Светлост

Из Википедије, слободне енциклопедије

Светлост је део спектра електромагнетног зрачења из опсега таласних дужина видљивих голим оком. Некад се каже и видљива светлост што би био плеоназам да се термин светлост не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо ултаљубичасти зраци, које човек не види голим оком, а који изазивају флуоресценцију разних материјала, често се називају црним светлом).

Spectrum4websiteEval.png
љубичаста 380–450 nm
плава 450–495 nm
зелена 495–570 nm
жута 570–590 nm
наранџаста 590–620 nm
црвена 620–750 nm


Физиолошка осетљивост[уреди]

Човек и животиње имају различит биолошки састав ока, тако није свима нека боја подједнако видљива. Зато се за јачину светлости поред физичке јединице ват (Watt) употребљава још физиолошка јединица лумен (lm). Значи ако је нека светлост јачине нпр. 1 лумен, онда има човек исти осећај видљивости па било које боје та светлост била. Али у физичком смислу, за нас није исто ако је нека светлост јачине 1 ват, јер имамо осећај, да је то светло јачине једног вата ако је зелене боје доста јаче него црвене или плаве. Видљивост боја приказује доња табела :

Таласна дужина (nm) Видљивост V(\lambda)
400 0,0004
420 0,004
440 0,023
460 0,06
480 0,139
500 0,323
520 0,71
540 0,954
560 0,995
580 0,87
600 0,631
620 0,381
640 0,175
660 0,061
680 0,017
700 0,004


На основу приказаних података може се приметити, да је најјача боја на \lambda= 540-555 nm, а то је таласна дужина за жуто-зелену боју. То је разлог, зашто се за сигнална светла (семафори, возила) користе зелена, жута и црвена светла, на која је наше око најосетљивије.

Црна боја није боја већ одсуство боје. Људски мозак не прима никакав сигнал приликом гледања у црну боју.

Према адитивном принципу све боје су комбанације енгл. RGB - red, green, blue, значи да је могуће сваку боју направити комбинујући црвену, плаву и зелену. Бела је присуство свих боја а црна је одсуство свих боја. Пример, како се од три боје добијају најразличитије боје је мастило штампача у боји. На овом принципу раде и ЦРТ монитори рачунара или класични ТВ уређаји.

Физичко тумачење[уреди]

Видљив део електромагнетног спектра је таласних дужина од 380 до 780 nm (нанометара), односно фреквенције (учестаности) од 4×1014 Hz до 7,9×1014 Hz. Светлост истовремено испољава особине таласа и честица. Светлосна честица, квант, је фотон.

Основне карактеристике светлости, схваћене као таласа, су:

Таласна дужина светлости се доводи у везу са њеном фреквенцијом преко константе њене брзине:

c = \lambda \cdot f

При чему су:

c Брзина светлости, константа Универзума - 299820 km / s
\lambda Таласна дужина, основна јединица - метар (m )
f Фреквенција, основна јединица - херц (Hz, s-1 )


Истинска природа светлости је једно од кључних питања модерне физике.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Светлост