Софроније Кириловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Софроније Кириловић (Сечуј, ?, Темишвар, 1786) српски православни архијереј - епископ

Софроније Кириловић.jpg

Биографија[уреди]

Родио се у првој половини 18. века у граду Сечују, на Дунаву у Барањи, у Мохачком срезу.

Млади Кириловић се васпитавао у православном манастиру Грабовцу, у храму Св. архистратига Михаила и Гаврила.[1] У том манастиру га је рукоположио тадашњи епископ будимски и сечујски Василије Димитријевић. Монах Софроније је на позив новог епископа Дионизија Новаковића, који је био и епископ ердељски, отишао 1762. године у Ердељ. Тамо је рукоположен за архимандрита грабовачког, и вратио се у завичај. Провео је девет година као настојатељ тог манастира. Његовим трудом и трошком манастир Грабовац је добио нови иконостас,[2] рад иконописца Василија Остојића из Новог Сада.

На црквено-народном сабору 1769. године изабран је архимандрит Софроније из манастира Грабовца, за епископа ердељског. Морао је затим ићи у Беч, да се представи аустријском цару. Већ 1770, 11. марта вратио се у Карловце где је произведен у виши степен архијереја. Бавио се владика Софроније у Сибињу 1770-1774. године, као архијереј самосталног православно-румунског владичанства. Румуни су сумњали у свог епископа Србина, да је наводно био под "унијом". Дошло је до сукоба са нижим клиром и народом, па се морао оданде преместити. Произведен је 21. априла 1762. године у чин архимандрита и постављен за егзарха Будимске епархије.[3] Царица Марија Терезија га је 24. августа 1774. године потврдила за епископа будимског.[4]

Владика Софроније Кириловић је умро у Темишвару 28. фебруара 1786. године. Његово тело је затим балсамовано. Портретисао га је као владику будимског, новосадски сликар Василије Остојић.

Архијереј[уреди]

Софроније Кириловић је био затим:

Епископ будимски и сечујски (1775-1781), са резиденцијом у Сечују и Сентандреји;

Епископ темишварски (1781-1786), са резиденцијом у Темишвару;

Референце[уреди]

  1. ^ "Глас истине", Нови Сад 1/1884.
  2. ^ Динко Давидов: "Споменици будимске епархије", Београд 1990.
  3. ^ Епископ Сава Вуковић: "Српски јерарси од деветог до двадесетог века", Београд 1996.
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1906.