Стадион (мерна јединица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Стадион (грчки: σταδιον; латински: stadium), је древна грчка јединица дужине, заснована на дужини типичног спортског стадиона тог времена (око 600 грчких стопа).

Током средњег века и модерног доба ова реч је коришћена и као синоним за furlong, британску и амерички јединицу за растојање.[1]

Општа разматрања[уреди]

Према Херодоту, један стадион је био једнак мерној јединици 600 грчких стопа (латински pous). Међутим, како је дужина стопа варирала у различитим деловима грчког света, стварна дужина стадиона је различита, према различитих хипотетичких ставова стотинама година уназад.[2][3][4] У том смисло предложене су разне хипотетичке еквивалентне дужине, а неке су именоване.[5][6]

Међу предложеним величинама за стадион су најзначајније:

Предложени назив за стадион Дужина (приближна) Опис Предлагач
метри јарди
Итинерар 157 m 172 yd користи се за мерење удаљености пута.[2] Jean Antoine Letronne, 1816[7]
Олимпијски 176 m 192 yd 600 × 294 mm Carl Ferdinand Friedrich Lehmann-Haupt, 1929[5][6]
Птоломејски или Атички 185 m 202 yd 600 × 308 mm Otto Cuntz, 1923;[5][8] D.R. Dicks, 1960[3][4]
Бабилонско-Персијски 196 m 214 yd 600 × 327 mm Lehmann-Haupt, 1929[5][6]
Феничанско-Египатски 209 m 229 yd 600 × 349 mm Lehmann-Haupt, 1929[5][6]

Међу првима служећи се емпиријским методам одређивања дужине стадиона, Лев Васиљевић Фирсов, је упоредио 81 растојања које су дали Ератостен (276. п. н. е. — 194. п. н. е.) и Страбон (64. п. н. е. — 24. н. е.) са растојањем добијено мерењем праволинијске дистанце савременим методама, и тако добио просечни резултат за стадион, од око 157,7 метара (172,5 јарди).1.577 m (1.725 yd).[7]

Значај неједнакости у дужини стадиона за науку

Значај неједнакости мера за стадион, приликом њиховог коришћења може утицати на тумачење древних текстова. На пример, грешка у израчунавању обима Земље од стране Ератостена,[9] или Посејдонија зависи од тога која је позиција одабрана као одговарајућа.

Извори[уреди]

  1. ^ „Pausanias's Description of Greece”. 
  2. 2,0 2,1 Hoyle, Fred Astronomy, Rathbone Books Limited, London 1962 LC 62-14108
  3. 3,0 3,1 J. L. Berggren, Alexander Jones (2000). Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. Princeton: Princeton University Press.ISBN 978-0-691-01042-7..
  4. 4,0 4,1 D.R. Dicks (1960). The Geographical Fragments of Hipparchus. Edited with an Introduction and Commentary. London: Athlone Press. Cited in: J. L. Berggren, Alexander Jones (2000). Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. Princeton: Princeton University Press.ISBN 978-0-691-01042-7..
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Edward Gulbekian (1987). The Origin and Value of the Stadion Unit used by Eratosthenes in the Third Century BC. Archive for History of Exact Sciences 37 (4): 359–363. doi:10.1007/BF00417008.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 C.F. Lehmann-Haupt (1929) "Stadion"; in August Friedrich von Pauly (ed.), Paulys Real-Encyclopädie der classischen Altertumswissenschaft. Stuttgart: Metzler; cited in: Edward Gulbekian (1987). The Origin and Value of the Stadion Unit used by Eratosthenes in the Third Century BC. Archive for History of Exact Sciences 37 (4): 359–363. doi:10.1007/BF00417008.
  7. 7,0 7,1 Donald Engels (1985). The Length of Eratosthenes' Stade. American Journal of Philology 106 (3): 298–311. doi:10.2307/295030.
  8. ^ Otto Cuntz (1923). Die Geographie des Ptolemaeus: Galliae, Germania, Raetia, Noricum, Pannoniae, Illyricum, Italia (in German). Berlin: Weidmann. Cited by: Edward Gulbekian (1987). The Origin and Value of the Stadion Unit used by Eratosthenes in the Third Century BC. Archive for History of Exact Sciences 37 (4): 359–363. doi:10.1007/BF00417008.
  9. ^ Walkup, Newlyn (2005). „Eratosthenes and the Mystery of the Stades”. The MAA Mathematical Sciences Digital Library. Приступљено 29. 07. 2008.