Санто Антонио
| Санто Антонио | |
|---|---|
.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сао Томе и Принципе |
| Становништво | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 1° 38′ 12″ С; 7° 25′ 04″ И / 1.636667° С; 7.417778° И |
| Апс. висина | 204 m m |
  Санто Антонио Санто Антонио на карти Сао Томеа и Принципа | |
Санто Антонио (порт. Santo António) је највеће насеље на острву Принципе, Сао Томе и Принципе и било је главни град тадашње колоније од 1753. до 1852. године.[1] Налази се на североисточној обали острва и реци Паљота. Његово становништво износи 2.620 (2012), око 35% становништва острва.[2]
Град је познат по својој колонијалној архитектури и по црквама: цркви Госпе од Зачећа и цркви Госпе од Росарија.[3]Град је познат и по представи Auto das Floripes коју изводе грађани. [4]
Аеродром Принципе налази се 3 км северно од града. Нуди летове до Међународног аеродрома Сао Томе шест пута недељно на афричкој линији СТП.[5]
Град има једини спортски објекат на острву, Estádio Regional 13 de Junho. Објекат је дом фудбалских клубова Sporting Clube do Príncipe и GD Os Operários.[6]
Становништво[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
- Авеиро, Португалија[7]
- Фаро, Португалија[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ McKenna 2011, стр. 73
- ^ São Tomé and Príncipe, www.citypopulation.de
- ^ Santo António, Heritage of Portuguese Influence
- ^ Church of Our Lady of the Rosary, Heritage of Portuguese Influence
- ^ STP Airways Website
- ^ Estádio Regional 13 De Junho, zerozero.pt
- ^ „Geminações de Cidades e Vilas”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2022. г. Приступљено 19. 01. 2023.
- ^ „Geminações de Cidades e Vilas”. Associação Nacional de Municípios Portugueses (на језику: Portuguese). Архивирано из оригинала 24. 12. 2011. г. Приступљено 2013-07-20.
Литература[уреди | уреди извор]
- McKenna, Amy (2011). The History of Central and Eastern Africa. The Rosen Publishing Group. стр. 73. ISBN 9781615303229 — преко Google Books.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
