Стари надгробни споменици у Дренови

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари надгробни споменици у Дренови
Поглед на сеоско гробље.
Опште информације
МестоДренова
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Дренови (Општина Горњи Милановац) представљају значајан извор за проучавање генезе становништва овог места.[1][2]

Дренова[уреди | уреди извор]

Село Дренова налази се у јужном делу општине Горњи Милановац. Граничи се са чачанском општином. Простире се са обе стране речице Дреновице, леве притоке Дичине. Село је разбијеног типа и има шест заселака: Дуге њиве, Поља, Осећани, Столице, Шеварице и Рупе.[3] Дренова припада типу расељених и обновљених села - крајем 18. и почетком 19. века на овде се населио већи број породица из Босне, околине Пријепоља и Нове Вароши. Насеље припада савиначкој црквеној парохији, а сеоска слава је Мали Спасовдан. У Балканским и Првом светском рату село је дало 148 ратника, од којих је 92 погинуло, а 56 преживело рат.[4]

Сеоска гробља[уреди | уреди извор]

У Дренови постоје два сеоска гробља – гробље у Дреновици и Бели Камен (Бело гробље).

Гробље у Дреновици[уреди | уреди извор]

Налази се у доњем делу села, према реци Дреновици. Гробље је велико, са знатним бројем типолошки разноврсних надгробника из 19. века.

Гробље на Белом Камену[уреди | уреди извор]

Налази се у горњем делу села.

Галерија[уреди | уреди извор]

Обновљени стари споменици[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Филиповић, Миленко С (1960). Таково: насеља и порекло становништва. Београд: САНУ, Српски етнографски зборник, књига 37. стр. 81—84. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  2. ^ Миловановић, Михаило Кале (1995). Савинац у таковском крају: село Шарани и село Дренова. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. 
  3. ^ Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. стр. 160. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  4. ^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године (II изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. ISBN 978-86-82877-16-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Филиповић Миленко С, Таково: насеља и порекло становништва, САНУ, Српски етнографски зборник, књига 37, Београд 1960.
  • Дудић Никола, Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд, 1995. ISBN 978-86-07-00900-8
  • Миловановић Михаило Кале, Савинац у таковском крају: село Шарани и село Дренова, Одбор за проучавање села САНУ, Београд, 1995.
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
  • Ђуковић Исидор, Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912—1918. године, II допуњено и измењено издање, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2005. ISBN 978-86-82877-16-5
  • Столић др Ана, Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац, II издање, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2007. ISBN 978-86-82877-03-5
  • Вучићевић др Слободан, Горњи Милановац и његова села, Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2016. ISBN 978-86-7596-190-1

Спољашње везе[уреди | уреди извор]