Рајот гејмс

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Рајот Гејмс)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рајот гејмс
Типподружница
Индустријаинтерактивна забава
Основана2006. год.; пре 13 година (2006)
СедиштеЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Број локација19 (2017)[1]
Кључни људиБрендон Бек (директор)

Том Кендвел (главни дизајнер)[2] Марк Мерил (председник)[2]

Грег Костело (међународни односи)[2]
Производ(и)League of Legends
Mechs vs. Minions
ПриходРаст ~ 1,6 милијарди долара (2015)[3]
Запослених~1.000 (2013)[4]
ПодружницеРадиант ентертејмент
Вебсајтwww.riotgames.com

Рајот гејмс (енг. Riot Games, Inc) амерички је произвођач видео-игара, издавач и организатор е-спорт турнира, основан 2006. године. Главно седиште је у Лос Анђелесу, Калифорнија. Компаније је основана септембра 2006. године од стране студената Брендона Бека и Марка Мерила. Рајот гејмс је у већем делу откупила кинеска компанија Тенцент фебруара 2011. и потпуно децембра 2015. Од маја 2018, Рајот гејмс послује у 24 службе широм света, у којима послује 2.500 радника.

Компаније је најпознатија због своје видео-игре League of Legends, која је објављена у Северној Америци и Европи 27. октобра 2009. године[5] и накнадно је постала игрица са највећим бројем активних играча (2013). Компаније је такође развила и бесплатну игру за мобилни телефон под називом Blitzcrank's Poro Roundup, која је изашла за iOS и Андроди у августу 2015. године. Рајот је такође укључен у еСпорт турнирима игрице League of Legends пошто је организатор League of Legends World Championship и Championship Series за Европу и Северну Америку као и координатор снимања и емитовање поменутих догађаја. .

Историја[уреди]

Рајот Гејмс је основан као 2006. од стране Брендона Бека и Марка Мерила у Лос Анђелесу.[6] Компанија је објавили своју једину видео-игру, League of Legends: Clash of Fates, у октобру 2008. горине,[7] и касније избацила у октобру 2009. године као League of Legends (срп. Лига легенди). Игра се заснива на free-to-play моделу који подржава микротрансакције уместо реклама и продаје копија.

Године 2008. Рајот гејмс је добила иницијална средства од 7 милиона америчких долара од стране улагачких фирми Бенчмарк капитал и Фрстмарк капитал.[8] У другој рунди инвестиција 2009. године, компанија је добила 8 милиона долара од пар компанија, међу којима се највише истиче Тенцент Холдингс.[9][10] Године 2011, Тенцент Холдингс је откупио већински део Рајот гејмса.[11][12] Тенсент је касније објавио да је за одкуп платио укупно 230 милиона долара.[13]

Дана 8. новембра 2013. године, Рајот гејмс је објавио да се компанија премешта у ново главно седиште у Лос Анђелесу 2015.[14] Датума 16. децембра 2015. године, Рајот гејмс је продао преостали капитал своје компаније у користи кинеском Тенценту.[15][16]

Дана 8. марта 2016. године, Рајот гејмс је објавио набавку Радиант ентертејмента.[17]

Видео-игре[уреди]

Назив Година Месец Жанр Платформа
League of Legends 2009. октобар мултиплејер онлајн борбена арена Виндоус/Мек
Mechs vs. Minions 2016. октобар Кооперативна стратегија Таблетоп

Мини-игре[уреди]

Назив Година Жанр Платформа
Astro Teemo 2013. аркада Виндоус/Мек
Cho'gath Eats the World 2014. аркада Виндоус/Мек
Blitzcrank's Poro Roundup 2015. сајд-скролинг игрица iOS/Андроид/Флеш
Ziggs Arcade Blast 2017. аркада Виндоус
Star Guardian: Insomnia 2018. СТГ Виндоус
PROJECT.EXEcute 2018. СТГ Виндоус
Super Zac Ball 2018. спорт Виндоус
Седиште компаније Рајот гејмс.


Рецепција[уреди]

  • Ernst & Young — Предузетник године (Бек и Mерил) (2011)
  • Бизнис инсајдер— Четврта од 25 најбољих техничких компанија за које можеш радити (2013)
  • Признања за најбољег развијача видео-игрица — Признање Пионир (Бек и Mерил) (2014)
  • Глесдор — 18. од 50 најбољих места за које можеш радити (2015)
  • Форчун — 39. од 100 најбољих компанија за које можеш радити (2016)
  • Инк. — Компанија године (2016)
  • Британска академија филмске и телевизијске уметности — Специјално признање (2017)
  • Национална академија телевизијске уметности и науке — Спортко призанње Еми за невероватни графички дизајн (2018)

Референце[уреди]

  1. ^ „The Riot Manifesto”. Riot Games. 28. 4. 2015. Приступљено 28. 10. 2015. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Lien, Tracey (1. 1. 2014). „Riot Games president defends company against accusations of greed”. Polygon. Приступљено 1. 11. 2014. 
  3. ^ Gaudiosi, John (27. 1. 2016). „ESports Are Driving Digital Video Game Sales”. Fortune. 
  4. ^ Snider, Mike (11. 7. 2013). „'League of Legends' makes big league moves”. USA Today. Приступљено 16. 10. 2013. 
  5. ^ Games, Riot. „Interactive Timeline”. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2013. Приступљено 17. 10. 2013. 
  6. ^ Brice, Kath (25. 6. 2009). „Blizzard developers join Riot Games' online title”. GamesIndustryInternational. Приступљено 16. 10. 2013. 
  7. ^ Gallegos, Anthony (7. 10. 2008). „Riot Games’ League of Legends Announced”. 1UP.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2013. Приступљено 16. 10. 2013. 
  8. ^ Alexander, Leigh (10. 7. 2008). „Riot Games Get a $7M Launch”. Kotaku. Приступљено 16. 10. 2013. 
  9. ^ „Riot Games Raises $8 Million”. PE Hub. 9. 9. 2009. Приступљено 16. 10. 2013. 
  10. ^ Sadighi, Lalee (септембар 2009). „Riot Games: $8 Million to Play With”. Red Herring. Приступљено 16. 10. 2013. 
  11. ^ Edwards, Cliff (4. 2. 2011). „Tencent Acquires Majority Stake in Riot Games to Expand in U.S.”. Bloomberg.com. Приступљено 23. 4. 2015. 
  12. ^ Leo, Jon (8. 2. 2011). „Tencent acquires majority stake in Riot Games”. Gamespot. Приступљено 16. 10. 2013. 
  13. ^ „Tencent 2011 Interim Report” (PDF). Tencent. стр. 44. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 3. 2014. Приступљено 29. 1. 2014. 
  14. ^ Pereira, Chris (8. 11. 2013). „Riot Games Moving to Huge New Campus in 2015”. IGN. 
  15. ^ Moser, Kelsey (16. 12. 2015). „Tencent purchases remaining shares in Riot Games to hold 100% of equity”. TheScore eSports. TheScore Inc. 
  16. ^ Frank, Allegra (16. 12. 2015). „Riot Games now owned entirely by Tencent”. Polygon. Приступљено 16. 12. 2015. 
  17. ^ „Riot Games acquires Rising Thunder and Stonehearth studio Radiant Entertainment”. Polygon. Vox Media. Приступљено 8. 3. 2016. 

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]