Соленоид
Соленоид је електромагнетска направа која се састоји од електромагнета и помичног металног језгра подржаног са опругом.
Кад струја пролази кроз електромагнет, он привлачи језгро дјеловањем магнетског поља. Кад струја не тече, језгро се враћа у почетни положај дјеловањем опруге.
Од релеја се разликује у томе, што помјерање језгре служи за обављање механичке акције, а не за затварање електричних контаката.
Употреба[уреди | уреди извор]
Помјерање језгра се користи за вршење неке механичке радње, као што је отварање и затварање вентила, закључавање и откључавање браве на аутомобилу, и друге намјене.
Особине[уреди | уреди извор]
Пресјек соленоида.
Соленоид у систему за убризгавање горива код мотора.
Соленоид кориштен као вентил.
Већина соленоида може да ради на једносмјерну и наизмјеничну струју. Постоје типови соленоида који могу бити укључени само ограничено вријеме, јер се јако загријавају проласком струје кроз намотаје електромагнета. Они су означени за повремено укључивање (енгл. intermittent duty), а други се могу користити стално укључени (continuous duty).
Остале важне особине су отпор завојнице електромагнета, радна струја и напон, помјерање језгра у милиметрима, димензије језгра, и вучна сила.
Литература[уреди | уреди извор]
- Principles of Electric Circuits, 7th edition, Thomas I. Floyd, Prentice Hall. ISBN 978-0-13-098576-7, pp. 390–391.
