Субјекат (граматика)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Субјекат је један од два главна реченична члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у реченици и може бити исказан речју, синтагмом или реченицом.

У функцији субјекта су најчешће именице, именичке заменице и бројеви, али и друге врсте речи:

  • Последњи доноси сладолед. (придев)
  • Седамдесет је дељиво са два. (број)
  • Данас је дневни лист. (прилог)
  • Чуло се тик-так. (узвик)

У многим реченицама субјекат није експлицитно исказан. У том случају одређује се према глаголском лицу. Најчешће се изоставља у два случаја:

а) Ако је предикат у првом или другом лицу једнине (ја, ти) или множине (ми, ви), лична заменица тада није неопходна.

  • Зваћу те ујутру.
  • Причаш гласно.
  • Познајете ли овог господина?

б) Субјекат у трећем лицу може се налазити у некој од претходних реченица.

  • (Нећу више даправим те колаче.) Захтевају превише времена.

Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду(ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице:

  • Ана одговара историју.
  • Историју одговара Ана.

Врсте субјекта према падежу у којем се налази[уреди]

Према облику, тј. падежу у којем се налази, субјекат у реченици може бити:

  1. граматички - увек у номинативу
  2. логички или семантички - у генитиву, дативу или акузативу (у сва три падежа без предлога).

а) Логички субјекат у генитиву (безличне егзистенцијалне реченице)

Логички субјекат, који именује појам о чијој је егзистенцији реч, налази се у генитиву. Када треба исказати презент употребљава се глагол „имати”, а када треба исказати друго глаголско време – глагол „бити”.

  • Данас има/нема млека.
  • Јуче није било ђака у школи.
  • Сутра ће бити наставе.

б) Логички субјекат у дативу и акузативу

Логички субјекат, који означава психолошка или физиолошка стања особе (живог бића) о којој се говори у реченици, налази се у дативу или акузативу. 

  • Јовану се спавало.
  • Јасну је болела глава. - Јасну је логички субјекат, док је глава граматички субјекат
  • Саши је клецнула нога. - Саши је логички субјекат, док је нога граматички субјекат

Литература[уреди]

  • Предраг Пипер и Иван Клајн: Нормативна граматика српског језика Матица српска, Нови Сад, 2014.
  • Живојин Станојчић и Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2011.