Станко Цајнкар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Станко Цајнкар
Stanko Cajnkar.jpg
Станко Цајнкар
Биографија
Датум рођења (1900-09-25)25. септембар 1900.
Место рођења Савци код Љутомера
 Аустроугарска
Датум смрти 17. јануар 1977.(1977-01-17) (76 год.)
Место смрти Љубљана
 СФРЈ
Држављанство СФРЈ
Професија писац, политички радник, теолог
Универзитет Универзитет у Љубљани

Станко Цајнкар (Савци код Љутомера, 25. септембар 1900Љубљана, 17. јануар 1977) био је писац, политички радник и теолог.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. септембра 1900. године у Савцима код Љутомера.

Студирао је на Теолошком факултету у Љубљани. Професор теологије у Марибору и Птују до 1941. године. Учествовао је у Народноослободилачкој борби. Био је председник верске комисије владе Народне републике Словеније. За посланика у Савезну народну скупштину изабран је 1946. године. Од 1947. ради на месту професора библијских знаности на Теолошком факултету у Љубљани чији је био дугогодишњи декан. Од 1950. ментор и 1969-1974. председник Ћирило-Методијског друштва словенских свештеника.

Био је главни уредник ревије Нова пот (1950-1970) и одговорни уредник Богословног весника (1965-1973). Написао је више књижевних дела, есеја, чланака и теолошких расправа (укупно 270 радова).

Умро је 17. јануара 1977. године у Љубљани.

Дела[уреди]

  • У планинама (1940)
  • Разговори (1942)
  • Нојева барка (1945)
  • Након повратка (1947)
  • Крижнарјеви (1952)
  • Словен из Петовије (1955)

Литература[уреди]