Статички RAM
Типови рачунарске меморије |
---|
Променљива |
RAM |
У развоју |
Историја |
|
Непроменљива |
ROM |
NVRAM |
Раније фазе NVRAM |
Механичка |
У развоју |
Историја |
|

Статички RAM (енгл. static RAM (static random-access memory — „статичка меморија са случајним приступом“)) или скраћено SRAM, врста је полупроводничке меморије.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Статички РАМ је реализован помоћу флип флопова. Основна меморијска ћелија је флип флоп, који представља један бит. Статички РАМ омогућава вишеструко учитавање, међутим садржај се брише одмах после искључивања напајања. Овај проблем се углавном решава тако што се уграђује батеријско напајање, у случају да током рада изненада нестане напон са електричне мреже. Статичке РАМ меморије заузимају већи простор од динамичог РАМ-а и имају много већу цену, али их одликује велика брзина рада, такође грешке у раду код статичких меморија су знатно ређе него код динамичких меморија.
Техника израде[уреди | уреди извор]
- Биполарни статички РАМ, углавном израђен у ЕЦЛ техници или ТТЛ техници. Предност биполарног статичког РАМ-а, је велика брзина рада, а главни недостатак је велика потрошња електричне енергије, као и висока цена.
- ЦМОС статички РАМ, меморијске ћелије су флип флопови изведени у ЦМОС техници, принцип рада је исти као код биполарних меморија, међутим разликују се карактеристике које су условљене техником израде. Предност ЦМОС РАМ-а је мала потрошња енергије, и јефтина цена, међутим одликује га мања брзина у односу на биполарни статички РАМ.
Употреба[уреди | уреди извор]
Статички РАМ се употребљава за меморије мањег капацитета, попут кеш меморије на процесору, која се данас искључиво израђује од статичког РАМ-а.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дигитална електроника, Слободан Здравковић, Милан Топаловић, Франце Пресетник, Завод за уџбенике и наставна средства-Београд, Осмо издање 2005. године