Ситна лисичарка

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ситна лисичарка
Solingen 23.09.2017 Yellow Foot - Craterellus tubaeformis (37511448970).jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. tubaeformis
Биномијално име
Craterellus tubaeformis
(Fr.) Quél. 1888

Ситна лисичарка (лат. Craterellus tubaeformis, ранији назив Craterellus tubaeformis) је врста јестиве гљиве.

Опис гљиве[уреди | уреди извор]

Шешир[уреди | уреди извор]

Шешир је величине од 2-6 цм, жутосмеђе до сивосмеђе боје, испупчен, у почетку с удубљењем у средини, потом често левкастог облика и најзад облика пробушеног левка. Месо му је танко, површина ситно пахуљичасто љуспаста до глатка. Руб је најпре савијен надоле, а у старости извијен навише, коврджав.[1]

Плодиште[уреди | уреди извор]

Састоји се од жиличастих набора, сивобраонкасте до сивожуте боје, изражени су и дебели размакнути, повезани попречним жилама (анастомоза), широко су силазни и по боји јасно разграничени од дршке.

Дршка[уреди | уреди извор]

Сивожута, у основи жућкаста, мање интезивне боје него код жуте трубе, јамичасте до равне површине, често је савијена, цеваста.

Месо[уреди | уреди извор]

Жућкастoбело, влакнасто, кожасто, слабог мириса и благог укуса.

Споре[уреди | уреди извор]

9- 11/6-7,5 µм, глатке, отисак бео.

Употребљивост[уреди | уреди извор]

Веома омиљена јестива гљива.

Станиште[уреди | уреди извор]

Четинарске шуме, претежно испод смреке, ређе испод борова, често на пањевима, обично у великим колонијама, од јула до новембра.

Напомена[уреди | уреди извор]

Као и жута труба, иако дискретнијег укуса, изврсна је јестива гљива. У поређењу са њом, набори плодишта су добро развијени.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Flik, Markus Flik (2010). Koja je ovo gljiva?. Beograd: Marso. стр. 370. ISBN 978-86-6107-064-8.