Сфумато

С Википедије, слободне енциклопедије

Сфумато је техника ликовне умјетности којом се споро али непрестано губе облици, и стално мијешају свјетла и сјене. Ријеч "сфумато" потиче из италијанског језика и значи задимљен, магловит, мутан. Карактерисана је одсуством наглих прелаза и наглих граница између предјела слике, дајући изразито фине, непримјетне тонске прелазе. Најпознатији умјетник који је кориситио ову технику био је Леонардо да Винчи.

Сфумато није био само техника, већ и начин поетског изражавања због мицања чврстих граница облицима и изразима људских бића[1].

Види још[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dikson, Endrju Grejam (2019). Keser, Maja, ур. Umetnost. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 113. ISBN 978-86-7928-334-4.