Стакласто тело
Стакласто тело (corpus vitreum) је бистра, провидна, желатинаста супстанца, која испуњава средиште ока, тако да својом површином додирује мрежњачу.[1][2] Према неким ауторима, стакласто тело је простор који испуњава Corpus vitreum.[3][4]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Стакласто тело је лоптастог облика и заузима две трећине запремине очне јабучице. Са предње стране има удубљење у коме се налази сочиво. Изграђују га влакна (stroma vitreum) и течност (humor vitreum). Нема крвних судова, већ хранљиве супстанце доспевају из увеалног ткива путем дифузије и осмозе.[1]
Улога
[уреди | уреди извор]Стакласто тело има више улога, али су најважнија оптичка својства и одржавање крутости и облика очне јабучице.[1] Има индекс преламања светлости 1.336.[3] Овај део ока има значај у медицини приликом давања интравитреалне инјекције која се убризгава директно у стакласто тело, а услед лечења на пример дијабетичке ретинопатије. Оваквим давањем лека постиже се највећа могућа концентрација на пожељном месту, па тиме и максимално дејство лека. Инјекција је практично безболна због саме природе захвата, али вид пацијента може да буде замућен док се лек не слегне на дно очне јабучице.[тражи се извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Пеган: „Анатомија ока“”.[мртва веза]
- ^ В. Ф. Ганонг (1991). Преглед медицинске физиологије. Београд: Савремена администрација.
- ^ а б „The Vitreous Humor”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2007. г. Приступљено 21. 07. 2009.
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- В. Ф. Ганонг (1991). Преглед медицинске физиологије. Београд: Савремена администрација.
