Стрелци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стрелци у 17. веку, на илустрацији из 19. века Александра Васиљевича Вискатова (1804—1858).
Градски стрелци у 17. веку. Сиромашније опремљени од московских стрелаца.

Стрелци (рус. стрельцы́) су били посебан војни ред, стајаћа војска наоружана ватреним оружјем, која је постојала у Русији од 16. до краја 18. века. У страним изворима често се називају просто „мускетари”.[1]

Историја[уреди]

Руска војска користила је ручно ватрено оружје (аркебузе) против Татара већ од 1480.[2] Војним реформама Ивана IV Грозног око 1550, стрелци су основани као посебан род стајаће војске.[3]

Стрелци су образовани из нижих редова слободних људи (рус. Служилые люди «по прибору», срп. Слуге по избору или уговору) о царевом трошку, као противтежа земљопоседничкој војсци[4] (рус. Поместное войско) коју су образовали и опремали племићи (рус. Служилые люди «по отечеству», срп. Слуге по рођењу или наслеђу).[5]

Организација[уреди]

Стрелци су били организовани у одреде (рус. прибор), редове (рус. приказ) и, након 1682., пукове. Заповедник пука називао се главом стрелаца, а јединица се делила на „сотније” (стотине) и десетине. Плаћани су готовим новцем, али и следовањима хране, а често су се у миру бавили земљорадњом, трговином и занатима.[1]

Делили су се на „одабране”, који су служили у престоној Москви, и „градске”, који су били смештени у провинцијским градовима. У Москви је било око 12.000 стрелаца, а такође су обављали службу полиције и ватрогасаца. Најелитнији одред били су коњички стрелци (рус. стремянной стрельцы́), који су служили као царска гарда.[6]

Опрема и тактика[уреди]

Стрелци су могли бити коњаници, али су углавном служили као пешадија. Били су строго униформисани (што је било необично за време када су настали) и наоружани примитивним пушкама — аркебузама, српастим секирама („бардишима”) и сабљама. У борби су обично били статични пошто се од њих очекивало да пруже сталну паљбу из заклона. Иван Грозни их је са успехом користио у ратовима против Татара приликом освајања Казања и Астрахана средином 16. века. Међутим, у ратовима против војно развијенијих противника попут Пољака и Швеђана стрелци, као и други одреди царске војске, нису били толико ефикасни.[6]

Опадање[уреди]

Током 17. века стрелци су постали наследна каста, а њихов војни значај је слабио услед даљих војних реформи које су следиле европске узоре.[4] Ипак, као гарнизонски одреди Москве и даље су били политички утицајни. После учешћа у завери против Петра Великог, цар их је 1698. распустио, а њихове вође побио. Стрелци су постепено уклопљени у регуларне одреде и почетком 18. века престају фактички да постоје.[7]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Perrie, Lieven & Suny (2006), стр. 306–307.
  2. ^ Perrie, Lieven & Suny (2006), стр. 218.
  3. ^ Durant (2011), стр. 736–737
  4. 4,0 4,1 Живојиновић (2010), стр. 200–201
  5. ^ Perrie, Lieven & Suny (2006), стр. 439.
  6. 6,0 6,1 Fajfrić (2008), стр. 193–212
  7. ^ Fajfrić (2008), стр. 307–309.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]