Разговор са корисником:Srdjan m

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вербализоване скраћенице[уреди]

Апсолутно ниси у праву кад је реч о вербализованим скраћеницама, посебно не када је реч о њиховом мењаеу кроз падеже (Унеско, Битеф, Фијат) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:53, 30. април 2017. (CEST)

Кад је реч о скраћеницама ове врсте које нам стижу из страних језика, са њима се различито поступа у зависности од тога да ли су прилагођене нашем језику или не. Скраћенице које су прилагођене нашем језику (НАТО — North Atlantic Treaty Organization, из Натоа, Ифор, из Ифора) добијају падежне наставке и читају се као наше речи: нато, из натоа, ифор, из ифора. Скраћенице страног порекла које нису прилагодјене нашем језику могу се писати или као предходне, (ББЦ, из ББЦ-ја, у ББЦ-ју, ИТН, из ИТН-а) или — што је нашем језику и писму примереније — према страном изговору: Би-Би-Си, из Би-Би-Сија, Ај-Ти-Ен, из Ај-Ти-Ена (ћирилицом увек на тај начин), а читају се према страном изговору: „би-би-си”, из „би-би-сија”, „ај-ти-ен”, из „ај-ти-ена”…

--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:58, 30. април 2017. (CEST)

@НиколаБ: Не знам одакле ти тај цитат, али ја сам у опису своје измјене навео страницу из Правописа из 2010. Ако ми не вјерујеш на ријеч, имаш је овдје, а ријеч је такође посебно наведена у рјечничком дијелу. Ако је ово исправљено у новијим издањима, пардон. У сваком случају, не намјеравам се даље расправљати оно нечег наизглед тривијалног јер сам ионако заузет. Једини разлог зашто сам вратио измјену јест тај што сам знао да је тај облик изричито наведен у Правопису па ми није јасно зашто си враћао измјене оног корисника. – Srdjan m (разговор) 15:22, 30. април 2017. (CEST)
Из неког правописног приручника. А и чини ми се да смо једном на тргу имали позамашну расправу око тога. Знам само да више ништа не знам. Ови наши правописци ни сами не знају шта хоће --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:27, 30. април 2017. (CEST)
@НиколаБ: То сам и ја помислио много пута, али много пута...--Soundwaweserb (разговор) 15:34, 30. април 2017. (CEST)
@НиколаБ и Srdjan m: Може обоје/све, али боље Нато него НАТО, а још боље NATO (в. Разговор:Наса#Наса, вербализоване скраћенице). Зато што једноставно ћирилизовање даје некад чудне резултате (нпр. НАЦАЦАА, ЦОНСУДАТЛЕ) или слободу погрешног и бесмисленог експериментисања и стварања нечег непостојећег, неизговорљивог и без готово икаквог значења (НАКАКАА, КОНСУДАТЛЕ), или пак не може због непостојећих слова (нпр. ICTY), а најбитније је управо то што не значи ништа у суштини када се само ћирилизује а пише великим словима (већином, МТВ се поклапа и има смисла, а нема самогласника)... Најбоље оставити на латиници и писати великим словима, а понеке које су изговорљиве/звучне/устаљене вербализовати до краја: Наса, Наскар итд. Мислим да је Натоу пуно ређе него НАТО-у и NATO-у а у односу на Наси, Наскару није исто јер овде није самогласник на крају па се фонетски скроз уклапа...   Обсусер 04:56, 1. мај 2017. (CEST)