Силван (Дијабакир)
| Силван тур. Silvan | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Турска |
| Покрајина | Дијабакир[1] |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012.[2] | 41.451 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 38° 05′ 00″ С; 41° 00′ 02″ И / 38.0832° С; 41.0005° И |
  Силван Силван на карти Турске | |
Силван (турски: Silvan, Османски турски: ميا فارقين Мејафарикин,[3] арапски: ميافارقين, Меиафаракин или Мајафарикин;јерменски: Նփրկերտ, Np'rkert; грчки: Mαρτυρόπολις, Мартирополис; курдски: Фаркин; сиријски: ܡܝܦܪܩܝܛ, Мајперкит) је град у провинцији Дијабакир која се налази у данашњој Турској. Град данас броји 41,451. становника.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Силван је идентификован од стране неколико научника као једана од две могуће локације (друга је Арзан) од Тигранакерт (Тигранокерта), старе престонице Краљевине Јерменије, који је подигао краљ Тигран Велики (владао 95-55 п. н. е.) и који по њему понео име у његову част.[5][6]
Римски период[уреди | уреди извор]
Године 69 п. н. е, војску Римске републике поразиле су трупе краља Тиграна у бици код Тигранокерта. Град је изгубио свој значај који је уживао као богати центар за трговину и хеленистичке културе у наредним деценијама. У 387 н.е, потписивањем Мира Ацилисене, Тигранакерт је постао саставни део Византијског царства.
Дијацеза Мартирополис[уреди | уреди извор]
Око 400 ЦЕ, епископ у граду, Марут (касније, саинт Марутас), донео је велики број реликвија када се вратио из Сасанидске Персије. То су били остаци хришћанских мученика прогоњених под Сасанидском влашћу. Из тог разлога је преименована Мартирополис, "Град мученика." Након реформи Јустинијана I (527-565 правило), град је постао престоница провинције Четврта Јерменија.[7] Град је претрпео велика оштећења у бици код Мартирополиса 588. године, али се убрзо поново опоравио.
Исламски период[уреди | уреди извор]
Био је познат под именом Меиафаракин након што су Арапи контролу над овим регионом у 7. веку. Он је gubio на важности током векова тако да је био сведен на мало насељу од 12. веку. Он је био део различитих држава инарода који су се међусобно смењивали као што су Омејади, Абасиди, Бујиди, Марваниди, Селџуци, Шах Армениди, Мардин као део Артукида, Ајубида, Румског Султаната, Илканата, Ак Колунлу, Сафавида и Турака.
21. век[уреди | уреди извор]
Силван је била поприште озбиљних сукоба између Турских владиних снага и Курдске Радничке Партије Курдистана (ПКК) током борбе за отцепљење у августу 2015. Године за време операције Мартир Јалчин (Мученик Јалчин).[8]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Area of regions (including lakes), km²". Regional Statistics Database. Turkish Statistical Institute. 2002. Приступљено 2013-03-05.
- ^ Population of province/district centers and towns/villages by districts - 2012". Address Based Population Registration System (ABPRS) Database. Turkish Statistical Institute. Приступљено 2013-02-27.
- ^ Tahir Sezen, Osmanlı Yer Adları (Alfabetik Sırayla), T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü, Yayın Nu 21, Ankara. стр. 365.
- ^ Statistical Institute[мртва веза]
- ^ Avdoyan, Levon. "Tiganocerta: The City 'Built by Tigranes'" in Armenian Tigranakert/Diarbekir and Edessa/Urfa. Richard G. Hovannisian (ed.) UCLA Armenian History and Culture Series: Historic Armenian Cities and Provinces, 6. Costa Mesa, CA: Mazda Publishers, (2006). стр. 94-95.]
- ^ Hakobyan, Tadevos Kh. «Տիգրանակերտ» (Tigranakert). Armenian Soviet Encyclopedia. vol. xi. Yerevan: Armenian Academy of Sciences, (1986). стр. 699-700.
- ^ Adontz, Nicholas (1970). Armenia in the Period of Justinian: The Political Conditions Based on the Naxarar System. Trans. Nina G. Garsoïan. Lisbon: Calouste Gulbenkian Foundation. стр. 134.
- ^ „Turkey and the Kurds: The hatred never went away”. The Economist. 12. 09. 2015. Приступљено 12. 09. 2015.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Amedroz, H. F. "The Marwanid Dynasty at Mayyafariqin in the Tenth and Eleventh centuries AD," JRAS, (1903). стр. 123–154.
- Minorsky, Vladimir. "Caucasica in the History of Mayyafariqin." BSOAS, . 13 (1). Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) (1949). стр. 27.–35.