:59, 19. јул 2008

Подаци

Ваши подаци се поклапају са подацима које сам ја имао. Допунио сам део о Урошевићима у чланку.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 217.24.30.28 (разговор) 14:14, 22. јул 2008 (CET/CEST)

Хвала !

Хвала заиста најлепше на свему. Што се тиче Урошевића, нисам сигуран да се Недељко помиње на списку Београдске Митрополије из 1735 год, тако да би можда требало рећи - "Према предању, Недељко, који се помиње као један од оснивача села Жабара, је дошао са седам синова из Рашке пре Кочине Крајине." Хвала унапред.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник DjordjeSumadinac (разговор • доприноси) | 00:24, 23. јул 2008

Информација

Ако вам је при руци књига Милета Недељковића, Записи о Шумадији. Крагујевац. 1996. стр 62, замолио бих вас да погледате и проследите ми следећу информацију. Из Жабара је Ђурђе, који је у неке гладне године примио у кућу породицу Карађорђевих родитеља, побратимио се са Марицом, Карађорђевом мајком. Његов син је лепенички кнез Милутин Ђурђевић, а унук пуковник Драгутин Жабарац, први ађутант кнеза Михаила и командант Београда 1862.

Питање је да ли је Ђурђе можда брат Новка или други род, пошто је из Жабара, а село су населили чланови породице Недљка.

Хвала

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 217.24.30.28 (разговор) 15:34, 24. јул 2008 (CET/CEST)

Чланци о свакој од фамилија

Мислим да би се делови ових чланака требало пребацити у посебне чланке о свакој фамилији понаособ. Када би се сав садржај о фамилијима уклонио из овог чланка и преместио у посебан, а тамо можда и прошири(ва)о, овај чланак би могао остати као просто списак тих фамилија, и списак "занимљивих" особа из тих фамилија. То је мој предлог, и тиме би тема само још добила на обимности и детаљима а и била би у складу са енциклопедијским/википедијанским правилима. --Александар (поразговарајмо!) 12:54, 25. јул 2008. (CEST)

потомци Недељка

Село Жабаре су населили и потомци Радоша (којих је 1923 било 79 кућа) и мање породице, али уверен сам да су Ђурђевићи-Жабарци потомци Недељкa. То тврди Миле Недељковић. У Књизи Милете Недељковића, сви Недељковићи, тј породице које воде порекло од Недељка, су цитирани : „Недељковићи (Јанковићи, Чолићи, Марковићи, Јовичићи, Весићи, Урошевићи, Миловановићи, Бркићи, Радојевићи, Симићи, Стевановићи, Ђурђевићи, Милошевићи, Вујичић, Радојковићи, Вуловићи и Станићи).“ (Миле Недељковић. Записи о Шумадији. Крагујевац. 1996. стр 52). У истој књизи (стр 52), потомци Радоша – тј Радошевићи су следеће породице (Радишићи, Прокићи, Панићи, Јовановићи, Вићентијевићи, Сремчевићи, Алексићи, Павловићи, Јаковљевићи и Ђорђевићи. Потомци Недељка су славили свету Николу, према М.Недељковићу. Изгледа логично да су Урошевићи, Миловановићи, Ђурђевићи (Жабарци) били блиски рођаци! Све је још јасније кад упоредимо њихову историјску судбину. - Сви Урошевићи Жабара су дакле потомци Уроша Новковића. - Сви Миловановићи Жабара су дакле потомци Милована, оца Ђорђа Миловановића. Из једне биографије Ђоше Миловановића – доступна на Интернету -, сазнајемо следеће : Према Милићевићу, Миловановићи воде порекло из срца Шумадије, села Жабара крај Тополе, у непосредној ближини Карађорђева родног места. Стари Ђорђе Миловановић, отац Милованов и родоначелник породице, рођен је 1813. године. Основну школу завршио је као питомац Јована Обреновића и као бистар и вредан ђак послат је на војне науке у Русију. Дипломом кнеза Милоша млади Ђорђе је 1836. године унапређен за коњичког потпоручника у кнежевој гарди, због "исправности и ревносне службе". Веран својим доброчинитељима и окретан, Ђорђе је ускоро постао ађутант кнеза Михаила и пратио га је на путу у Цариград 1840. године. Ко зна каква би војничка каријера чекала Ђорђа да се стари бунтовник Вучић није дигао на кнеза и приморао га да 1842. напусти Србију. У истом чамцу са кнезом прешао је у Аустрију и његов ађутант, у изгнанички живот и беспуће. Хлеб у туђини био је Ђорђу сувише горак; после годину дана потуцања вратио се у Србију. Са војничком службом било је свршено. Уосталом, Миловановићи нису никада имали много војничке жице. Бивши ађутант бившег кнеза остао је једно време без службе, а када је прашина покрила прошлост, прешао је у судску струку. Из Гургусовца отишао је са службом у Јагодину и доспео 1854. године до положаја председника Окружног суда у Зајечару. Он би свакако завршио каријеру као угледни судија у некој српској паланци да се 1858. године нису вратили у Србију стари кнез Милош и династија Обреновића. Ђорђе је учествовао у раду знамените Светоандрејске скупштине и био члан депутације која је упућена у Букурешт у сусрет поново изабраном кнезу. С Милошем је поделио тријумф његовог повратка на престо. Миловановићева звезда нагло се пење: члан касације, потом државни саветник и коначно попечитељ унутрашњих дела, до смрти кнезеве. Кнез Михаило указивао је такође велико поверење своме некадашњем ађутанту. Ђорђе је учествовао у поништењу пресуде Врховног суда у завери Антонија Мајсторовића. Годину дана касније вешто је извршио деликатну мисију на Цетињу, где је у име кнеза крстио Николину кћер, водећи при том многе разговоре о нашлеђу заједничког престола после намераваног уједињења Србије с Црном Гором. Још једном је Ђорђе понудио династији своје услуге, као министар правде у краткотрајној влади чича-Данила Стефановића, чији је циљ био стишавање узбурканих политичких страсти у земљи. Али, ново доба носило је собом и нове људе - повукао се у Државни савет у коме је провео своје последње дане. По свом политичком уверењу, Ђорђе је био конзервативац и обреновићевац. Питомац Јована, ађутант Михаила, попечитељ Милоша - своју каријеру дуговао је Обреновићима. Он је био представник оне генерације првих школованих људи у Србији који су изградили бирократски и државни апарат грађанске државе. Од сељачета, Ђорђе је постао чиновник и господин, с кућом у Ресавској улици снабдевеном грађанским намештајем и испуњеном варошком атмосфером, до тада непознатом у Србији. Крупан, стасит, црномањаст и леп, Ђорђе женио се два пута. Прва жена Јелена, унука кнеза Павла Сретеновића, једног од вођа српског устанка, подарила му је два сина, Димитрија и Атанасија. По њеној смрти Ђорђе се поново оженио Катарином Мијовић, из угледне адвокатске породице у Белом Пољу. Из другог брака рођено је четворо деце: три сина, Веса, Милован и Михаило, и једна кћер, Љубица. Школован на страни, Ђорђе је обратио велику пажњу на васпитање и школовање своје деце. Скоро све синове школовао је на страни, што је у оно време био не само напор већ и доказ напредних схватања. Димитрије је завршио права у Хајделбергу, Милован и Веса студирали су у Паризу, Михаило у Минхену. - Сви Ђурђевића Жабара су дакле потомци Ђурђа, побратима родитеља Карађорђе, оца лепеничког кнеза Милутина Ђурђевића. Баш бих волео да сазнам још више о свим тим сродничким породицама. Поздрав !

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 78.113.13.3 (разговор) 01:04, 26. јул 2008 (CET/CEST)

Извор текста о Ђорђу Миловановићу

Текст о Ђорђу Миловановићу !http://www.serbianunity.net/culture/library/Portreti/graditelji_pobede/mladost.html

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 78.113.13.3 (разговор) 01:09, 26. јул 2008 (CET/CEST)

Још о потомцима Карађорђа

Нашао сам о Павловићима следеће информације : Стојан Павловић, звани Стојанчић због омаленог раста, је био трговац у Пожаревцу. Према једној биографији Милене Барили (Adele Macola. „Aquae Passeris“. prevod: Elizabet Vasiljevic. Izdanje Clio.2000), он је био и народни посланик радикалне странке. Стојан се оженио са Босиљком-Босом Павловић (исто презиме), праунуком Карађорђевом. Босиљка је била ћерка капетана Антонија Павловића и Марије Ристића. Стојан Павловић се бавио трговином дуваном. Када је држава око 1882 год монополисала трговину дуваном, он је од тада живео од ренте. Био је три пута председник пожаревачке општине. Са супругом Босиљком имао је осморо деце, од којих су двоје рано преминула, док су пет синова и најмлађа кћер, Даница, одрасла у кући и добили завидно образовање. Даница је била мајка Милене Павловић-Барили. Врло је вероватно да су и браћа и сестре Босиљке имали потомство. http://www.barilli.co.yu/fondacija1.html

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник DjordjeSumadinac (разговор • доприноси) | 12:49, 27. јул 2008

Жабарац

Ђурђе из Жабара, син дакле Недељков, имао је сина кнеза лепеничке кнежине у време кнеза Милоша, Милутина Ђурђевића, чији син је пуковник Драгутин Жабарац, први ађутант кнеза Михаила командант града Београда. Пуковник Драгутин Жабарац имао је и једну сестру, а ожењен је био кћерком војводе Цинцар Јанка Поповића, Александром Цинцар-Јанковић. Имао је две кћерке. Његова унука Јелена Стефановић, кћерка Јована Стефановића, касационог судије била је удата за армијског генерала Милана Т. Туцаковића, сина Тодора Туцаковића, пред. народне скупштине из Крагујевца и братанца Јакова Туцаковића, министра унутрашњих послова. Нису имали деце. Допунићу са тачним подацима о породици пуковника Жабарца. Његова породична кућа била је поред куће његовог пашенога Александра Лазаревића, сина војводе Луке Лазаревића, члана Главне контроле, у Ресавској улици, где је на углу са Крунском становао генерал Димитрије Цинцар-Марковић, а на другом углу потпуковник Пантелија Луњевица, окружни начелник, отац Драге Машин. И Ђорђе Ђуша Миловановић, министар правде, такође је имао кућу у Ресавској. Видите податке у Цинцар-Јанковићи и Цинцар Јанко.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 217.24.30.28 (разговор) 13:11, 30. јул 2008 (CET/CEST)

Враћање измене

Пошто је БокицаК овај чланак пребацио у "Можда користан материјал", што је највероватније била његова лична и необјективна одлука (а није да му је то била прва) па је и одлучио да престане бити администратор, предлажем да се чланак врати где је и био. Ако се сви слажу, ја бих то и сам учинио. --Александар (поразговарајмо!) 20:51, 17. август 2008. (CEST)

Извршено је раздвајање чланака

Извршено је раздвајање чланака и написани су чланци о свакој породици посебно. Остао је само списак са основним образложењеима док су сви текстови прешли у појединачне чланке.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 147.91.1.45 (разговор) 15:58, 21. новембар 2008 (CET/CEST)

Онда је овај списак сувишан. Категорије су уведене да се не би правили сувишни спискови. -- Bojan  Razgovor  16:04, 21. новембар 2008. (CET)

Не, о свему у вези са овим списком Бокици К. је јасно речено раније, што свако може да прочита горе. После свега што ти је речено свако иоле пристојан не би се опет петљао. Зато се више не мешај у овај рад, као што си правилно, због самовоље који су показао у вези са овим спсиком, престао да обављаш дужност администратора. Ако желиш да ти кажем шта мислим о твом ангажману на Википедији - а то мишљење деле сви који знају шта радиш, остави број мобилног овде па ћу ти све бити најискреније речено.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 87.116.158.148 (разговор) 19:41, 22. новембар 2008 (CET/CEST)

Можете ми рећи овде, ако хоћете. Успут, постоје неки критеријуми за чланак који кажу да Википедија не требају листе или складишта лабаво сродних тема као што су цитати, афоризми или особе. У противном, имали бисмо спискове свега и свачега и лагали бисмо се што се тиче броја чланака јер сваки списак се третира као чланак. Решење за проблеме сувишних спискова су категорије. Волео бих да видим иједан аргумент за опстанак оваквог списка.

Википедија је слободна енциклопедија, тако да ћу своје цењено мишљење увек оставити. И коначно, ја бих волео да то буде јавно, а можемо и преко електронске поште. Па да видимо. И ја бих нешто да кажем. -- Bojan  Razgovor  18:38, 23. новембар 2008. (CET)

Спискови на Википедији

Лепо је да је Бокица К. почео да комуницира по стандарима Википедије, јер ваш речник из августа када сте показали сву самовољу као администратор, због чега сте правилно престали да будете администратор, био је далеко примитивнији.

Дакле, спискови су саставни део Википедије, како на српском, тако и на другим језицима, пре свега на енглеској Википедији и то свако може једноставно да провери. На Википедији постоје десетине и десетине спискова. Списак председника Влада Србије, Списак министара финансија Југославије, Списак људи, Списак држава, Списак дједова цркве босанске, списак пијаниста, Списак стена, Списак светитеља, Списак филмова, Списак знаменитих личности из Првог српског устанка итд....

Разумео сам да сте против спискова, али овде није место за разматрање питања спискова. То поставите другде, идите неким уобичајеним путем, консултујте се са администраторима и бирократама, и др. па крените у акцију да укинете све спискове, ако је то ваш циљ.

Али бесмисленост објашавања вама о чему се овде ради, налази се у томе, што је мало вероватно да ви не знате колико све најразличитијих спискова постоји на Википедији.

Ви сте показали невероватно неразумевање српске историје и крајње дрско и са ниподаштавањем сте овде говорили о стварима о којима ништа не знате. То може свако да провери ко погледа горње ваше прилоге разговору на овој страни. Од почетка сте против овог чланка и то из потпуно нејасних разлога - као спискови нису потребни на Википедији и сл. Ваши прилози на Википедији показују слабо познавање историје, ето могло би се причати о вашем прилогу о Петру Николајевићу Молеру (између осталог нема ни једне референце, литературе и др). Другим речима ви имате неки лични проблем коме није место овде. Овај списак је комплементаран са већ неким постојећим списковима на Википедији и реч је као што је горе један од учесника у дискусији, у време када је чланак био тек на почетку сређивања, лепо приметио реч је о српској историји и нејасно је што ви то проблематизујете од почетка. Питање спискова сигурно није прави разлог, јер заиста би било невероватно да нисте приметили колико има спискова на Википедији.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 87.116.158.148 (разговор) 19:59, 23. новембар 2008 (CET/CEST)

Нисам ништа обрисао, већ склонио у други именски просто, а било је у складу са коментрима гласача, пре тим што то није био ни списак, већ гомила набацаних података од 300 килобајта. Против сам спискова, али не свих, већ најпростијих пописа, који су најчешће збрдано-здолани, који лажу о укупном броју чланака. Овај чланак је најобичнији попис, који грозно неуредно изгледа, организационо миљама далеко од свих ти набројаних спискова (за које знам и око којих не правим проблем). А овај сматрам непотребним јер је лабав попис неколико српских породица (лабав у смислу да немају пуно тога заједничког).

Невероватно неразумевање српске историје, где? Шта фали чланку о Молеру? Саставио сам чланчић користећи 3-4 интернет сајта. -- Bojan  Razgovor  20:28, 23. новембар 2008. (CET)

Самовоља коју сте показали као администратор у августу 2008. свима је добро позната. Међутим, оно што чини разговор са вама бесмисленим и бесконачним јесте то што не говорите истину. Прво, ви сте склонили чланак супротно резултату гласања, дакле једино легитимној процедури на Википедији. Ви сте поступили управо супротно злоупотребљавајући положај администратора и управо супротно резултатима гласања, односно вољи оних који су коментарисали чланак. А приликом враћања чланка испоставило се да сте више пута чинили сличне прекршаје што врло добро знате "да Бокици К. ово није први пут...". Дакле после свега тога Бокица К. пише:

"Нисам ништа обрисао, већ склонио у други именски просто, а било је у складу са коментрима гласача".

Али овој причи није место овде. Имали сте једну инфантилну невероватно јако емотивно обојену жељу да склоните овај чланак. И стално ће Бокица К. измишљати нове разлоге, које ће сутра да заборави. Прво му је сметала Анка Константиновић. Пошто је схватио да о њој има одредница у свакој енциклопедији српског народа, онда је нашао да му смета породица Лазаревић Лозует де Бокор-Креки. Пошто је схватио да је реч о породици која обједињује потомке кнеза Ранка и војводе Луке Лазаревића, министра Луке Лазаревића, пуковника Луке Лазаревиће и многих других са једне стране и једну од најстаријих француских породица која се налази на француској и енглеској Википедији на Списку знаменитих француских породица средњег века, нашао је за сходно да му сметају породице као породице. Пошто је схватио да се Википедија бави и породицама, онда је од тога одустао. После му ето просто смета цела ствар па је, у августу, кад су људи на одморима и не прате шта се дешава, склони самовољно и због тога престао да буде администратор. Потом се сети да је против спискова, и то напише пре пар дана. Е данас више није против спискова већ против овог списка. Тако ће бесконачно измишљати разлоге. Као сад не види повезаност породица.

Да се не би неко други ко чита ово збуњивао зато ћу сада и образложити још једном списак иако је сваком ко га погледа у данашњем његовом облику то јасно.

Овај списак је аналоган списковима војводских и др. породица на енглеској Википеидији или List of political families, List of U.S. presidential relatives, List of (Dutch) noble families, List of French peerages, Peerage of Great Britain.

Дакле неку ствар одређују род и специфичност -дакле genus proximum i differentia specifica. Логички виши род јесу српске породице, међу српским породицама постоје значајне (истакнуте) породице, међу истакнутим породицама постоје истакнуте породице у средњем веку, војној крајини и др, а постоје и истакнуте породице у Кнежевини и Краљевини Србији, односно времену обнове, јачања и постојања самосталне српске државе на чијем челу су биле породице јер је реч о монархији. Као што се лепо види на списку реч је, пре свега о породицама обновитеља српске државе чија се имена могу видети на другом списку на Википедији - за који кажете да спада међу оне које сте видели и који су уреду а то је Списак знаменитих личности из Првог српског устанка. Међу те породице спадају све које су набројане, прво породице монарха и њихових потомака, потом по хијерархији тадашњег друштва, остали редом, породице великих војвода, војвода нахија итд. Следеће породице јесу оне чији су чланови били на највишим положајима, прво оне чији су чланови партиципирали у суверениту монарха као местозаступници и намесници. Често су те породице у сродству са породицама знаменитих личности из првог српског устанка, а често је реч и о истим породицама. Исти је случај са породицама председника влада и министара у истом периоду, а тај списак је комплементаран са списком председника влада и министара Србије. Списак не би био потпун да ту нису дошле и породице велетрговаца, односно добротвора и задужбинара, које су опет најчешће исте породице са горњег дела списка или у најближим везама са њима. О значајним српским породицама можете видети код најистакнутијих наших историчара од Слободана Јовановића, Владимира Ћоровића, у Историји српског народа, до данас написаних целих научних монографија о њима, као што је случај са великом књигом о Ненадовићима Велибора Савића. О Петру Николајевићу Молеру можете узети његову књигу где је до крајњих детаља образложен његов родослов и могу се видети породице које од њега воде порекло. Можемо и овако отприлике сликовито додатно објаснити Србија деветнаестог века није имала правно (de jure) регулисану институцију племства (дворјанства), али њу у стварности (de facto) покривају ове породице које су скоро све имале по различитим основама и призната племства страних држава. Дакле све је више него повезано. Односно овим породицама све је више него заједничко, јер су у сродству и покривају деведесет посто значајних личности деветнаестог и почетка двадесетог века у Србији, а и шире. То је уједно и одговор на коментар:

"А овај сматрам непотребним јер је лабав попис неколико српских породица (лабав у смислу да немају пуно тога заједничког)".

Можемо се упитати да ли је Бокица К. и погледао списак кад каже да је реч о неколико породица.

"Овај чланак је најобичнији попис".

Можемо се упитати да ли је Бокица К. и погледао списак кад каже да је реч о најпростијем попису.

Што се тиче вашег чланка о Молеру, хајде не правите се наивни. Толико паметујете да знате шта су правила Википедије и сл, а напишете чланак без иједне референце. Врло добро знате да чланци у којима нема фуснота могу да се сматрају нетачним и да могу да доносе непроверене информације, а могу да буду и плагијати туђих чланака. Такође знате да кад то примети неки администратор, а ту дужност сте и сами обављали, или бирократа, може да окачи изнад текста да се чланак сматра неутемељним јер не наводи извор и да стога може бити склоњен (removed). Толико о формалном проблему вашег чланка о Молеру, о суштини можда једном другом приликом. Ово је одговор на:

"Шта фали чланку о Молеру?"

Да се разумемо, драго ми је да је неко написао какав било чланак о Молеру. У будућности неко ће га средити и унапредити како треба.

Мислим да смо се добро поразговарали и да више нема смисла да се одговара на бесмислена, неутемељене у логици, српској историографији и простом здравом разуму питања. Наравно ово је слободна енциклопедија и Бокици К. може сваког јутра да падне на памет нека нова инфантилна идеја коју ће овде презентовати, кад сад већ више нема овлашћења просто да склони цео чланак.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 147.91.1.44 (разговор) 18:10, 24. новембар 2008 (CET/CEST)

---

Kriterijumi koji važe na jednoj vikipediji, ne moraju da važe na drugoj. Ako na engleskoj vikipediji postoji neki spisak ili neka kategorija (osobe sa plavim očima, čuo da sam da postoje i takve), to ne znači da to obavezno da tako mora biti i na srpskoj. Kada bi se tako lako ugledali na englesku Vikipediju, onda bi se na ovoj vikipediji našli članci o seksualnim manijacima, ubicama, blogerima, svim učesnicima Velikog Brata, ali mi smo takve članke uglavnom brisali.

Što se tiče moje samovolje, petoro je glasalo za brisanje, dva protiv i jedan za ostavljanje, ali da se skloni u drugi korisnički prostor. To je bio nesređen i preglomazan članak, i baš zbog takvih članaka zato smo uveli Википедија:Можда користан материјал da tu odlažemo takve stvari. Dalje, za premeštanje stranice nije potrebno biti administrator, to može svako ko je registrovan.

Iz vašeg doprinosa o Anki Konstantinović, ja ni sada, kao ni tada, ne vidim zašto je ta žena bitna za srpsku vikipediju, osim što je majka ljubavnice kneza Mihajla, ali hajde, uklapa se u članak Konstantinovići.

Iz arhiva člnaka za brisanje I stranica za razgovor (primer 1, primer 2 I brojni doprinosi drugim spiskovima) možete videti kakva su moja mišljenja o njima. I nemojte mi poturati nešto što nisam rekao, jer ja mogu lako dati kontraprimere pa ćete ispasti smešni.

Pogledajte kako izgleda je lepo organizovan spisak američkih predsednika (u tabeli sa slikama američkih predsednika, datumima dolaska I odlaska sa funkcije, iz koje su stranke, ko su im bili potpredsenici). Naspram njega i sličnih, ovaj ružno izgleda i onda se ljutite što je ovo “običan spisak”.

I dalje tvrdim da je to labav spisak, jer oni nemaju ništa zajedničkokg osim da su živeli u 19. veku u srbiji i bili eto poznati.

Što se tiče Molera, da su to bili iole bolje stranice od ovih [1] [2] stavio bih ih.

I zašto mi sve pričamo sve ovo? Pravi sadržaj je u kategorije Srpske porodice, ovaj spisak je beznačajan u odnosu na to da bi se bunili kao da odvode nešto najrođenije.-- Bojan  Razgovor  19:17, 26. новембар 2008. (CET)

Да ли је резултат гласања био да чланак остане? ДА: "Гласање је завршено. За брисање чланка гласало је 5 корисника (62,5%), против је било троје, те пошто нема консензуса за брисање, чланак остаје. --Кале ↙info/talk↗ 01:16, 1. јул 2008. (CEST)".

На Википедији постоје правила гласања и не правите се да не знате која су.

ДАКЛЕ, ВАША САМОВОЉА ЈЕ ЧИЊЕНИЦА. Одлука је била да чланак остаје, а Бокица К. га самовољно склонио (коментар приликом враћања био је "није му то први пут"). И после тога сте престали да будете администратор. То су чињенице.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 147.91.1.45 (разговор) 16:00, 27. новембар 2008 (CET/CEST)

Мислим да овај део разговора о вашој самовољи требало пребацити у вашу корисничку страну, па да тамо наставимо да разматрамо колико сте били самовољни. Могу само да поновим оно што сам написао августа 2008. на вашој корисничкој страни коју сте архивирали, па сад није лако доћи до ње, али је могуће:

"Мислим да сте направили озбиљан прекршај јер сте супротно гласању пребацили овај материјал у Можда користан. Сматрам да сте то урадили користећи летње време када људи мање гледају материјал и да је то било некоректно. Ви сте се залагали за брисање овог текста, знате да је у изради и врло добро знате да је поступак раздвајања у поступку јер сте се и сами, додуше, без поседовања неког посебног историјског знања, мешали у измене код појединих породица које су издвојене из списка. Предлажем вам да престане да радите ово и да мимо правила не дирате овај текст. Ако желите да вам искрено кажем шта мислим о вашим доприносима, степену образовања, познавању историје и рада на енциклопедијама оставите ми број телефона па ћу вам лично рећи. Сада сматрам да не заслужујете статус администратора, ако га имате.

Уредник Списка.

I confirm that I have requested de-adminship -- Bojan  Razgovor  20:21, 17. август 2008. (CEST)".

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 147.91.1.44 (разговор) 16:20, 27. новембар 2008 (CET/CEST)

Петар Николајевић Молер

У вези са чланком Петар Николајевић Молер, сигурно знате да се изнад текстова који немају референце може ставити следеће:

{{референце}}

Да ли је то тачно? Да. Текстовима су потребне референце и аутор текста је дужан да их пронађе (оде у библиотеку, прочита књигу, запише и сл).

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 147.91.1.44 (разговор) 16:43, 27. новембар 2008 (CET/CEST)

Сад видех, ставили сте неке од референци. То је добро.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 147.91.1.44 (разговор)

Против тог чланка је било 62% људи, потребно је био још један да се обрише. А један је рекао да се премести јер је несређен. И преместио сам га. И понављам, то није био чланак у садашњем облику, већ набацаних 300 килобајта ружно организованог текста. Чланак сам преместио у Можда користан материјал, јер је то место где се одлажу такви чланци.

И молим вас да ме се оканете, јер мука ми, пући ћу и рећи ћу вам шта ја мислим о вама. -- Bojan  Razgovor  17:03, 27. новембар 2008. (CET)