Пређи на садржај

Соленоид

С Википедије, слободне енциклопедије
Соленоид у кућном звону.

Соленоид је електромагнетска направа која се састоји од електромагнета и помичног металног језгра подржаног са опругом.

Кад струја пролази кроз електромагнет, он привлачи језгро дјеловањем магнетског поља. Кад струја не тече, језгро се враћа у почетни положај дјеловањем опруге.

Од релеја се разликује у томе, што помјерање језгре служи за обављање механичке акције, а не за затварање електричних контаката.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Помјерање језгра се користи за вршење неке механичке радње, као што је отварање и затварање вентила, закључавање и откључавање браве на аутомобилу, и друге намјене.

Већина соленоида може да ради на једносмјерну и наизмјеничну струју. Постоје типови соленоида који могу бити укључени само ограничено вријеме, јер се јако загријавају проласком струје кроз намотаје електромагнета. Они су означени за повремено укључивање (енгл. intermittent duty), а други се могу користити стално укључени (continuous duty).

Остале важне особине су отпор завојнице електромагнета, радна струја и напон, помјерање језгра у милиметрима, димензије језгра, и вучна сила.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Principles of Electric Circuits, 7th edition, Thomas I. Floyd, Prentice Hall. ISBN 978-0-13-098576-7. стр. 390–391..

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]