Руска академија медицинских наука

С Википедије, слободне енциклопедије
Руска академија медицинских наука
Основано1. октобар 1992. год.; пре 31 године (1992-10-01)
Москва, Русија
ПредседникВ. И. Покровски
Локација
Русија
АдресаМосква
Угашено30. септембар 2013.

Руска академија медицинских наука (РАМН) била је државна установа и огранак Руске академије наука. Она је као научни центар Русије имала за циљ да координира фундаментална истраживања у области медицине у Русији.[1]

Настала је 1992. године након распада СССР из Академије медицинских наука СССР, када је добила статус Државне академије наука Руске Федерације. Након две деценије постојања и рада и октобру 2013. године, у оквиру реформе Руске академије наука, заједно са Руском академијом пољопривредних наука ушла је у састав Руске академије наука. Те године Руска академија медицинских наука је постала Одељење медицинских наука Руске академије наука, а њене институције су постале саставни део поменутог одељења.

Историја[уреди | уреди извор]

Руска академија медицинских наука настала је 1992. године из бивше Академије медицинских наука СССР, која је расформирана након распада Совјетског Савеза.[2]

Први председник Руске академије медицинских наука био је епидемиолог В. И. Покровски (1992-2006). У наредним годинама, руководиоци Академије били су онколог М. И. Давидов (2006-2011) и ендокринолог И. И. Дедов (2011-2013).

Фондација Сколково и Руска академија медицинских наука 2011. године су потписале меморандум о сарадњи, чија је сврха била подстицање иновација у медицини. Сарадња Фондације Сколкова и Руске академије медицинских наука била је усмерена на унапређење конкурентности медицинске и фармацеутске индустрије Руске Федерације.

Током постојања Академије, створен је моћан комплекс клиничких, теоријских и превентивних истраживачких институција, укључујући највеће светске медицинске центре у области онкологије, кардиологије, акушерстве, гинекологије и перинатологије, ендокринологије, хирургије итд.

Уз учешће Академије, развијен је огроман број савезних и других закона. Теме седница и састанака Президијума Руске академије медицинских наука дотицале су се свих области медицине и убедљиво су показале блиску повезаност научника са националним задацима и жељу да активно раде на решавање најважнијих питања медицинске науке и здравства у Русији.

Реорганизација[уреди | уреди извор]

У складу са чл. 18 Федералног закона Руске федерације од 27. септембра 2013. бр. 253-ФЗ „О Руској академији наука, реорганизацији државних академија наука и изменама и допунама одређених законских аката Руске Федерације“ (ступио на снагу 30. септембра 2013. године).) Руска академија медицинских наука је ушла у састав Руске академије наука (РАН). У складу са ставовима 2 и 3 овог члана, од дана његовог ступања на снагу, лица која су имала звање редовног члана Руске академије медицинских наука постала су академици Руске академије наука. У складу са овим Законом додељивање звања дописних чланова Руске академије медицинских наука и статуса дописних чланова Руске академије наука врши се на начин утврђен статутом Руске академије наука. У складу са ставом 8. овог члана, председник РАМН вршио је овлашћења потпредседника РАН три године од дана одржавања прве скупштине чланова реорганизоване РАН.

Некада Академија, а сада Одељење медицинских наука Руске академије наука, након реорганизације постао је центар угледних научника са сопственим школама, талентованих специјалиста Руске Федерације који се баве најважнијим областима науке: генетиком, акушерством и гинекологијом, кардиологијом. и кардиохирургија, ендокринологија, трансплантација органа и ткива, онкологија, педијатрија, биотехнологија, фармакологија, фармација, као и превентивним областима медицине и здравства.[3] Под научним - Методолошким вођењењем Одељењем медицинских наука Руске академије наука тренутно је обухваћено 40 истраживачких институција.

Одељење медицинских наука РАН у свом саставу тренутно има 440 чланова, од којих су 197 академици Руске академије наука, а 243 дописни чланови Руске академије наука.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Smith, Lucille M. (1960). „Public Welfare Medical Care”. Public Health Reports (1896-1970). 75 (6): 483. ISSN 0094-6214. doi:10.2307/4590837. 
  2. ^ „Указ Президента РФ от 04.01.1992 № 5 — Викитека”. ru.wikisource.org (на језику: руски). Приступљено 2023-12-10. 
  3. ^ а б „ОMедН РАН - Общая информация”. www.ras.ru. Приступљено 2023-12-10. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]