Субјекат (граматика)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Субјекат.

Субјекат је један од два главна реченична члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у реченици и може бити исказан речју, синтагмом или реченицом.

У функцији субјекта су најчешће именице, именичке заменице и бројеви, али и друге врсте речи:

  • Последњи доноси сладолед. (придев)
  • Седамдесет је дељиво са два. (број)
  • Данас је дневни лист. (прилог)
  • Чуло се тик-так. (узвик)

У многим реченицама субјекат није експлицитно исказан. У том случају одређује се према глаголском лицу. Најчешће се изоставља у два случаја:

а) Ако је предикат у првом или другом лицу једнине (ја, ти) или множине (ми, ви), лична заменица тада није неопходна.

  • Зваћу те ујутру.
  • Причаш гласно.
  • Познајете ли овог господина?

б) Субјекат у трећем лицу може се налазити у некој од претходних реченица.

  • (Нећу више даправим те колаче.) Захтевају превише времена.

Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду(ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице:

  • Ана одговара историју.
  • Историју одговара Ана.

Врсте субјекта према падежу у којем се налази[уреди]

Према облику, тј. падежу у којем се налази, субјекат у реченици може бити:

  1. граматички - увек у номинативу
  2. логички или семантички - у генитиву, дативу или акузативу (у сва три падежа без предлога).

а) Логички субјекат у генитиву (безличне егзистенцијалне реченице)

Логички субјекат, који именује појам о чијој је егзистенцији реч, налази се у генитиву. Када треба исказати презент употребљава се глагол „имати”, а када треба исказати друго глаголско време – глагол „бити”.

  • Данас има/нема млека.
  • Јуче није било ђака у школи.
  • Сутра ће бити наставе.

б) Логички субјекат у дативу и акузативу

Логички субјекат, који означава психолошка или физиолошка стања особе (живог бића) о којој се говори у реченици, налази се у дативу или акузативу. 

  • Јовану се спавало.
  • Јасну је болела глава. - Јасну је логички субјекат, док је глава граматички субјекат
  • Саши је клецнула нога. - Саши је логички субјекат, док је нога граматички субјекат

Литература[уреди]

  • Предраг Пипер и Иван Клајн: Нормативна граматика српског језика Матица српска, Нови Сад, 2014.
  • Живојин Станојчић и Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2011.