Општина Горњи Милановац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Горњи Милановац
Gornji Milanovac, Zgrada opštine Gornji Milanovac, 03.jpg
Зграда општине Горњи Милановац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Моравички округ
Становништво
Становништво Пад 42.730
Густина становништва 57 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 836,59 km2

Serbia Gornji Milanovac.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Дејан Ковачевић
Регистарска ознака GM
Веб-сајт www.gornjimilanovac.rs

Општина Горњи Милановац је општина у Србији, у Моравичком округу. Средиште општине је Горњи Милановац.

Грб општине Горњи Милановац од 2009. до 2016.

Историја[уреди]

Географија[уреди]

На територији општине Горњи Милановац се налазе планина Рудник на северу и Вујан на југу. Територија општине Горњи Милановац са севера се граничи са општинама Љиг и Аранђеловац, са североистока и истока са општинама Топола и градском општином Страгари Града Крагујевца, са југоистока и југа Кнић и Чачак и са запада и северозапада са општинама Пожега и Мионица. Кроз општину протичу реке Деспотовица, Гружа, Дичина, Чемерница и Каменица. Део је Моравичког округа, којем, поред ње, припадају и општине Чачак, Лучани и Ивањица.[1]

Вода[уреди]

На надморској висини 500m има 850mm падавина, што значи да годишње количине воде на подручју општине износе 711 милиона m3 или око 14 хиљада m3 по становнику. Са обзиром да свега 30 падавина учествује у потенцијалу, може се рачунати на 330 милиона m3 или 6.600m3 по становнику (у Србији је то три пута мање).

Од укупне површине општине од 836km2 сливу Велике Мораве припада 642km2 или 77%, слив Јасенице, Деспотовице, Дичине, Чемернице, Каменице и Груже. Сливу Саве припада 194km2 или 23%, токови Драгобиља, Драгобиљице и Качера. Највеће реке на територији општине су: Гружа која има површину слива од 616km2 (у општини 69km2) и дужину тока од 75km (у општини 14km); Јасеница чија дужина тока је 85km од чега је 5km на подручју општине; Деспотовица чији слив има површину од 148km2, дужина тока је 24km; Дичина чија је површина слива 190km2, а на територији општине је 183km2, а дужина је 44km; Чемерница која има површину слива 109km2 и Каменица чији је слив 216km2 (107km2 на општини), а дужина главног тока је 43km.

Саобраћај[уреди]

Коридор XI у Шаранима

Најважнија саобраћајница која пролази кроз територију општине је аутопут А2, тзв. коридор XI, (део европског пута Е763). Деоница аутопута Љиг-Прељина, укупне дужине 40,3 км, отворена је 7. новембра 2016.[2] Горњи Милановац је повезан са аутопутем преко петље у Такову, која се налази на око 9 км од града. Деоница Љиг-Прељина је тренутно једина у функцији на будућем аутопуту А2 од Београда до Пожеге и даље за Црну Гору.[3]

За саобраћај општине посебан значај има и Ибарска магистрала која преко територије Горњег Милановца пролази у дужини од 38km. На територију општине долази из правца северозапада, прелази преко Рудника и даље на југ до Горњег Милановца, даље пролази кроз Брђанску клисуру и у Брђанима напушта територију општине. Магистрала има велики значај за Горњи Милановац због веза са Београдом, ауто-путом на западу и са југом земље. Веома је значајан и регионални пут који повезује Горњи Милановац са Руднико и даље преко Тополе са Београдом. Сва насељена места општине повезана су локалним асфалтним путевима за регионалне путеве и Ибарску магистралу. Железничке пруге нема у општини Горњи Милановац.

Кроз општину је до шездесетих година 20. века пролазила и пруга уског колосека, која је спајала Чачак и Београд (воз „Ћира“).

Клима[уреди]

Клима је умереноконтинентална али врло хладна. Средња годишња температура креће се од 10,5°C до 7,7 °C на врху Рудника. Јул је најтоплији месец, а јануар најхладнији. Јесен је топлија од пролећа у просеку за 1 °C. Апсолутни максимум је 38,8 °C (6. јул 1950.), а апсолутни минимум -30,5 °C (17. фебруар 1956.). Вегетациони период на подручју општине траје 220-260 дана. Средња годишња висина падавина је од 788мм до 985mm (на врху Рудника).[4] Најмања падавина, испод 800mm, падне у околини Горњег Милановца (градско подручје, делови Бруснице и Велереч) и у Давидовици. На осталом делу општине падне 800-900mm падавина. Највише падавина падне у периоду април-јуни, а најмање у периоду октобар-фебруар. Зима је најсушније годишње доба, а у току ње падне свега 22% падавина. Најкишнији је јун, а у току вегетационог периода падне око 55% падавина.

Просечни први дан са снежним покривачем је 6. децембар, а последњи 21. март (у Горњем Милановцу). Трајање снега је 80-120 дана у нижим и 160-200 дана у вишим пределима. Преовладавају северни, југоисточни и источни ветрови. Средње брзине износе 1,7-2,6m/s, а максималне брзине се крећу од 13,8-20,7m/s. Релативна влажност ваздуха у граду износи у току године просечно 78,5%. Највећа је зими 85%, а најмања лети 75%.

Насељена места[уреди]

Поред града Горњег Милановца, налазе се још две варошице, Прањани и Рудник, и још 60 сеоских насеља:

Град је смештен дуж западне стране европског пута E763, између Љига на северу и Чачка на југу.

Политика[уреди]

Председници општине[уреди]

Братски градови[уреди]

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2002. године, општина Горњи Милановац је имала 47.641 становника; према попису из 2011. становника има 44.406.[7]

[8]
Број становника општине‍
1865.
  
27.797 55 %
1931.
  
32.106 63 %
1948.
  
49.604 98 %
1953.
  
49.859 98 %
1961.
  
47.894 95 %
1971.
  
48.420 96 %
1981.
  
50.651 100 %
1991.
  
49.368 97 %
2002.
  
47.641 94 %
2011.
  
44.406 88 %
2015.
  
42.730 84 %

Број становника за 1865. је дат као збирни податак за Црногорски и Качерски срез, што одговара приближној данашњој површини општине.[9] Подаци за 1931. су дати за Таковски срез, а тада је Рудник са околним селима био у саставу Качерског среза, тако да је овај број мањи од стварног броја становника данашње општине.[10]

Култура[уреди]

Библиотека[уреди]

Библиотека „Браћа Настасијевић“ постоји још од 1857., тада основана под називом Читалиште вароши Деспотовица (ранији назив града), а данашњи назив је добила 2000. по чувеној уметничкој породици Настасијевић. Налази се у згради Старог суда на тргу кнеза Михаила. 1966. је постала део Радничког универзитета, а од 1970. Културног центра. Самостална установа је постала 1995.[11] Библиотека има фонд од преко 100.000 књига, у свом саставу има и књижару, а бави се и издавачком делатношћу.[12]

Библиотека у свом саставу има четири издвојена одељења у Враћевшници, Прањанима, Брђанима и на Руднику. Рудничко одељење је најстарије, настало 1921. као Народна књижница и читаоница. Од 1970-их је смештено у Дому културе и има фонд од преко 10.000 књига. 1970. су настала издвојена одељења у Враћевшници и Прањанима, одељење у Враћевшници има око 6500 књига, док Прањанско има 5000 књига. У Брђанима је издвојено одељење отворено 19. априла 2005., а има преко 3000 књига.

Међународни бијенале уметности минијатуре[уреди]

Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале уметности минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10cm и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре.[13]

Музеји и галерије[уреди]

У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, Модерна галерија Културног центра у згради Старог суда, Ликовна галерија Културног центра отворена 2008.,[14] као и Установа за културу при Скупштини општине — Културни центар Горњи Милановац, основан 1970. године.

Рок музика[уреди]

У Горњем Милановцу је осамдесетих и деведесетих година XX века била активна рок-сцена која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове, а Милановчанин Предраг Дрчелић Скаки је био предводник панк-рок групе Трула коалиција. Познате групе тог времена биле су и: Ан фас, GM Undergrounders,[15] Скарлет и Чудна Шума.

Почетком двехиљадитих најпознатија рок група су и даље Бјесови, а ту си у Плишани малишан, Morbid Cow, Страх од Џеки Чена и други.

Фолклор и народна музика[уреди]

У општини има неколико културно-уметничких друштава која се баве фолклором и певањем изворних песама, као и једно аматерско позориште. Од 1987. године у Горњем Милановцу ради Фолклорни ансамбл „Типопластика“, једно од највећих културних удружења рудничко-таковског краја,[16] док је Културно-уметничко друштво „Шумадија“ формирано 2006. године и данас има више од 600 чланова.[17]

Певачка група „Црнућанка“ из Горње Црнуће негује више деценија карактеристично народно певање и свирање рудничког краја. Група је учествовала на многобројним саборима и манифестацијама широм Србије и у иностранству, а 1976. на предлог Међународне европске комисије им је додељена Европска награда за народну уметност. Група је 2003. објавила монографију под називом „Еј Рудниче, ти планино стара“, где је представљен историјат групе, а такође је укључивало и избор нотних записа песама са пратећим звучним издањем.[18]

КУД „Брђани“ из Брђана са традицијом дугом више од 8 деценија негује изворно народно стваралаштво.

Остало[уреди]

Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, иако Културни центар пушта пројекције одређених филмова у сали Дома културе, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године.

Образовање[уреди]

Гимназија Таковски устанак.

Осмогодишње у Прањанима, Такову, Горњим Бањанима, Бољковцима, Руднику и четири у Горњем Милановцу, четворогодишње основне школе у Горњим Бранетићима, Озрему и на Савинцу, и трогодишње у Полому и Врнчанима.[19]

Основне школе:

Средње школе:

Религија[уреди]

Црква брвнара у Такову.

На територији општине има неколико православних цркава и цркава брвнара, као и два манастира. Ту су:

Манастири

Такође на Руднику се налазе рушевине манастира „Јешевица“, за који се претпоставља да је изграђен у 15. веку, као и католичке цркве „Мисе“, која је у турско време била претворена у џамију.[21]

Знаменитости[уреди]

Таковски грм.

Има пуно знаменитости, као нпр. Таковски грм, Брдо мира, етно куће на Руднику и у Коштунићима, музеји, итд. На брду насупрот Горњег Милановца, поред Ибраске магистрале, налази се Норвешка кућа, кућа југословенско-норвешког пријатељства која је изграђена добровољним прилозима. Сврха ове куће је неговање пријатељства југословенског и норвешког народа заснованог у ратним данима нацистичке окупације.

У селу Враћевшница се налази чувени манастир Враћевшница кога је 1431. подигао Радич Поступовић (где је такође и сахрањен). Архитектура манастира представља сажет тип грађевина моравске школе. У дворишту манастира сахрањена је баба Вишња, мајка кнеза Милоша. На том месту је подигнут споменик 1901. године. Манастирски комплекс употпуњавају три конака подигнута у разним периодима (најстарији је из времена зидања манастира, други је подигнут 1825., а најновији је подигнут 1868.).

Црква Брвнара у Такову једна је од најстаријих грађевина ове врсте у Србији. Подигнута је 1795. године на месту старе из 1724. Црква је обновљена 1935. године. У њеној близини на Цвети 1815. године објављен је историјски договор за подизање Другог српског устанка, а испред ње је кнез Милош одржао познати говор оглашавајући устанак.

У селу Горња Црнућа налази се кућа (конак) кнеза Милоша, која има историјску вредност. Износећи и ширећи заставу пред овом кућом 1815. године, Кнез Милош је окупљеним народним првацима изговорио чувене речи:

„Ево мене, ето вас, рат Турцима!”

Таковски грм се налази у Такову и познат је по томе што су се ту окупили устаници 1815. године. Овај грм се срушио 1901. године, данашњи грм удаљен је седамнаест метара од места где се налазио стари. Посадио га је кнез Михаило који је откупио земљу око грма, коју је народ дуго звао Кнежева ливада. У Такову се још налази и „Споменик таковском устанку“ и скупина „Таковски устанак“, монументална композиција дело познатог вајара Петра Убавкића.

Излетничка места горњомилановчана су Таково, Савинац, Рудник и Ждребан.

У општини Горњи Милановац налази се неколико споменика културе, односно знаменитих места.

Привреда[уреди]

Поглед на јужну индустријску зону Горњег Милановца и планину Вујан у позадини.

За време СФРЈ, Горњи Милановац је био један од најразвијенијих индустријских центара. У њему су се налазиле познате фабрике: ПИК Таково, Металац, Конфекција Рудник, Фабрика аутомобилских делова, Метал Секо, Сигма, Звезда — фабрика боја и лакова, Типопластика, Дечје новине, итд.

Доба владавине Слободана Милошевића и СПС-а су означили крај горњомилановочког „привредног чуда“. Већина некадашњих социјалистичких гиганата су почетак овог века дочекали у стечају или надомак њега.

Данас расту нова, приватна предузећа. Најпознатија су Спектар (производи амбалажу за кобасице и сл.), Папир Принт (флексо штампа) и Фока (фабрика кеса).

Знамените личности[уреди]

Мапе[уреди]

Референце[уреди]

  1. Положај, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. Свечано отворена деоница аутопута од Љига до Прељине, rs.n1info.com, 7. 11. 2016.
  3. Београд — Јужни Јадран, www.koridor10.rs, Приступљено 14. 3. 2014.
  4. Клима Горњег Милановца, Приступљено 17. 4. 2013.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003. ISBN 978-86-7152-018-8.
  6. ГМ Инфо: Умро Милојско Вељовић, некадашњи председник општине Горњи Милановац
  7. РЗС: Становништво према националној припадности
  8. http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/2/DI_Profil1_Gornji%20Milanovac_EURSRB002001004002.pdf
  9. Јован Мишковић: Опис Рудничког округа, 1872.
  10. Попис становништва 1931.
  11. Историјат, www.bibliotekagm.com
  12. Библиотека данас, www.bibliotekagm.com
  13. Grand prix 10. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature pripao Saši Marjanoviću, www.kcgm.org.rs, Приступљено 17. 4. 2013.
  14. Отворена Ликовна галерија, www.gornjimilanovac.rs, 19. 04. 2008.
  15. Youtube канал групе GM Undergrounders
  16. Фолклорни ансамбл „Типопластика“, www.gm032.net
  17. Serbia World Music Festiva, учесници фестивала 2012. — КУД Шумадија, www.serbiamusicfestival.com
  18. Традиција: Еј Рудниче, ти планино стара, www.worldmusic.autentik.net
  19. ostakovo.rs
  20. Црква Светог Ђорђа, www.rudnik.in.rs
  21. Горњи Милановац и таковски крај. НИРО Дечје новине, Скупштина општине. 1987. стр. 110. 

Литература[уреди]

  • Горњи Милановац и таковски крај. НИРО Дечје новине, Скупштина општине. 1987. стр. 110. 

Спољашње везе[уреди]