Опруга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
мини

Опруга (неисправно федер) је машински елемент који се користи за остваривање еластичних спојева. Под дјеловањем силе долази до деформације опруге, а по престанку дјеловања силе враћају се у првобитни положај.

Намјена опруга је врло разнолика. Могу служити за привремено спремање (акумулацију) механичке енергије, за ублажавање удара (амортизер), за мјерење силе и друге намјене.

Подјела[уреди]

По начину дјеловања оптерећења дијеле се на флексионе (подешене за савијање) и торзионе (подешене за увијање).

У флексионе спадају: просте лиснате опруге, гибњеви, спиралне, завојне и тањирасте опруге. У торзионе спадају затезне, притисне и пужасте опруге.

Хуков закон[уреди]

Већина опруга које нису растегнуте и стиснуте преко границе еластичности (приближно) прате Хуков закон, па се тако при прорачунима сматра да је сила којом се опруга опире притиску линеарно пропорционална промјени дужине опруге:

гдје је

x вектор помјерања - даљина и смјер у којем се опруга деформира
F вектор резултантне силе - магнитуда и смјер повратне силе коју опруга врши
k је константа опруге или константа силе опруге, дата у N/m.

Опруге у облику завојнице и други чести облици углавном поштују Хуков закон. Код неких типова, посебно при савијању, силе су нелинеарне и Хуков закон не вриједи.

Илустрације[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Скрипте о машинским елементима, универзитети у Новом Саду и Мостару.