Пређи на садржај

Разговор с корисником:Дарко Максимовић/Приједлог за референцирање

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Овде можете коментарисати приједлог.

Коментари[уреди извор]

Мислим да је ово више него добро, супер си разарадио у теорији само још да пракса и технички део крену... Само још мало да пручим па ћу дати крајње мишљење, иначе убацио сам и још један предлог навођења литературе.--Metju (разговор) 14:37, 3. јун 2009. (CEST)[одговори]

Ех, да сад сам мало боље проучио - само једна сугестија - да ли би било можда боље да се што се Напомена тиче уради овако нешто: С обзиром да се она означава са н1, да се исто уради доле у списку напомена ради прегледности (јел' ево ја први сам гледао и читао списак извора), дакле да и набрајање у списку иде по систему н1, н2, н3...?--Metju (разговор) 14:44, 3. јун 2009. (CEST)[одговори]
Можда може, али ја не знам. Проблем је у томе што се тај списак аутоматски генерише позивањем <references group="bla"/>, и онда се све ставке одозго означене са "bla_1", "bla_2", ... нумеришу са 1, 2, ... Не знам како му рећи да стави произвољне натписе, односно оне одозго, и у списку. Не знам да ли је то и неопходно, с обзиром да раде као обични извори, тј. скочи се на њих, а оне поплаве, тј. јасно су видљиве. Једино је проблем кад се одштампа, читалац ће вјероватно да тражи н 1, н 2... а не 1, 2, ... (не знам ни зашто убацује овај глупи размак, али очигледно је просто тако направљено). Ипак, мислим да је ово далеко боље него да ми ручно пишемо, десетоструко отежавајући посао и за себе и, нарочито, за друге уреднике, губећи успут и ово корисно обиљежавање текста плавом бојом. --Дарко Максимовић (разг.) 15:34, 3. јун 2009. (CEST)[одговори]

Потражио сам и видио начин на који се то имплементира, те сад скоро са сигурношћу могу рећи да, нажалост, није могуће. Вики-платформа користи ХТМЛ листе <ol><li>...</li></ol>, а оне немају могућност потпуног прилагођавања са произвољним нумерацијама, него имају само ограничен скуп понуђених варијанти за нумерацију (списак се може видјети овдје). Ћирилица није подржана (никаква), али зато су подржани грузијски, јерменски, јеврејски, китакана, катагара, сигмадунда, трата-рата, итд. О произвољном тексту у листи да не говоримо. --Дарко Максимовић (разг.) 16:19, 3. јун 2009. (CEST)[одговори]

Безвезе, али добро, твој предлог остаје фанатастичан и имаш моју пуну подршку. Колико видим, једино се ја интересујем за ово, извињавам се осталима ако их нисам запазио... А, шта мислиш да уметнемо онда велико латинично „Н“, па ће бити као ћирилично мало „н“? Или да ипак не компликујемо?--Metju (разговор) 23:01, 3. јун 2009. (CEST)[одговори]
Па ако има неки разлог.....? :) --Дарко Максимовић (разг.) 00:54, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]
Разлог за шта, нисам те схватио?--Metju (разговор) 01:01, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]
За латинично Х, односно H, умјесто ћириличног н? --Дарко Максимовић (разг.) 01:29, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]

Па, причао си да нема ћирилице већ само бла,бла језици, па сам мислио да онда заменимо наше н са латиничним х тј. н, да би се ти протколи и како то већ функционише слагали. Мислим на уношење слова у доњи списак напомена ради прегледности, што смо јуче причали. Није ништа обавезно, ово је само идеја...--Metju (разговор) 01:51, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]

A tooo... ma ne, nebitno je koje slovo, ćirilično ili latinično, izaberemo za ime grupe - ono se samo prikazuje iznad teksta u obliku H1, a lista ostaje ista u svakom slučaju. Nego sam ja gledao način na koji je ta lista implementirana na vikipediji, i pronašao da je implementirana pomoću običnog HTML-ovog <ol> taga. Ona ne može imati proizvoljne oznake, a čak i da smo htjeli da bude ćirilica (umjesto nekih naših drugih proizvoljnih oznaka), ni to ne može, jer ćirilica nije podržana CSS-om. (a, kao što rekoh, podržana su neka marginalna pisma, pa sam htio da kažem kako je to sramota). Čak i da je podržana ćirilica, međutim, imali bismo г, д, ђ, е ... listu u poglavlju "Napomene", ali u tekstu bi ostalo nešto poput "n 1", "n 2", itd. All in all, ovo nam je jedina i najbolja varijanta. --Дарко Максимовић (разг.) 02:28, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]

То је онда стварно срамота, што нема наше „кириловице“, па ништа у том случају, нек' стоји 'вако одлично је у сваком случају :-). Је л' се огласио још неко сем мене?--Metju (разговор) 09:38, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]
Nope. Proglasićemo to konsenzusom :) --Дарко Максимовић (разг.) 12:04, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]

Не свиђа ми се термин "извори". Значење је исто као и литература. Референце, по мени много боље одговара намени, јер се ја тачно на том месту позивам на одговарајући податак. А извори су ми нешто што константно користим док пишем чланак. Једино ми се не свиђа оно „н 1“, било би боље да постоје наша слова. Иначе, што нисам рекао на почетку, ово би значајно побољшало (олакшало) рад на чланцима и заиста сам за овако неки апгрејд. Добар предлог --Sich (разговор) 21:51, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]

Слова нису погодна јер имамо само 30 слова, а неки чланак може да има и више напомена, шта ћемо онда... Појасни како су то извори и литература исто, пошто сад не схватам о чему се ради?--Metju (разговор) 21:57, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]
Па после ш иде аа, аб... Тако се ради у астрономији, у каталозима звезда. Па ја имам исту перцепцију та два појма. --Sich (разговор) 22:01, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]
Па, може аа, аб... Колико ја знам и колико сам учио за нас су извори најчешће интернет, часописи, монографије, пибликације, дневне новине и сл, а литература је стиктно нека књига, уџбеник, енциклопедија и сл. Нпр. Извор: Вечерње Новости, број 124, стр 16; Литература: Пера, Перић (2000), „Тралала“...--Metju (разговор) 22:08, 4. јун 2009. (CEST)[одговори]

Било како било, то није технички изводљиво. Није ни обично а-ж, а камоли а-ж, аа-жж, ааа-жжж итд. Први ја сам био за то, па сам прегледао изворне кодове и читао вики-документацију на енглеском, па тражио које опције имају листе у ХТМЛ-у итд. али, нажалост, ћирилица уопште није подржана. Чак и кад бисмо се опредијелили за латиницу, па да ставке буду a-z, aa-zz итд, чиме бисмо добили латиничне листе усред ћириличних чланака, и то би био велики технички подухват који би захтјевао да се мијења изворни код за који не знам ни да ли наши админи могу да га мијењају. --Дарко Максимовић (разг.) 00:20, 5. јун 2009. (CEST)[одговори]

Једино што се може мијењати у вези са н 1, н 2, итд. је да умјесто „н“ буде нека друга ниска, („н“ је од „напомена“), попут „напомена 1“, „напомена 2“ итд. али то је можда предугачко. --Дарко Максимовић (разг.) 00:20, 5. јун 2009. (CEST)[одговори]


Што се мене тиче нек' остане н1, н2 итд, да не компликујемо и овако је ваљда јасно...--Metju (разговор) 10:37, 5. јун 2009. (CEST)[одговори]


A rimski brojevi - I, II, III, IV, V itd. umjesto n 1, n 2? I radije bih nastavio s korištenjem koda "sup ... /sup" jer rasterećuje izvorni tekst. --XZ (разговор) 16:15, 5. јун 2009. (CEST)[одговори]

Ни римски бројеви нису лоши, мада мислим да је то малчице компликовано - н 38 или н XXXVIII? Мислим да је ипак боље овако, изгледа гломазно са толико карактера?--Metju (разговор) 16:23, 5. јун 2009. (CEST)[одговори]

Да поједноставим: ако користимо <ref></ref> за напомене, чиме добијамо:

  • аутоматско генерисање скупа напомена
  • могућност именовања и вишеструког коришћења исте напомене
  • једнообразност у писању напомена (иначе ће свако на свој начин)

онда је једина варијанта коришћење група у <ref>-<references/>. Коришћењем група, технички смо ограничени на сљедећи облик у тексту:

  • [неки_стринг 1], [неки_стринг 2], ... [неки стринг 10] ...

Шта ће бити неки_стринг, да ли „н“, као што сам ја предложио, или „напомена“, или нешто треће, није проблем да се договоримо, али немамо могућност избора попут римских бројева, ћирилице, итд. Што се тиче изгледа аутоматски-генерисаног списка напомена, и ту смо ограничени само на оно што ХТМЛ листе подржавају; ту могу бити римски бројеви, али тиме ништа не добијамо у односу на арапске, осим дужих бројева, као што рече Иван, а подразумијева одређени технички подухват на вишем нивоу за који нисам сигуран ни да му наши админи имају приступ (мијењање кода за <references/>). --Дарко Максимовић (разг.) 16:59, 5. јун 2009. (CEST)[одговори]

Мислим да, умјесто да овај детаљ даље расправљамо, да би нам било паметније да продискутујемо остале ставке. Једна од тема може бити Sich-ова примједба да је „Извори“ неодговарајуће. Ја разумијем шта се тиме хоће рећи, али мислим да Извори ипак није резервисано само за литературу, него да је шири појам. Зато у Изворима можемо навести и веб-изворе и референце на литературу, која има своје поглавље. --Дарко Максимовић (разг.) 16:59, 5. јун 2009. (CEST)[одговори]

Један од највећих проблема у цијелој причи је што би неки бот требао проћи кроз чланке и измијенити разне шаблоне. Нпр:

  • шаблон Извори се тренутно користи за означавање да НЕМА ИЗВОРА. Мислим да је то лоше, и да би се требао користити шаблон Без извора, а Извори за генерисање листе извора.
  • шаблон Напомене се користи за изворе, тј. референце, а требало би да се користи већ споменути шаблон Извори, а Напомене за - напомене.

Дакле, ако ово чита неки од корисника који баратају ботовима, замолио бих да се размотри сљедеће:

  • направити шаблон (ако га већ нема) "Без извора", који би био истовјетан тренутном "Извори", а све појаве шаблона "Извори" у чланцима пребацити у "Без извора"
  • шаблон "Извори" написати тако да буде истовјетан тренутном Напомене, и све појаве шаблона "Напомене" у чланцима пребацити у "Извори"
  • шаблон "Напомене2" (који сам ја написао) преименовати у "Напомене".

--Дарко Максимовић (разг.) 16:59, 5. јун 2009. (CEST)[одговори]