Свети мученици Гај, Фавст и Херимон
Свети мученици Гај, Фавст, Јевсевије и Херимон били су ранохришћански мученици и светитељи друге половина 3. века.
Гај, Фавст, Јевсевије и Херимон су били ученици светог Дионисија Александријског.[1]
Православна црква их празнује 17. октобра (по јулијанском календару).[2]
По сведочењу самог њиховог учитеља светог Дионисија, били су ђакони. Историчар цркве Јевсевије додаје да је ђакон Јевсевије касније био епископ у Лаодикијској цркви у Малој Азији, а Фауст, преподобни старац, за живота је мученички преминуо, посечена му је глава.
Ови светитељи су били прогоњени и пострадали заједно са својим учитељем Дионисијем.
Јевсевије и Херимон су, после изгнанства светог Дионисија, уз Божију помоћ, обилазили затворенике у тамници, сахрањивали тела мученика и живели до владавине цара Деција (249-251). Због исповедање вере у Христа претрпели су тешке муке, али су остали непоколебљиви.
Многи незнабошци су од њих преобраћени у хришћанство – неки тајно, други отворено. Затим су заробљени и брутално посечени мачевима.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Свети мученици Гај, Фавст и Херимон”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.
- ^ „Црквени календар за 17. октобар 2017. (4.10.2017)”. sabornik.rs. Приступљено 2023-07-14.
- ^ „Священномученики Гаий, диакон, Фавст, диакон, Евсевий, епископ и Херимон, диакон : житие, иконы, день памяти”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-07-14.