Санктпетербуршки метро
.svg){kind=logo} | |||
             Stations of Saint Petersburg Metro | |||
| Overview | |||
|---|---|---|---|
| Изворно име | Петербургский метрополитен Peterburgskiy metropoliten | ||
| Место | Saint Petersburg and Leningrad Oblast, Russia | ||
| Транзитни тип | Rapid transit | ||
| Број линија | 5 (9 planned) | ||
| Број станица | 73 (126 planned) | ||
| Путника дневно | 2.09 million | ||
| Путника годишње | 763.1 million (2014) | ||
| Вебсајт | www | ||
| Operation | |||
| Почетак операција | 15 November 1955. | ||
| Оператери | Peterburgsky Metropoliten | ||
| Technical | |||
| Дужина система | 1.296 km (805,3 mi) | ||
| Размак шина | 1.520 mm (4 ft 11 27⁄32 in) | ||
| Електрификација | 850 V DC third rail[1] | ||
| Просечна брзина | 40 km/h (25 mph) | ||
| |||
Санктпетербуршки метро (рус. Петербургский метрополитен) је подземна железница у Санкт Петербургу у Русији. Изградња је почела почетком 1941., али је обустављена због Другог светског рата и накнадне опсаде Лењинграда, током које су изграђене станице коришћене као склоништа од бомби. Коначно је отворен 15. новембра 1955.[2]
Раније познат као Лењинградски метро Ордена Лењина, назван по Лењину, систем показује многе типичне совјетске дизајне и карактеришу га изврсне декорације и уметничка дела, што га чини једним од најатрактивнијих и најелегантнијих метроа на свету. Због јединствене геологије града, метро у Санкт Петербургу је такође један од најдубљих метро система на свету и најдубљи по просечној дубини од свих станица. Најдубља станица система, Адмиралтејскаја, налази се 86 метара испод земље.
Мрежа се састоји од 5 линија укупне дужине 129,6 километара. Има 73 станице, укључујући 7 трансфер станица. Са око 2 милиона путника дневно, то је 26. најпрометнији метро систем на свету.
Линије
[уреди | уреди извор]| # | Отворен | Последња отворена станица | Дужина | Број станица | Просечна брзина са заустављањима (km/h) | Време вожње (мин) | Просечна дубина станице (м) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
15. нов. 1955. | 29. дец. 1978. | 29,7 | 19 | 39 | 46 | 50 |
|
29. апр. 1961. | 22. дец. 2006. | 30,1 | 18 | 39 | 46 | 45 |
|
3. нов. 1967. | 26. мај. 2018. | 27,6 | 12 | 42 | 40 | 50 |
|
30. дец. 1985. | 27. дец. 2024.[5] | 16 | 9 | 42 | 19 | 62 |
|
20. дец. 2008. | 3. окт. 2019. | 26,2 | 15 | 43 | 42 | 57 |
| Total: | 129.6 | 73 | |||||
| Average: | 25,9 | 41 | 38 | 53 | |||
Линија 1
[уреди | уреди извор]
Линија 1 је најстарија линија метроа, отворена 1955. Оригиналне станице су веома лепе и богато украшене. Линија повезује четири од пет главних железничких станица у Санкт Петербургу. 1995. дошло је до поплаве у тунелу између станица Леснаја и Площад Мужества. Током наредних девет година, линија је била подељена на два независна сегмента (размак је био повезан линијом шатл аутобуса). Линија садржи три од шест плитких станица које су присутне у метроу.
Линија сече центар Санкт Петербурга по оси североисток-југозапад. На југу, њена траса прати обалу Финског залива. На северу се протеже ван градских граница у Лењинградску област (то је једина линија која се протеже ван градских граница). Линија је генерално обојена црвеном бојом на мапама метроа.
Линија 2
[уреди | уреди извор]Линија 2 је друга најстарија линија метроа, отворена 1961. На њој је у СССР-у био остварен први међуперонски пресед. Такође је била прва метро линија у Санкт Петербургу која је имала јединствени тип перона који је убрзо назван „Хоризонтални лифт“. Линија сече Санкт Петербург по оси север-југ и генерално је обојена плаво на мапама метроа. 2006. када је отворено продужење, постала је најдужа линија у систему.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Andrew Zalmanov as a private person. „Петербургский метрополитен”. Spb.metro.ru. Приступљено 2012-08-13.
- ^ Wu, Fa quan; Qi, Shengwen (2013). Global view of engineering geology and the environment: proceedings of the international symposium and 9th ASIAN regional conference of IAEG, Beijing, China, 25 September 2013. ASIAN regional conference of IAEG. London: CRC press. ISBN 978-1-315-85659-9.
- ^ Approximately and depends on time of day
- ^ „Saint Petersburg Metro map” (на језику: руски). Yandex. Архивирано из оригинала 2012-02-04. г. Приступљено 2012-01-13.
- ^ Times, The Moscow (2024-12-26). „St. Petersburg to Open First New Metro Station in 5 Years”. The Moscow Times (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-13.
