Сиријска православна црква

Амблем Сиријске православне цркве

Сиријска православна црква је древноисточна црква која потиче од древне Антиохијске патријаршије. Од ње се одвојила после 451. године, после Сабора у Халкедону. Црква је позната и као Јакобитска црква.

Има свој зачетак у монофизитској групи у Сирији, која се независно окупила око антиохијског патријарха Петра 455. године. Позната је под именом „сиријско-јаковитска“, по епископу Јакову Занзали или Барадају, који је око 540. године играо значајну улогу у њеном организовању. После прогонства из Антиохије (Арапи су освојили Антиохију 638), црква премешта своје седиште у Мардин (данашња Турска), затим у Хомс (Сирија), а 1959. године у Дамаск. Сиријски монофизити служе Литургију Светога Јакова на сиријском. Од 878. године сиријско-јаковитски епископи носе титулу Игњатије. Седиште Цркве налази се у Дамаску.

Литература

• Драгана Јањић, "Дохалкидонске цркве", Лепосавић: Институт за српску културу, 2012.

Спољашње везе

• Василиј Лурје, Андреј Курајев: Глас савести
• Веронаука: Дохалкидонске цркве