Систем видео обезбеђења

Из Википедије, слободне енциклопедије
Камере на углу зграде.
CCTV камере
Камера на железничкој станици

Системи видео обезбеђења се састоји од камера и снимача. Данас се користе аналогне и IP камере.[1][2] Камере могу бити фиксе и покретне. Могу бити без и са IC осветљењем. Израда система видео обезбеђења започиње проценом безбедностог ризика којим се одређује локација, број и врста камере.

Историјат[уреди]

Видео обезбење, чешће називано CCTV (closed-circuit television), је индустрија која постоји више од 30 година, и има велики удео у развоју и промени технологије. Као и у било којој другој индустрији, корисници су у све већој потражњи за производима и решењима довели до промена и развоја технологије као подршку у све лакшој и бољој заштити. Тржиште видео обезбеђења које је све веће захтевало је следеће:

  • Бољи квалите слике
  • Једноставнију уградњу и одржавање
  • Сигурност и поузданост система
  • Дуже снимање видео записа
  • Смањење цена
  • Разноликост у величинама
  • Могућност даљинског надгледања
  • Интегрисање са другим системима
  • Све паметније системе

Да би испунио све захтеве, систем видео обезбеђења је користио бројне технолошке промене. Последња промена десила се када је аналогни CCTV систем видео обезбеђења прешао у путпуни дигитални мрежни систем видео обезбеђења.

Систем видео обезбеђења постепено се мењао из 100 % аналогног система у дигитални. Данашњи системи користе мрежне камере и компјутере као сервер за снимање у потпуно дигиталном систему који је прешао дугачак пут од раних аналогних цевних камера које су биле прикључене на VCR (videocassette recorder) или ти снимаче.

Између путпуно аналагногих и дигиталних система, постојало је неколико варијанти полудигиталних система који су могли да раде и са аналогним и са дигиталним уређајима. То је довело до неколико забуна у данашњој индустрији видео обезбеђења, у коме када кажемо дигитални систем погрешно помислимо на аналогну камеру прикључену на DVR (digital video recorder) и где такође остали користе да би описали мрежни видео систем за мрежне камере што је нетачно. Иако постоје дигиталне компоненте у оба система ипак постоје неколико битних разлика између њих.[3]

Типови камера за видео обезбеђење[уреди]

Зависно од потреба и средстава постоје различити типови камера. Као што је наведено у предходним текстовима главна подела камера своди се на аналогне камере, HD камере и IP дигиталне камере.

Аналогне камере[уреди]

Аналогни видео надзор подразумева обраду слике са оптичким чипом камере и његово слање у конвенционалној технологији композитног видео сигнала. Овде наравно постоје ограничења у резолуцији и самом квалитету слике јер се по природи композитивног сигнаал јављају сметње. Видео сигнал се шаље кроз коаксиални кабл који има своју дузину чијим се повећањем губи на квалитету. Резулоција које можемо постићи овом врстом видео обезбеђења се креће до 960H (960 хоризонталних пиксела).[4]

ХД камере[уреди]

ХД видео обезбеђење обухвата дигитални пренос слике у високој резолуцији кроз коаксијални кабл. Предности овог система над аналогним су знатно веће резолуције и квалитет слкике без губитака. Добра особина овог система је што се дигитални сигнал преноси кроз стандардни коаксијални кабл за аналогно видео обезбеђење, тако да је лако изводљива замена целог или дела система аналогних камера, без потребе за променом постојеће кабловске иснталације. “HD” розолуције су следеће

  • 720П - 1280 пикслела (хоризонална резолуција) х 720 пиксела (вертикална резолуција)
  • 1080П - 1920 пиксела (хоризонална резолуција) x 1080 пиксела (вертикална резолуција)

HD видео обезбеђење представља идеално решење за драстично побољшавање слике старог система видео обезебеђења без већих радова и трошкова на инсталацију. Могуће је и селективно мењање камера, тако да није неопходно заменити све камере одједном.

ИП камере[уреди]

ИП видео обезбеђење представља систем обраде слике и њеног преноса путем TCP/IP протокола тј. рачунарске мреже. Ово је систем преноса без губитака, са могућношћу преноса јако високих резолуција и изузетном слободом и флексибиношћу у планирању кабловске инсталације. Ако у објекту поседујете постојећу рачунарску мрежу, она се може употребити за ову врсту камера, што смањује трошкове инсталације на минимум. Такође овај систем допушта снимање слике на више сервера, као и на интеграцију са другим системима као што је контрола приступа, алармни системи и сл. Резолуције слике у овим системима иду до неколико мегапискела, што је као слика са савременог дигиталног фотоапарата. Употребљивост слика са “IP” камера је без премца, дају обиље детаље и изузетну оштрину слике.

Референце[уреди]

  1. Kumar, Vikas; Svensson, Jakob, ур. (2015). Promoting Social Change and Democracy Through Information Technology. IGI Global. стр. 75. ISBN 9781466685031. 
  2. Dempsey, John S. (2008). Introduction to private security. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. стр. 78. ISBN 9780534558734. 
  3. The Evolution of Video Surveillance Systems
  4. Analogni, HD i IP video nadzor

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]