Сименс-Шукерт D.I
 Сименс-Шукерт D.I | |
| Опште | |
|---|---|
| Димензије | |
| Маса | |
| Погон | |
| Перформансе | |
| Дужина | 6,00 |
| Размах крила | 7,50 |
| Висина | 2,59 |
| Површина крила | 14,40 |
| Празан | 444 |
| Нормална полетна | 654 |
| Клипно-елисни мотор | 1 Siemens-Halske Sh.I |
| Снага | 1 x 80 kW |
| Брзина крстарења | 132 km/h |
| Макс. брзина на Hопт | 155 km/h |
| Плафон лета | 4800 m |
| Брзина пењања | 286 m/min |
Сименс-Шукерт D.I (нем. Siemens-Schuckert D.I) скраћени назив SSW D.I је ловачки авион направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1916. године. [1]
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Захваљујићи ловачким монопланима Фокер и Пфалц немачко ваздухопловство је све до 1916. године суверено владало небом изнад западног фронта. Појава нових француских ловаца Нијепор 11, 1916. године и његових унапређених наследника Нијепор N.16 и N.17 на западном фронту, изазвала је озбиљну забринутост у немачкој ваздухопловној команди. Непријатељске летелице биле су у сваком погледу супериорније од најбољих немачких ловаца. Због тога је немачка команда наложила немачким произвођачима авиона да направе боље ловце од N.11. Као одговор на то, инжењери компаније Сиеменс-Сцхуцкерт Веркe (Siemens-Schuckert Werke) (скраћено SSW) нису смислили ништа боље од пуког копирања француског авиона, опремивши га снажнијим мотором сопствене производње Siemens-Halske Sh.I снаге 110 KS (80 kW) и направивши неколико малих готово козметичких измена. Идеја је била Француска а материјал, мотор, наоружање и производња су били немачки.
Тестирања су показала да је авион који је добио назив Сименс-Шукерт D.I (нем. Siemens-Schuckert D.I) бољи и од Нијепор N.11 и Нијепор N.16 на основу резултата тестова Сименс је добио 25. новембра 1916. године прву поруџбину од 150 ових авиона. Паралелно са производњом ових авиона интензивно се радило на новим конструкцијама авиона тако да је направљено око 6 прототипова авиона који су носили ознаку D.II.
Укупно је произведено 95 авиона овог типа у периоду 1916/17. године а производио се у две Сименсове фабрике у Берлину и Нирнбергу. Марта месеца 1917. године авиони Сименс-Шукерт D.I је повучен са прве линије фронта и пребачен у школе за обуку пилота. Наследио га је авион Сименс-Шукерт D.III.
Наоружање[уреди | уреди извор]
| Наоружање авиона: Сименс-Шукерт D.I | |||
| Ватрено (стрељачко) наоружање | |||
| Топ | |||
| Митраљез | |||
| Број и ознака митраљеза | 1 или 2 х ЛМГ 08/15 (LMG 08/15 Spandau) | ||
| Број метака | 500 | ||
| Калибар | 7,92 mm | ||
| Бомбардерско наоружање (бомбе) | |||
| Ракетно наоружање (ракете) | |||
Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Нијепор N.11
- Пфалц E.I/VI
- Сименс-Шукерт D.I/IV
- Албатрос D.I
- Албатрос D.II
- Албатрос D.III
- ЛФГ Роланд D.II
- ЛФГ Роланд D.III
- Списак непријатељских авиона коришћених на Балканском ратишту у Првом светском рату
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Siemens-Schuckert D.I” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010.
Литература[уреди | уреди извор]
- Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 132: 149: 159. ISBN 3-89350-693-4.
- Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
- Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Историјски архив, Пожаревац (2005). Српска ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915. године. Пожаревац: Историјски архив Пожаревац. ISBN 86-84969-08-1.
- Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
- Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. стр. 41. ISBN 978-86-83395-36-1.
