Графички дизајн

С Википедије, слободне енциклопедије
Због своје интердисциплинарне природе, графички дизајн се може изводити у различитим областима примене: брендирање, техничко и уметничко цртање, натписи, фотографија, монтажа слика и видео записа, 3Д моделовање, анимација, програмирање, између осталог.[1]

Графички дизајн је примењена уметност. Као дисциплина дизајна, графички дизајн има за задатак графичко обликовање комуникације различитих медија.[1] Ту спадају: новине, часописи, плакати, билборди, визит картице, маркетиншке кампање производа и услуга и томе слично. У новијем значењу графички дизајн укључује графичке продукције прилагођене електронским медијима тј. интернету или телевизији и другим медијима.[2]

Графички дизајн је уметност и професија одабира и аранжирања визуелних елемената као што су типографија, фотографија, илустрација, симболи и боје с циљем преношења неке поруке одређеној публици. Понекад се за графички дизајн користи кованица „визуелна комуникација“, којом се жели истаћи његова функција давања форме и облика информацијама. Задатак графичког дизајнера је комбиновање визуелних и вербалних елемената у једну организовану и ефикасну целину. Може се рећи да је графички дизајн колаборативна дисциплина. Писци креирају речи и слогане, фотографи и илустратори креирају визуелне елементе, типографи различите типографије, док графички дизајнер ствара композицију (целину) визуелне комуникације.[3]

Развој графичког дизајна као професије је у врло уској вези са технолошким иновацијама, друштвеним потребама и визуелном маштом стваралаца. Практиковао се у различитим облицима током историје, а најстарији примери се срећу у манускриптама старе Кине, Египта и Грчке. Појавом штампарства у 15. веку, графички дизајн се прилагођава новом медију и отада се непрестано развија.

Крајем 19. века, графички дизајн се обликује у форму коју данас препознајемо, делом као резултат све веће специјализације у различитим професијама у којима се користи, делом због увођења нових технологија и тржишних могућности које се отварају индустријском револуцијом. 1922. године Вилијам А. Двигинс (енгл. William A. Dwiggins) даје име „графички дизајн“ овој тада новој области примењене уметности.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Порекло графичког дизајна може се пратити од порекла људског постојања, од пећине Ласко, преко римског Трајановог стуба до илуминираних рукописа средњег века, до неонских светала Гинзе у Токију. У „Вавилону су занатлије утискивале клинасте натписе у глинене цигле или плоче које су коришћене за изградњу. Цигле су пружале информације попут имена владајућег монарха, градитеља или неког другог достојанственика“.[5] То је био први познати путоказ који је најављивао име гувернера државе или градоначелника града. Египћани су развили комуникацију хијероглифима који су користили симболе слика који датирају још од 136 пне, пронађене на камену Розета. „Камен Розета, који је пронашао један од Наполеонових инжењера, био је реклама за египатског владара, Птоломеја као „истинског Сунчевог сина, Месечевог оца и Чувара среће људи“.[5] Египћани су такође изумели папирус, папир направљен од трске доступне дуж Нила, на коме су преписивали најаве чешће кориштене међу људима тог време. Током „мрачног доба“, од 500. године до 1450. године, монаси су стварали сложене, илустроване рукописе.

Током своје дуге историје, као и у релативно недавној експлозији визуелне комуникације у 20. и 21. веку нестала је разлика између оглашавања, уметности, графичког дизајна и ликовне уметности. Ове области деле многе елементе, теорије, принципе, праксе, језике и понекад истог доброчинитеља или клијента. У оглашавању, крајњи циљ је продаја робе и услуга. У графичком дизајну, „суштина је давање реда информацијама, облик идејама, израз и осећај артефактима који документују људско искуство.“[6]

Појава штампе[уреди | уреди извор]

Детаљније: Историја штампе

Током династије Танг (618–907) дрвени блокови су сечени да би се штампалo на текстилу, а касније за репродукцију будистичких текстова. Будистички спис одштампан 868. године најранија је позната штампана књига. Почев од 11. века, дужи свици и књиге настајали су помоћу штампе са покретним словима, чинећи књиге широко доступним током династије Сонг (960–1279).[7]

Током 17. до 18. века покретни тип се користио за израду летака или огласа које су штампани на гравурама на дрвету или бакру. Ови документи су најављивали предузеће и његову локацију. Енглески сликар Вилијам Хогарт који је користио своју вештину у гравирању био је један од првих који је дизајнирао за пословну трговину.

У Мајнцу у Немачкој, 1448. године Јохан Гутенберг је представио покретни тип помоћу нове металне легуре за употребу у штампарији и отворио нову еру трговине. То је графику учинило доступнијом, јер је масовно штампање знатно снизило цену материјала за штампу. Раније је већина оглашавања обављано усменом предајом. На пример, у Француској и Енглеској, објављивачи су најављивали производе за продају баш као што су то чинили дрвевни Римљани.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Vise, Kristen. „An Interdisciplinary Approach to Graphic Design”. College of Liberal Arts. 
  2. ^ Eveleth, Rose. „How Graphic Design Can Make Flying Just a Little Bit Safer”. nautil.us. 
  3. ^ Wong, Wucius (1995). Principles of Form and Design. 
  4. ^ Frascara, Jorge (1988). Diseño y Comunicación. 
  5. ^ а б Ulanoff, Stanley M. Advertising In America. 
  6. ^ Meggs, Philip B., 'A history of graphic design'. New York: Van Nostrand Reinhold, 1983
  7. ^ " Printing" The Silk Road Foundation. Retrieved May 31, 2008. Silk-road.com Архивирано 2008-05-09 на сајту Wayback Machine

Литература[уреди | уреди извор]

  • Fiona McCarthy, William Morris, London: Faber and Faber, 1996 ISBN 0-571-17495-7
  • Jobling, Paul; Crowley, Paul Jobling & David; Crowley, David (1996). Graphic Design: Reproduction and Representation Since 1800 (на језику: енглески). Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4467-0. 
  • Fiell, Charlotte and Fiell, Peter (editors). Contemporary Graphic Design. Taschen Publishers, 2008. ISBN 978-3-8228-5269-9
  • Wiedemann, Julius and Taborda, Felipe (editors). Latin-American Graphic Design. Taschen Publishers, 2008. ISBN 978-3-8228-4035-1
  • Eskilson, Stephen (2012-02-28). Graphic Design: A New History, Second Edition (на језику: енглески). Yale University Press. ISBN 978-0-300-17260-7. 
  • Holt, Douglas B. (2004). How Brands Become Icons: The Principles of Cultural Branding. Boston: Harvard Business School Press. стр. 1. ISBN 1-57851-774-5. 
  • Koehler, Derek J.; Harvey Nigel., ур. (2004). Blackwell Handbook of Judgment and Decision Making. Blackwell. стр. 519. ISBN 1-4051-0746-4. 
  • Dinerstein, Joel (2003). Swinging the machine: Modernity, technology, and African American culture between the warsНеопходна слободна регистрација. University of Massachusetts Press. стр. 81. ISBN 1-55849-383-2. 
  • Wallace, Daniel; Singer, Bryan (2006). The Art of Superman Returns. Chronicle Books. стр. 22. ISBN 0-8118-5344-6. 
  • „Designing Man of Steel's costume”. Manila Standard. 21. 7. 2006. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2008. 
  • Barrett, Timothy Hugh (2008), The Woman Who Discovered Printing, Great Britain: Yale University Press, ISBN 978-0-300-12728-7  (alk. paper)
  • Chia, Lucille (2011), Knowledge and Text Production in an Age of Print: China, 900-1400, Brill 
  • McDermott, Jospeh P. (2006), A Social History of the Chinese Book 
  • McMurtrie, Douglas C. (1962), THE BOOK: The Story of Printing & Bookmaking, Oxford University Press, seventh edition 
  • Tsien, Tsuen-Hsuin (1985), Paper and Printing, Needham, Joseph Science and Civilization in China:, vol. 5 part 1, Cambridge University Press, ISBN 0-521-08690-6 
  • Twitchett, Denis (1998b), The Cambridge History of China Volume 8 The Ming Dynasty, 1368—1644, Part 2, Cambridge University Press 
  • Wilkinson, Endymion (2012), Chinese History: A New Manual, Harvard University Asia Center for the Harvard-Yenching Institute 
  • Bringhurst, Robert (2004), The Elements of Typographic Style (3rd изд.), Point Roberts, WA: Hartley & Marks, ISBN 978-0-88179-133-4 .
  • Standard Test Method of Comparative Legibility by Means of Polarizing Filter Instrumentation, ASTM International, D7298 
  • Ch'on, Hye-bong (1993), „Typography in Korea”, Koreana, 7 (2): 10—19 .
  • Gill, Eric (2000) [1931], An Essay on Typography, Boston: David R Godine, стр. 188, ISBN 978-0-87923-950-3 
  • Dowding, Geoffrey. Finer Points in the Spacing and Arrangement of the Printed Word, 2nd ed. Point Roberts, WA: Hartley and Marks, 1999.
  • Heller, Steven; Meggs, Philip B (2001), Texts on Type: Critical Writings on Typography, New York: Allworth Press, ISBN 978-1-58115-082-7 . A compilation of more than fifty texts on the history, practice, and aesthetics of typeface design and typography
  • Jury, David (2004), About Face: Reviving the Rules of Typography, Mies, Switzerland: Rotovision, ISBN 978-2-88046-798-2 , 159 pp.
  • Lawson, Alexander (1990), Anatomy of a Typeface, ISBN 978-0-87923-333-4 , devotes entire chapters to the development and uses of individual or small groupings of typefaces
  • Martínez de Sousa, José (2007), Manual de estilo de la lengua española [Style manual of the Spanish language] (на језику: шпански) (3rd изд.), Gijón: Trea .
  • ——— (2008), Ortografía y ortotipografía del español actual [Orthography and orthotypography of current Spanish] (на језику: шпански) (2nd изд.), Gijón: Trea .
  • McLean, Ruari. The Thames and Hudson Manual of Typography. New York: Thames and Hudson, 1992.
  • Mestres, Josep M; Costa, Joan; Oliva, Mireia; Fité, Ricard (2009), Manual d'estil. La redacció i l'edició de textos [Style manual. The redaction & edition of texts] (на језику: каталонски) (4th rev. i ampl. изд.), Vic/Barcelona: Eumo/UB/UPF/Rosa Sensat .
  • Papazian, Hrant H (2000), „Improving the Tool”, Ур.: Swanson, Gunnar, Graphic Design and Reading: explorations of an uneasy relationship, New York: Allworth Press, ISBN 978-1-58115-063-6 .
  • Pujol, JM; i Solà, Joan (2000), Ortotipografia. Manual de l'author, l'autoeditor i el dissenyador gràfic [Orthotypography. Manual of the authors, the self-editor and the graphic designer] (на језику: каталонски) (2nd rev изд.), Barcelona: Columna .
  • Swanson, Gunnar (2000), Graphic Design and Reading: explorations of an uneasy relationship, New York: Allworth Press, ISBN 978-1-58115-063-6 .
  • Tschichold, Jan (1991), The Form of the Book: Essays on the Morality of Good Design, Vancouver: Hartley & Marks, ISBN 978-0-88179-034-4 . A comprehensive collection of essays on the typographic art. A more classic companion to Bringhurst 2002.
  • Tschichold, Jan. The New Typography. New ed. Berkeley: University of California Press, 2006.
  • Warde, Beatrice (2000), „The Crystal Goblet, or Printing Should Be Invisible”, Ур.: Swanson, Gunnar, Graphic Design and Reading: explorations of an uneasy relationship, New York: Allworth Press, ISBN 978-1-58115-063-6 .
  • White, Alex W (1999), Type in Use – Effective typography for electronic publishing (2.0 изд.), New York: W. W. Norton & Company, ISBN 978-0-393-73034-0 .
  • Lexique des règles typographiques en usage à l'Imprimerie nationale [Lexic of the typographic rules used at the National press] (на језику: француски), Imprimerie nationale, 2002, ISBN 978-2-7433-0482-9 .
  • Type Foundries of America and Their Catalogues ISBN 9781884718069 and A Typographical Journey through the Inland Printer, 1883-1900 ISBN 9780916526047 by Maurice Annenberg


Спољашње везе[уреди | уреди извор]